- Долазак малог њемачког војног контигента у БиХ није случајно исполитизован јер образложење одлуке Бундестага, која је претходила доласку, гласи да војници треба да „спријече сецесију Републике Српске и сузбију малигни руски утицај“
- Њемачка је проглашена за кључног економског партнера Србије. Зашто у БиХ није примјењен исти „рецепт“ за ширење утицаја? Шта смо ми добили? Кристијана Шмита, којег за високог представника у БиХ Српска не признаје, не признају га ни Русија ни Кина, двије сталне чланице Савјета безбједности УН, које нису дале сагласност за његово именовање. И предсједник сусједне Хрватске је јавно рекао да Шмит нема легитимитет
- Није војницима ЕУФОР мјесто на дјечјим игралиштима, испред медијских кућа. Они не смију и не могу утицати на политичке токове. Не смију то радити ни у својој земљи. Њихов посао је безбједност свих у БиХ. Треба да нас увјере у истинитост порука које емитују у својим рекламним спотовима
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
ДОЛАЗАК њемачких војника у Босну и Херцеговину постао је ударна вијест у медијима како Републике Српске, тако и Федерације.
Као што то у БиХ обично бива, питања безбједносног карактера брзо прелазе у политички дискурс, те се о њемачком маленом контигенту више изјашњавају људи из политике него из безбједносног сектора.
Све и јесте исполитизовано јер образложење одлуке Бундестага, која је претходила доласку, гласи да војници треба да „спријече сецесију Републике Српске и сузбију малигни руски утицај“. Превелик терет за малу чету распоређену на неколико пунктова.
За највећу групу, њих двадесет, већ је изнајмљен смјештај и радни простор у Дрвару.
Е сад, за генерације које су стасале у социјализму прва асоцијација за нови њемачки десант на Дрвар је управо војна операција „Коњићев скок“, спроведена од 25. маја до 6. јуна 1944. године, а коју је лично иницирао нацистички лидер Адолф Хитлер. Циљ операције је био заробљавање или ликвидација врховног команданта НОВЈ, Јосипа Броза Тита, а изведена је у Дрвару и околини.
Као што је општепознато, акција је доживјела неуспјех, а комунистичка власт је знала како да нове, поратне генерације, остану „на стазама револуције“, односно да слиједе идеологију коју је креирао Савез комуниста. Мора се признати, врло успјешни су били у томе све до Титове смрти, па и десет година након ње.
Дио тог метода било је и снимање филмова о непријатељским офанзивама и борби партизанских јединица против њемачких снага. Козара, Битка на Неретви, Сутјеска, Десант на Дрвар – били су филмови којима су се образовале генерације.
Школе су организовано водиле ђаке на пројекције.Систем није штедио новац, те су у филмовима ангажовани били и познати свјетски глумци као што су Ричард Бартон и Јул Бринер. Разумљиво, требало је слику о партизанским побједама приказати и иностраној публици. Тешко је избројати њемачке војнике који су били покошени рафалима Бате Живојиновића и Љубише Самарџића, тада најпознатијих југословенских глумаца, ангажованих у скоро сваком партизанском филму. Филмови су, опет, снимани на основу познатих историјских догађаја и борбе партизанских јединица (у којима су били припадници свих конститутивних народа БиХ) против окупатора.
Без обзира на ратна дешавања, по окончању рата нове генерације су одлазиле у Њемачку на рад. Њемачка је стасала у привредног џина, а успомена на њемачког војника, нимало лијепа, остала је само у ратним филмовима, југословенске и других продукција.
Она је код дјеце социјализма и даље присутна, а емоције су неминовне на вијест да њемачки војици у БиХ требада успоставе ред, сачувају државу од распада, од руског утицаја.
Њемачка није неутрална по питању сукоба у Украјини. Шта више, једна је од ангажованијих земаља у дотуру оружја украјинским снагама, антируским санкцијама и уопште, антируској пропаганди. Чак су и на основним школама истакнуте украјинске заставе.
Као што сам убијеђен да је рат деведесетих у БиХ био наставак Другог свјетског рата, све више стичем утисак да многи у Њемачкој сукоб у Украјини доживљавају као наставак истог рата.
Природно је да економски снажна земља настоји ширити свој политички утицај. Њемачке компаније су у Србији изградиле фабрике, много радника је запослено у њима. Њемачка је проглашена за кључног економског партнера Србије.
Ни са једним европским лидером предсједник Србије Вучић није остварио тако присан однос као са бившом њемачком канцеларком Ангелом Меркел.
Зашто у БиХ није примјењен исти „рецепт“ за ширење утицаја? Шта смо ми добили? Кристијана Шмита, којег за високог представника у БиХ Српска не признаје, не признају га ни Русија ни Кина, двије сталне чланице Савјета безбједности УН, које нису дале сагласност за његово именовање. И предсједник сусједне Хрватске је јавно рекао да Шмит нема легитимитет.
Сада стижу њемачки војници.
Сваки војник који у склопу мисије Алтеа дође у БиХ је добродошао. То су снаге ЕУФОР-а, које су добиле мандат од Савјета безбједности УН. Иако је стање стабилно и безбједност на нивоу, много је скривених пријетњи у овој земљи.
БиХ је земља у којој су се догађали терористички напади на полицијске станице, припаднике Оружаних снага, на америчку амбасаду. На сиријском ратишту, као војници најпознатијих терористичких организација, Ал Каиде и фамозне Исламске државе, ратовало је више стотина држављана БиХ.
Један читав одред је још у Идлибу под командом Нусрета Имамовића.
Мрежа параџемата, енклава у којима не важе закони ове земље медијски је маргинализована, али је и даље снажно присутна.
Према подацима које су изнијели руски званичници, у Украјини се на страни Кијева борило 167 држављана БиХ. Дио је погинуо, дио се вратио у БиХ, неки су још тамо.
Ратнохушкачке изјаве Бакира Изетбеговића и Жељка Комшића уносе узнемиреност и нелагоду код свих.
Није војницима ЕУФОР-а мјесто на дјечјим игралиштима, испред медијских кућа. Они не смију и не могу утицати на политичке токове.
Не смију то радити ни у својој земљи. Њихов посао је безбједност свих у БиХ.
Треба да нас увјере у истинитост порука које емитују у својим рекламним спотовима.
Додај коментар