- Највећа помоћ Србије Српској је то што, као гарант Дејтонског споразума, чврсто стоји иза Републике Српске и српског народа у ФБиХ, посебно у општинама са српском већином
- „Као што су два српска дијалекта, екавски и ијекавски, двије половине једног језика, тако су и Србија и Српска двије стране једног бића народа, једног информативног, културног и историјског простора. То је велики успјех ове генерације и залог да то очувамо и у будућност ма какве и колике силе биле против нас“
- Овогодишњу јубиларну десету манифестацију „Дани Српске у Србији“ Представништво организује од 8. до 14. септембра у 10 градова у Србији – Београду, Крушевцу, Чачку, Краљеву, Врању, Крагујевцу, Зрењанину, Нишу, Суботици и Новом Саду. Свечано отварање манифестације је у четвртак, 8. септембра, у 20.00 часова у Народном позоришту у Београду
ШЕФ Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић у интервјуу Срни изјавио је да је прва и суштинска ствар односа Републике Српске са Србијом то да су Српска и Србија заинтересоване за стабилан и миран регион.
Он је рекао да је садашњи ниво односа Београда и Бањалуке такав да се говори о заједничким инвестиционим пројектима Србије и Српске, да заједнички дефинишу стратешке пројекте, те заједно планирају да користе природне ресурсе Републике Српске и Србије.
„Све наше активности су усмјерене на економски развој Србије и Републике Српске и добар однос нас са ове стране Дрине са нама са оне стране Дрине, што подразумијева и тјешње економске односе читавог региона“, навео је Цицовић.
Он је додао да Српска и Србија заједно планирају да користе хидро-потенцијале средњег тока Дрине, заједно граде ауто-пут Београд-Бањалука, планирају градњу ауто-пута од Пожеге преко Котромана до Вишеграда и даље према Сарајеву и Херцеговини, као и да заједно планирају да граде аеродром у Требињу.
Цицовић је напоменуо да су Србија и Српска заједно градиле мост „Братољуб“, те да заједно планирају да раде и на успостављању слободних зона у Републици Српској користећи примјере добре праксе из Србије.
„Слободне зоне ограђене и инфраструктурно опремљене са посебним погодностима и олакшицама, биће значајан инструмент економске политике Републике Српске и Србије у функцији економског раста и привредног развоја наших држава кроз повећани прилив инвестиција, раст извоза и запослености, као и трансфер савремених технологија“, рекао је Цицовић.
Република Српска и Србија су, напоменуо је Цицовић, и у информационом сектору потписале споразум којим се дефинишу конкретне активности у оквиру сарадње и пружања подршке у области дигитализације, односно развоју електронске управе.
Цицовић је истакао и заједничке активности на очувању националног идентитета /језик и писмо, традиција, култура, вјера/, заједничко обиљежаваље значајних датума из српске историје /Дан српског јединства, слободе и националне заставе/ и успостављање културе сјећања на вријеме и мјеста страдања српског народа у прошлости.
Цицовић је подсјетио да је Србија у претходном периоду подржала велики број пројеката у цјелости или финансирала заједно са Владом Републике Српске – обданишта, школе, улице…
„Нема града и општине гдје није нешто урађено. Неке школе и обданишта у Републици Српској у знак захвалности носе име `Србија`“, рекао је Цивовић.
Он је навео да је највећа помоћ Србије Српској то што, као гарант Дејтонског споразума, чврсто стоји иза Републике Српске и српског народа у ФБиХ, посебно у општинама са српском већином и подсјетио да је Србија у мјестима српске већине у ФБиХ, заједно са Владом Републике Српске, финансирала велики број пројеката и помагала буџете тих општина.
С друге стране, напоменуо је Цицовић, није мали број инвеститора из Републике Српске који инвестира у пројекте у Србији, хуманитарне организације и Влада Републике Српске помажу српском народу на Косову и Метохији, а и у свим ситуацијама елементарних непогода и других изазова, Република Српска је била и јесте уз Србију.
„Као што су два српска дијалекта, екавски и ијекавски, двије половине једног језика, тако су и Србија и Српска двије стране једног бића народа, једног информативног, културног и историјског простора. То је велики успјех ове генерације и залог да то очувамо и у будућност ма какве и колике силе биле против нас“, истакао је Цицовић.
Он је рекао да српско-српска прекодринска сарадња доприноси бољем животу с обје стране Дрине, већој сигурности /економској и политичкој/ и бољим условима за рад и стваралаштво.
Када је ријеч о плановима Представништва до краја године, Цицовић је најавио ТВ серијал о потенцијалима градова и општина у Републици Српској, а издваја и организовање манифестације „Дани Српске у Србији“ у септембру, те представљање Републике Српске на 65. Међународном београдском сајму књига у октобру, у сарадњи са Министарством просвјете и културе Српске.
Он је навео да би се ТВ серијал емитовао на националним, регионалним и локалним ТВ станицама у Србији и Републици Српској, и да би уз одређену дораду могао послужити и за друга тржишта, а акценат би био на представљању инвестиционих погодности и пословних могућности, на промоцији туристичке понуде и представљању културних и образовних институција.
Представиће се, додао је он, инвестиционе могућности у различитим секторима – пољопривреда, туризам, прерађивачка индустрија, енергетика и друге, уз презентацију законске регулативе из те области и упознавање са подстицајима и повластицама које се нуде инвеститорима.
Туристички потенцијали одређене општине/града, односно регије биће представљени са конкретним бројкама о смјештајним капацитетима и туристичким објектима, а локални производи и гастрономска понуда кроз разговоре са становништвом и примјерима добре праксе.
„Кроз представљање културних и образовних институција презентоваће се могућности за запошљавање и рад у струци у секторима који имају перспективу за развој у конкретном граду/општини односно регији“, рекао је Цицовић.
Навео је да ће бити реализован „Кочићев дан у Београду“ 24. августа, а Представништво ће пружити подршку 15. Међународној умјетничкој колонији у Крчедину од 25. до 28. августа.
Овогодишњу јубиларну десету манифестацију „Дани Српске у Србији“ Представништво организује од 8. до 14. септембра у 10 градова у Србији – Београду, Крушевцу, Чачку, Краљеву, Врању, Крагујевцу, Зрењанину, Нишу, Суботици и Новом Саду.
Свечано отварање манифестације је у четвртак, 8. септембра, у 20.00 часова у Народном позоришту у Београду, а затварање у сриједу, 14. септембра, у 20.00 часова у Српском народном позоришту у Новом Саду.
У оквиру програма манифестације, између осталог, реализоваће се промоција „Слободне зоне Суботица“, као примјер добре праксе, 13. септембра у Суботици, којој ће присуствовати заинтересовани градоначелници и начелници општина из Републике Српске.
Такође, промоција туристичке понуде Републике Српске са изложбом фотографија на форексу „Доживимо Српску“ биће одржана од 8. до 10. септембра у Кнез Михаиловој улици у Београду и од 12. до 14. септембра на Тргу слободе у Новом Саду.
Осим тога, 9. септембра на Универзитету уметности у Београду планирано је одржавање округлог стола „Јединствени културни простор Републике Српске и Србије“ на којем ће учествовати и министри културе Српске и Србије.
У сарадњи са Министарством просвјете и културе, Представништво ће организовати представљање Републике Српске на 65. Међународном београдском сајму књига од 23. до 30. октобра, на којем ће се на репрезентативном штанду представити издавачи и издања из Републике Српске.
Од важнијих догађаја у протеклом периоду, Цицовић издваја трибину о 30 година Устава Републике Српске, уз учешће високих званичника Српске и Србије, затим састанке министара културе и трговине, на којима је било ријечи о јачању сарадње у овим областима.
Он је подсјетио на представљање Републике Српске на међународним сајмовима туризма, хране, вина, пољопривреде, грађевинарства, технике који се одржавају у Београду и Новом Саду, као и потписивање споразума туристичких организација Српске и Србије.
Додај коментар