- Послије бесједе о Кочићу, свечане академије и кориде, одржано и такмичење у бацању камена с рамена, са учесницима из цијелог региона
ЛИЈЕПО вријеме и мноштво садржаја привукли су данас на Мањачу, на 57. Кочићев збор, више десетина хиљада људи.
Манифестација је почела служењем Свете литуригије и помена Петру Кочићу и његовом оцу Герасиму у Цркви Успења Пресвете Богородице. Потом је уз пригодан културно-умјетнички програм на зборишту „Код Јаблана“ одржана свечана академија на којој су се обратили званичници и уручена „Кочићева награда“.
Осим бројних становника Српске, у пишчевом родном селу окупили су се гости и из других земаља, али су ипак главне звијезде на зборишту били узгајивачи бикова и њихове мегданџије.
Један од организатора кориде Душан Савановић казао је за „Глас Српске“ да је за два дана било 28 борби бикова и да је од самог почетка било више фаворита.
Најтежи бик који ушао у борилиште имао је 1.260 килограма.
Борба бикова је, како каже Савановић, страст, а не уносан посао.
– Ове године су бикови превалили и до 450 километара и стигли чак и из Црне Горе и Хрватске – казао је Савановић.
Адријано Дубић, који је свог бика на Стричиће довео чак из Врбовца код Загреба, каже да већ три године побјеђује на Мањачи.
– И ове године смо дошли да подржимо кориду са два бика, Агресором, који има 1.500 килограма и Голубом, тешким 750 килограма – рекао је Дубић.
За разлику од Дубића, Радомир Шкрбић са Мањаче на кориди учествује већ пет деценија.
– На кориду сам долазио још као дијете, са оцем и дједом, а за 50 година, колико се моји бикови боре, прошли смо кроз све категорије, те више пута били побједници – казао је Шкрбић.
Да су његови бикови миљеници на збору, свједочи велики број њихових навијача, као и то што су они опјевани чак и у народним пјесмама.
– Када се подударе добри бикови, њима ништа не смета, они се боре и на киши и на сунцу – рекао је Шкрбић.
Мујо Хрвачић из Јајца каже да му је част да учествује на кориди, нагласивши да са вољом долази већ пет година.
Осим свечане академије и кориде, велику пажњу посјетилаца привукло је и такмичење у бацању камена с рамена, гдје су учесници били из цијелог региона.
Послије бесједе о Кочићу и ужарених борби бикова, многи посјетиоци предах су нашли испод неког од шатора, гдје није мањкало пјесме. Ни високе цијене хране и пића нису испразниле шаторе два дана зборовања.
– Збор посјећујем већ годинама и увијек ми је драго да дођем у Стричиће, највише због дружења, али и осталих садржаја – рекао је Драган Ђуза из Мркоњић Града..
Додај коментар