- Српски члан Предсједништва БиХ Милорад ДОДИК: „Рекао сам да је БиХ колонијална земља под управом странаца. Чули смо и неке који сматрају да је статус још гори. У БиХ нема одговорности, него имамо квази високе представнике који су нелегални и нелегитимни са овлаштењима која нису добили и у суштини начинили су већи проблем у БиХ“
- Већина учесника тврдила да је сукоб у Украјини „агресија Русије, а он није: „Рекао сам да није ријеч о агресији на Украјину, него о специјалној операцији Русије. Ми не би требало да се у ово укључујемо и навео сам да сам увијек био против санкција Русији и да их БиХ није увела. Русију треба гледати као партнера и то ће у будућности чинити и сама ЕУ“
- Словеначки и хрватски предсједник Борут Пахор и Зоран Милановић, који је заједно дочекали учеснике данашњег самита Брдо-Бриони, срдачно су се загрлили са Милорадом Додиком. Пахор је Џаферовићу пружио руку, а загрлио је и Комшића
СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да је закључцима, који су усвојени на састанку лидера Брдо-Бриони процеса, наведено да земље региона у једном пакету треба да постану пуноправне чланице ЕУ, као и да им се омогући визна либерализација.
„Говорио сам да ЕУ има много изазова и да није више примамљива као прије 10, 15 година. Са ЕУ треба да се ради, али она мора да омекша и охрабри земље западног Балкана, а не да нам намеће рјешења“, рекао је Додик.
Он је нагласио да је на састанку говорио и о ситуацији и изазовима у БиХ.
„Рекао сам да је БиХ колонијална земља под управом странаца. Чули смо и неке који сматрају да је статус још гори. У БиХ нема одговорности, него имамо квази високе представнике који су нелегални и нелегитимни са овлаштењима која нису добили и у суштини начинили су већи проблем у БиХ“, рекао је Додик.
Он је подсјетио да у БиХ нема консензуса о НАТО-у, док о чланству у ЕУ још постоји.
Додик је навео и да је на састанку било ријечи и о сукобу у Украјини за који је већина рекла да је агресија Русије.
„Рекао сам да није ријеч о агресији на Украјину, него о специјалној операцији Русије. Ми не би требало да се у ово укључујемо и навео сам да сам увијек био против санкција Русији и да их БиХ није увела. Русију треба гледати као партнера и то ће у будућности чинити и сама ЕУ“, рекао је Додик и поновио да је најбоље остати неутралан.
Он је напоменуо да ће Српска и БиХ покушати добро сарађивати са ЕУ и Русијом.
„Поручујемо ЕУ да нисмо спремни бити поданици њихове политике. Када мислимо да њихова политика није у складу са нашим интересима јасно ћемо то рећи. Био сам у мањини, па и у односу на чланове Предсједништва БиХ када је било ријеч о овом темама“, рекао је Додик.
Он је истакао да је овакав формат разговора добар и да се нада да ће бити настављен јер пружа прилику за разговор и виђење ситуације других политичких представника и представника земаља западног Балкана.
Додик је поновио да Кристијана Шмита, за кога је рекао да је илегалан, треба удаљити из БиХ како би се земља вратила у уставне оквире, а да ствари треба да рјешавају народи.
„Неке реформе су урађене насиљем високих представника и дијелом ЕУ. Говорио сам шта би било добро да БиХ буде стабилизована и да се очува мир, што је примарно“, рекао је Додик.
Он је истакао да је неопходно сачувати мир у БиХ, да оду страници и стране судије Уставног суда БиХ, те да БиХ приступи „Отвореном Балкану“.
Додик је напоменуо да је на састанку рекао и да БиХ очекује од Европе значајнију финансијску подршку у наредних пет година.
„Када стабилизујемо прилике онда можемо разговарати о реформама. ЕУ ће примити све и неспремну БиХ ако оцијени да је то примарно. То је урадила и за Украјину, мимо било каквих критеријума. Ако је рат критеријум, онда је БиХ требало примити прије 30 година. БиХ би могла добити кандидатски статус, па можда и чланство у ЕУ ако одлучи ЕУ“, рекао је Додик.
Он је навео да није против тога, али ако се буде одуговлачило, Република Српска мора да бира свој пут. „За Републику Српску не одговара ЕУ која намеће рјешења која нису уставна. Међутим, и у ЕУ имамо пријатеље који добро разумију наш статус“, закључио је Додик.
Словеначки и хрватски предсједник Борут Пахор и Зоран Милановић, који је заједно дочекали учеснике данашњег самита Брдо-Бриони, срдачно су се загрлили са Милорадом Додиком.
На снимку који је објавила сарајевска Н1 тв. први им је пришао предсједавајући Председништва БиХ Шефик Џаферовић са којим су се Пахор и Милановић само поздравили.
Милановић се руковао са Џаферовићем и веома кратко, у пролазу, са Жељком Комшићем, док је Додика загрлио.
Самит на Брду-Бриони завршен је без усвојене декларације, али с позивом Европској унији да се БиХ додијели статус кандидата до краја ове године.
Пахор је Џаферовићу пружио руку, а загрлио је и Додика и Комшића.
Њемачки амбасадор долази да спроводи малициозну политику над Србима
Додик је навео да одлуку о давању агремана њемачком амбасадору у БиХ није могао да прихвати јер унапријед зна да он долази да спроводи малициозну политику своје земље над српским народом.
Додик је указао да задирање у Дејтонски мировни споразум и наметање измјена Устава директно води укидању Републике Српске, и да он, као легитимни представник Републике Српске у Предсједништву БиХ, не може прихватити именовање амбасадора за којег унапријед зна да долази да спроводи малициозну политику своје земље над српским народом.
Додик је то, између осталог, навео у изјави о проглашењу одлуке о давању агремана њемачком амбасадору у БиХ веома штетном по виталне интересе Републике Српске.
Изјава је објављена на сајту Народне скупштине Републике Српске. О приједлогу одлуке о потврђивању ове изјаве изјасниће се параламент Српске.
Додик је навео да су на ванредној сједници Предсједништва БиХ 2. септембра за ту одлуку били чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, а да је он, као српски члан Предсједништва БиХ, изабран са територије Републике Српске, гласао против, јер сматра да је деструктивна по виталне интересе Српске.
Он је образложио да је Чланом 5 став 3. Устава БиХ и чланом 42. Пословника о раду Предсједништва БиХ прописано да је Предсједништво БиХ надлежно за вођење спољне политике земље, да се одлуке настоје донијети консензусом, те да члан Предсједништва БиХ може одређену одлуку прогласити деструктивном по витални ентитетски интерес са територије са које је изабран.
„Република Српска, коју представљам у трочланом колективном тијелу Уставом названом Предсједништво БиХ, бори се за очување и досљедну примјену Дејтонског мировног споразума. На том путу смо усамљени“, наводи Додик.
(Срна)
Додај коментар