- Комуниколог Младен БУБОЊИЋ не вјерује да ће резултати октобарских избора много одступати од претходних изборних циклуса: „Узевши у обзир да опозиција није у стању да у значајнијој мјери мотивише апстиненте и приволи их да гласају за њу, у комбинацији са претходно наведеним разлозима, постоји велика вјероватноћа да ће опозиција остати ту гдје јесте“
- „Поред тога, указује Бубоњић,постоје мишљења да је опозицији сасвим комотно у постојећој улози дежурних критичара без одговорности – имају примања у парламенту и одборима, што им је сасвим довољно, не преузимајући никакав ризик и не сносећи никакву одговорност“
ОПОЗИЦИЈА у Републици Српској скоро двадесет година жели срушити Милорада Додика са власти. Проблем је што жели само то, без визије за било шта друго, сматрају аналитичари…
Главна опозициона снага на Општим изборима у БиХ, који ће се одржати 2. октобра, сада су Јелана Тривић, кандидат за предсједника Републике Српске, која излази на црту Милораду Додику, те Драшко Станивуковић, носилац листе ПДП-а за Народну скупштину РС, актуелни градоначеник Бањалуке.
Иако ни Иванић, ни Босић, али ни Чавић након прелета у крило Милорада Додика, нису више толико активни на политичкој сцени, аналитичари примјећују да се понавља иста матрица са опозицијом као и ранијих година, када је ријеч о неслагањима.
Одмах након локалних избора и преузимања функције градоначелника, Станивуковић је најављивао кандидатуру за предсједника РС, иако је то мјесто било „обећано“ Јелени Тривић, као компензација за раније одустајање од кандидатуре за градоначелника, након чега је настао сукоб унутар опозиције.
Несугласице су наизглед изглађене а Станивуковић скоро да независно води кампању, у односу на Јелену Тривић, иако долазе из исте странке (ПДП).
Неки то виде као блок 20 година жељан власти, чији чланови жуде за личним интересима, па тако им ни шансе нису велике на овим изборима.
„Разлога је више, од институционалних капацитета које власт увелико злоупотребљава, преко страначке/гласачке базе која је на страни владајућих, до имплицитних, неријетко и експлицитних егзистенцијалних уцјена и пријетњи које власт користи“, сматра комуниколог Младен Бубоњић, који због тога не вјерује да ће резултати ових избора много одступати од претходних изборних циклуса.
„Узевши у обзир да опозиција није у стању да у значајнијој мјери мотивише апстиненте и приволи их да гласају за њу, у комбинацији са претходно наведеним разлозима, постоји велика вјероватноћа да ће опозиција остати ту гдје јесте“, каже Бубоњић.
Опозицији у РС је годинама Милорад Додик политички проблем број један, због чега и кампању мање-више базирају на његовом скидању са власти.
Управо због те борбе „против нечега“ а не „за нешто“, неријетко занемаре реалне позиције у друштву, нудећи само површна рјешења са главним циљем рушења Додика, сматрају аналитичари.
„Поред тога, постоје мишљења која кажу да је опозицији сасвим комотно у постојећој улози дежурних критичара без одговорности – имају примања у парламенту и одборима, што им је сасвим довољно, не преузимајући никакав ризик и не сносећи никакву одговорност“, закључује Бубоњић.
Насупрот Жељки Цвијановић, кандидату СНСДа за Предсједништво БиХ, стоји Мирко Шаровић, први човјек СДС и политички ветеран, који није хтио да препусти кандидатуру ником другом унутар опозиционог блока.
Политички обојена истраживања јавног мњења, која се периодично објављују задњих дана, варирају – од убједљиве побједе СНСД-а на свим нивоима, до благе предности оба опозициона кандидата. Иако надлежности и предсједника РС и члана Предсједништва БиХ, немају „праву“ политичку снагу, с обзиром да су више церемонијална, изузев потврђивања мандатара у РС, до сада се показало да нема већих одступања у тој равни на свим нивоима.
Управо због тога, каже аналитичарка Тања Топић, ови избори нису уоквирени у понуду програма, идеја и визија. Они су, каже, сведени на битку за и против.
„Тај оквир повећава шансу опозицији да нешто промијени. Оно што би могло утицати на промјене јесу промјене и побољшања у изборном процесу које ће смањити простор за изборне крађе и преваре. Ако ове ограничене мјере буду дале резултат, онда смо на путу промјена ка правној држави што ће бити и најбољи изборни резултат ових избора“, каже Топић.
Менталитет бирача на овим просторима тражи лидера, што у пракси значи да програми странака нису у првом плану.
Проблем је што опозиција годинама не може да „избаци“ лидера који је довољно харизматичан, да око себе окупи довољно капацитета и људи који ће преокренути политички ток у РС.
„Поред тога, владајући имају `уцјењивачке капацитете` и неријетко поједине опозиционаре, егзистенцијално угрожене с једне, и жељне моћи с друге стране, да превуку на своју страну. Велика је вјероватноћа је да ће тако бити и овај пут“, закључује Бубоњић.
https://www.dw.com/bs/dvije-decenije-opozicione-kalkulacije-u-rs/a-63240392
Додај коментар