- Бошњачка политика се највише ослања на страни фактор, желећи да оно што је њихова политичка агенда постане општа и није то ништа што би било неки изузетак. Ми смо се тога нагледали протеклих деценија и управо су те интервенције странаца и биле у складу с тим шта су политички апетити бошњачког фактора, занемарујући оно што је рекао Устав, како смо организовани, какво нам је устројство, желећи да то постане један централизована држава“,
- Уставни суд БиХ, који је требао да штити уставност, низом одлука се наметнуо као креатор одређених рјешења и установио нова правила, што је изазвало тензије. Недавно је ставио ван снаге и Закон о непокретној имовини Републике Српске. Чему служе Министарство шумарства, пољопривреде, водопривреде /Републике Српске/ и чему служе Јавно предузеће Шуме Републике Српске или водопривреда Републике Српске ако су то ствари које зависе од воље или зловоље неког у Сарајеву?
- „Имали смо опште изборе 2018. године и за ове четири године /у ФБиХ/ нису имплементирани изборни резултати. То је још увијек она стара влада, дакле, остала је она из 2014. године. Не знамо како ће то изгледати да ли ће бити способности да се изабере нова влада“
ЖЕЉКА Цвијановић, кандидат СНСД-а за српског члана Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да је ситуација у БиХ компликована деценијама јер се једна групација, умјесто да води дијалог који Република Српска заговара, ослања на интервенцију међународног фактора и прижељкује је.
„Ми у Републици Српској заговарамо тезу да сами треба да сједимо и договарамо и наравно да подршка међународног фактора није упитна, ако је то стварна подршка. На жалост, примјери до сада су показали да је увијек била компликација, а никад неко добро рјешење“, рекла је Цвијановићева за телевизију Тањуг.
Цвијановићева је нагласила да је та криза посебно дошла до изражаја када је бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко, непосредно пред одлазак наметнуо измјене Кривичног закона БиХ што је проузроковало додатни немир.
„Гледајући све те године уназад, јесте криза, али првенствено због тога што покушавамо или покушавају поједини у политичком Сарајеву да траже подршку странаца да би ти странци мијењали на уставан и неуставан начин“, рекла је она.
Цвијановићева је нагласила да је било и низ одлука Уставног суда БиХ, који је требао да штити уставност, али се у суштини наметнуо као креатор одређених рјешења и установио нова правила, што је изазвало тензије.
Она је напоменула да је Уставни суд БиХ недавно ставио ван снаге и Закон о непокретној имовини Републике Српске.
„Чему служе, дакле министарство шумарства, пољопривреде, водопривреде /Републике Српске/ и чему служе Јавно предузеће Шуме Републике Српске или водопривреда Републике Српске ако су то ствари које зависе од воље или зловоље неког у Сарајеву који ће гласати на овај или онај начин?“, упитала је она.
Цвијановићева је нагласила да би процеси у БиХ требали да зависе искључиво од домаћих политичара, а да постоји само добра воља или добре услуге међународног фактора.
„Међутим, овдје се бошњачка политика конкретно највише ослања на страни фактор, желећи да оно што је њихова политичка агенда постане општа и није то ништа што би било неки изузетак. Ми смо се тога нагледали протеклих деценија и управо су те интервенције странаца и биле у складу с тим шта су политички апетити бошњачког фактора, занемарујући оно што је рекао Устав, како смо организовани, какво нам је устројство, желећи да то постане један централизована држава“, рекла је она.
Цвијановићева је нагласила да је, када се погледа Устав БиХ, јасно да је БиХ крајње децентрализована земља коју чине Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/ у чијем саставу је 10 кантона.
Она је појаснила да Република Српска има високу аутономију у оквиру такве децентрализоване БиХ, поновивши да су сви процеси од стране међународног фактора у сарадњи са бошњачком политиком били усмјерени да се БиХ претвори у централизовану.
Према њеним ријечима до тога није долазило добром вољом нити политичком вољом сва три фактора – Срба, Хрвата и Бошњака, како би то требало да буде, него наметањем рјешења међународног фактора.
„Нашла се /БиХ/ у једном прилично хаотичном амбијенту у коме Устав каже једно, а у пракси институционалној имате нешто сасвим друго. Мало или ниједна држава не може да остварује напредак ако се налази у таквом раскораку“, категорична је Цвијановићева.
На питање да ли се нешто може мијењати из угла функционисања Предсједништва БиХ, Цвијановићева је одговорила да је то могуће уколико постоји добра воља сва три конститутивна народа и онако како је то предвиђено Уставом – да постоји општа сагласност.
„Али, све оно што је до сада било у пракси, то није рецепт за неки напредак“, истакла је она.
Цвијановићева је рекла да је, упркос ненормалним околностима у БиХ, Република Српска једина заокружена цјелина која функционише без икаквих проблема.
Она је прецизирала да Република Српска има изборе и да у постизборном периоду конституише своје институције, Владу, усваја буџет, док у другом ентитету то није случај.
„Ви имате сталну тензију, стални хаос између бошњачке и хрватске компоненте, апсолутну несагласност. Дакле, немате малтене ни о чему сагласност. Имали смо опште изборе 2018. године и за ове четири године /у ФБиХ/ нису имплементирани изборни резултати. То је још увијек она стара влада, дакле, остала је она из 2014. године. Не знамо како ће то изгледати да ли ће бити способности да се изабере нова влада“, рекла је она.
На поновљено питање да ли БиХ уопште може да функционише, Цвијановићева је одговорила: „Врло тешко“, подсјетивши да се Хрвати боре за другачији Изборни закон који ће им дати гаранцију да имају легитимног представника, односно да Хрвати бирају Хрвате.
„Када то кажете негдје у ЕУ знам да то звучи прилично неприхватљиво или чудно, али ово је БиХ, овдје конститутивност, националност, етничка припадност још има огромну улогу. Мислим да су то ствари које треба поштовати зато што је тако прописано и у Уставу“, нагласила је Цвијановићева.
Цвијановићева је истакла да ће Република Српска прихватити када буде политичке воље да се тако нешто промијени и када Устав другачије буде прописивао.
„Дакле, имате блокиране процесе у ФБиХ. Када се све то реплицира на ниво БиХ, ако имате једну такву тензичну ситуацију у једном од ентитета, онда наравно да је то проузрокује и на нивоу БиХ“, поновила је она.
Цвијановићева је појаснила да бу трочлано Предсједништво БиХ требало да доноси одлуке консензусом, да се договара, разговара, а у случају да то изостане, као што је изостајало, постоји могућност процјене угрожености када српски члан Предсједништва БиХ, уколико су угрожени интереси Републике Српске, може покренути вето.
„Дакле, заустављеном одлуком на нивоу Предсједништва БиХ ви долазите у Народну скупштину Републике Српске и ако она потврди тај вето, одлука Предсједништва БиХ неће ступити на снагу. То већ сад показује још једну ствар и често се то занемарује – коначна инстанца у одлучивању у случају прегласавања је Народна скупштина Републике Српске, а не Предсједништво БиХ, ту нема никакве супериорности Предсједништва БиХ“, указала је Цвијановићева.
Она је нагласила да Република Српска са својом Народном скупштином може да спријечи да нека одлука Предсједништва БиХ ступи на снагу зато што је српски члан Предсједништва прегласан.
„То је сјајан механизам којег се не требамо никада одрећи, зато што тиме штитимо своје интересе“, изјавила је Цвијановићева.
Цвијановићева је навела да ће Предсједништво БиХ, ако нема претходног договора, усаглашавања и повјерења, врло тешко функционисати и постизати консензус при одлучивању.
„Свјесна сам тога да на нивоу БиХ, као што је то случај и у Републици Српској, па и у ФБиХ, договор и разговор треба да буду кључни механизам наших политичких операција. Ми смо у Републици Српској увијек расположени за разговор и договор, и да, ако треба, претресемо све ствари и да се понашамо у складу са Уставом. Немамо увијек партнере за то, и то се онда манифестује и на нивоу БиХ“, рекла је Цвијановићева.
Додај коментар