Перишић: Време је да Бањалука и Београд размишљају стратешки, а не у страху од Запада

• Главни разлог пораза Републике Српске Крајине био је тај што тадашњи Београд није бранио Книн… Москва војно брани Донбас, што Београд није урадио са Книном јер се плашио за себе 1995. године
• Да је Београд бранио и одбранио Книн и Српско Сарајево 1995. године, не би дошло до агресије на Србију 1999. године. После 1999-те се Србија поново препала и изгубила Црну Гору 2006. године
• Први тест одлучног деловања Београда биће одлука Српске да спроведе референдум. Наравно, и Бањалука треба прво да донесе јасну политичку одлуку да то жели, а Београд да донесе одлуку да то подржи (одлучно политичко деловање). Уколико се то не буде тако одвијало – онда ће се све одвијати по сценаријумима Запада, као и 1995. године. Дакле, Београд не сме да се плаши. Има пример Русије

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

ОВАЈ рат, у коме се Русија бори против НАТО држава, има веома много димензија. Међутим, једна димензија рата је слабо разматрана, а то је – да рат показује да је Русија много научила из својих грешака из деведесетих година, за време Јељцина, али и из грешака које су начинили Срби током тих година.

Наиме, можемо да поставимо јасна поређења између одбране Српске Крајине 1995. године и одбране Донбаса и осталих руских области у већ бившој Украјини.

Улогу тадашњег Београда према Српској Крајини, данас у украјинском конфликту врши Москва према Донбасу. А сведоци смо да Москва и Путин 2022. године нису поновили грешку Београда и Милошевића из 1995. године.

Главни разлог пораза Републике Српске Крајине био је тај што тадашњи Београд није бранио Книн. Да је Југославија у Книн послала војску, не би дошло до пораза. Али, Американци, као оперативне вође „Олује“, били су сигурни да Београд неће помоћи РСК.

Армија кијевског режима је опремљена и обучена уз америчке и британске војне инструкторе, који се налазе у командама украјинских бригада, и данас директно командују деловима кијевског режима. Исто је било и у Хрватској 1994/1995. године када су амерички инструктори, пензионисани амерички официри и генерали из приватне војне агенције МПРИ (Military Professional Resources Incorporated), обучавали хрватску војску уочи напада на Српску Крајину.

Међутим, Москва војно брани Донбас, оно што Београд није урадио са Книном. Због тога је Русија била спремна на свеопшту изолацију и сатанизацију од стране Запада. То је оно чега се Београд плашио за себе 1995. године.

Можемо да направимо још једно поређење.

Русија је прихватила и укључила у свој састав области Херсон, Запорожје, и републике Доњецк и Луганск. Русија је и на том плану научила из српских грешака током деведесетих година.

Када је формирана Савезна Република Југославија 1992. године, она није обухватила већ постојеће српске републике, Републику Српску Крајину и Републику Српску. Очекивало се да ће обе српске републике ипак бити примљење у састав СРЈ, али се то никада није догодило.

Русија је из те геополитичке, стратешке српске грешке научила много.

Управо је 30. септембра укључила у свој састав руске области југоистока бивше Украјине.

Русија се до краја брани тамо где треба – оно што Србија није урадила када је требало у Крајини, као ни у Српској.

Јесте кључно помогла формирање обе српске републике, међутим, кад је у завршници (1995) требало да их коначно и одбрани – Београд је устукнуо. Препао се.

Због такве стратешки погрешне одлуке, одбрана Космета касније је била отежана, јер се водила на територији Србије. Да је Београд бранио и одбранио Книн и Српско Сарајево 1995. године, не би дошло до агресије на Србију 1999. године.

После 1999-те се Србија поново препала и изгубила је Црну Гору 2006. године.

Наравно, стратешке грешке 2006. године су биле последица политичке и економске окупације Србије од стране Запада, па је страх „стратега“ у Београду био последица те чињенице.

Сведоци смо да Русија 2022. године све ради супротно од српских „стратега“ 1995. године.

Да није војно интервенисала ове године, и да је допустила да Донбас буде поражен – следећи рат би се водио негде дубоко на територији Руске Федерације, као што се догодило са СРЈ 1999. године.

Питамо се: да ли је Србија данас спремна да одбрани једину преосталу републику – Републику Српску?

У међувремену је Српска, која је била пред нестанком у периоду 2000–2006, ојачала, учврстила се, и одлучила да поврати све своје надлежности које јој припадају по Уставу БиХ. Но, ипак, без Србије не може се очекивати и дефинитивна одбрана Српске.

Наравно, одбрана Српске се одвија упоредо са борбом за Космет – што све додатно компликује. Заиста, зар се и кроз ту чињеницу не виде грешке српских „стратега“ из 1995. године? Али, ако Београд није могао да види 1995. године шта ће се дешавати после, и ако није имао пример Русије, јер се и она тада распадала – зар сада не може да научи из стратешког деловања Русије?

Дакле, Београд данас има на длану пример деловања Русије који може да буде образац геополитичког деловања Србије у одбрани и Космета и Српске.

Е, сад, рећи ће многи да се аутор овог текста залаже за војну опцију.

Залажемо се за одлучно политичко деловање, а употреба војске је увек последња опција у оквиру одлучног деловања.

Неки политичари у Београду говоре да треба примењивати мудру политику кнеза Милоша Обреновића. Међутим, заборављају да је мудро, невојно деловање Милоша, итекако било подржано заштитом царске Русије. Заштита је била војна и дипломатска, тако да је Србија добила аутономију и постала држава у времену Милоша, али тек после војне победе Русије у рату са Турском 1829. године (Једренски мир).

Да није било тог рата, Србија и кнез Милош би се начекали добијања државе све до неке ратне победе Русије над Турском.

Некако се ова историјска чињеница намерно изоставља, чак и из школских уџбеника, када се говори о мудрој политици Милоша.

Био је политички мудар јер се усаглашавао са Русијом.

Први тест одлучног деловања Београда биће одлука Српске да спроведе референдум. Наравно, и Бањалука треба прво да донесе јасну политичку одлуку да то жели, а Београд да донесе одлуку да то подржи (одлучно политичко деловање).

Уколико се то не буде тако одвијало – онда ће се све одвијати по сценаријумима Запада, као и 1995. године. Дакле, Београд не сме да се плаши. Има пример Русије.

Време је да и Бањалука и Београд размишљају стратешки, а не уплашени Западом. Наравно, и да размишљају као кнез Милош – да се усаглашавају са Русијом.