- Нагласила да је СНСД добио додатни дио гласова у односу на прошле изборе, оцијенивши да ће то значити јак оријентир за формирање будуће владе, али и управљање свим другим процесима у БиХ
- „Незадовољни су и 2018. демонстрирали на тргу, гдје је мој тадашњи противкандидат на изборима за предсједника Републике Српске, себе проглашавао за предсједника. И тада је на тргу у Бањалуци била Јелена Тривић, садашњи противкнадидат на изборима за предсједника Републике Српске Милораду Додику, која се пред камерама и јавношћу заклела да због нерегуларности, о којима су говорили, никада неће узети посланички мандат, а онда је након неколико дана сјела у посланичку клупу“
- „Чак и да је Кристијан Шмит изабран за високог представника на прописан начин, никада ниједним актом ни легитимног представника не могу да се мијењају закони и Устав и да се било шта намеће. Они су то годинама радили у БиХ неовлаштено, узурпирајући права домаћих институција и дјелујујући умјесто њих!“
- „Све интервенције странаца до сада су биле усмјерене на одузимање од Републике Српске“
ЖЕЉКА Цвијановић, кандидат СНСД за српског члана Предсједништва БиХ,сматра да протести опозиције у Републици Српској и захтјеви за понављање избора неће изазвати било какву нестабилност у Српској.
Цвијановићева је нагласила да је СНСД добио додатни дио гласова у односу на прошле изборе, оцијенивши да ће то значити јак оријентир за формирање будуће владе, али и управљање свим другим процесима у БиХ.
Она је рекла да је на сцени стандардна матрица понашања опозиције, јер је и на прошлим изборима 2018. године била слична ситуација и тада су одржани бројни протести.
Цвијановићева је подсјетила да су незадовољни и тада демонстрирали на тргу, гдје је њен тадашњи противкандидат на изборима за предсједника Републике Српске, којег је побиједила, себе проглашавао за предсједника.
Подсјетила да је и тада на тргу у Бањалуци била Јелена Тривић, садашњи противкандидат на изборима за предсједника Републике Српске Милораду Додику, која се пред камерама и јавношћу заклела да због нерегуларности о којима су говорили никада неће узети посланички мандат, а онда након неколико дана сјела у посланичку клупу.
Цвијановићева је истакла да то показује да постоји континуитет у матрици дјеловања опозиције, која је сада од Кристијана Шмита тражила да се промијене правила, па је он изашао у сусрет њиховим захтјевима и прије избора промијенио одређене техничке ствари, на којима је инстистирала опозиција.
– Ми сада имамо другачију, побољшану рутину, када је у питању процедура на сам изборни дан. Али, и поред свега тога, они се опет буне и жале. Мислим да ће ово проћи, а ми ћемо добити још један број гласова када стигну резултати од мобилних тимова за људе који су били спријечени да гласају, као и гласови који долазе из иностранства – рекла је Цвијановићева за Радио Београд.
Цвијановићева је навела да се сада у јавности и у медијима као тема протура прича о различитом броју гласова између ње и Додика, те подсјетила да је такав омјер постојао и прије четири године и да је тада Додик као кандидат за српског члана Предсједништва БиХ имао више гласова од ње као кандидата за предсједника Српске.
Објаснила је да за то постоји више разлога, а први је тај да је мјесто предсједника Републике Српске најважније и да зато сви „јуришају“ на ту позицију, јер знају да након тога постоји трасиран пут за избор Владе, за скупштинску већину, због чега је то најзанимљивија и реално најјача позиција, за коју се највише и калкулише.
С друге стране, указала је Цвијановићева, на изборима за члана Предсједништва БиХ другачије се мобилишу гласови зато што ту мале партије знају, с обзиром на број гласова који мора да се избори, да не могу да освоје толико гласова, па се препуштају вољи да се изгласа ко хоће.
– То је за мене уобичајено, што се десило и 2018. и ове године. Не видим ту ништа осим врло важну чињеницу, говорећи чисто политички, а то је да је СНСД остао убједљиво најјача политичка партија, која је појачала свој капацитет на овим изборима – нагласила је Цвијановићева.
Она је истакла да је легалиста и да сви увијек треба да се држе закона, те да постоје закон и процедуре које опозиција није испоштовала, јер нису поднијели пријаве на законом предвиђени начин, већ су отишли преурањено пред Централну изборну комисију (ЦИК) БиХ. Она сматра да су то урадили како би послали слику да се због нечега буне и да би то био увод у протесте.
Говорећи о примједбама опозиције, Цвијановићева је навела да је поновљено бројање на неким бирачким мјестима, гдје је било ситуација да је /кандидату СНСД-а за предсједника Републике Српске/Милораду Додику ускраћен број гласова који је приписиван неком другом или трећем кандидату.
– Ја сам увијек за то да се уради шта је закон предвидио, а у овом случају је предвидио кораке на основу којих може да се обави провјера. Мислим да ту неће бити никаквих проблема и оцјењујем ове изборе као фер, демократске и слободне и као изборе који су имали минималан број техничких проблема и недостатака – рекла је Цвијановићева.
Коментаришући одлуку Кристијана Шмита да у току изборног процеса наметне измјене Изборног закона БиХ и изборних правила у ФБиХ уз образложење да ће то допринијети функциониусању БиХ, Цвијановићева је подсјетила да Република Српска не признаје Шмита за високог представника јер није добио одобрење Савјета безбједности УН.
– Али, све и да јесте изабран на прописан начин, никада ниједним актом ни легитимног представника није предвиђено да он мијења законе и Устав и да било шта намеће. Они су то годинама радили у БиХ неовлаштено, узурпирајући права домаћих институција и дјелујујући умјесто њих – објаснила је Цвијановићева.
Она је нагласила да је њен став о том питању јасан и да су домаће институције те које треба да мијењају законе, Устав по прописаној процедури, као и да су оне одговорне грађанима и да због њих улазе у политичке утрке, добијају своје мандате и након тога одговарају својим грађанима, како онима који су их бирали, тако и онима који то нису учинили.
– Нема ту неког странца који треба да буде ауторитет изнад демократских и легално изабраних институција – навела је Цвијановићева.
Она је упитала: каква је то БиХ ако њену функционалност треба да обезбиједи неизабрани странац, односно појединац иза којег стоје двије или три државе, чак не ни цијела ЕУ, у којој се често згражавају на то да дође неки појединац и да то ради у једној држави.
– Каква је то БиХ и о каквој функционалности говоримо? Долазимо до закључка да је у питању велики експеримент у којем се иде на интервенционизам умјесто да они који то раде охрабре унутрашњи дијалог и кажу домаћим факторима да они управљају својом земљом и доносе одлуке, за које трпе штету ако су одлуке лоше, а добијају бенефите ако су добре. Овим интервенцијама БиХ нигдје неће стићи – рекла је Цвијановићева.
Говорећи о посљедњој интервенцији у режији Шмита, она је оцијенила да ће најновијим наметнутим измјенама правила донекле бити срећнији Хрвати као политичка заједница у оквиру БиХ, јер ће сматрати да ће имати нешто од онога што им је неопходно да дођу до легитимног представљања.
Цвијановићева је напоменула да Република Српска никада није задовољна наметањима, па чак и када би то било у њену корист.
– Ми не можемо дати зелено свјетло томе да неко умјесто нас одлучује на такав бруталан начин да промијени закон. Имамо стране интервенције у цијелом свијету, али тако брутално да се замијени или тотално уклони легитимитет неке домаће институције да би дошао неко нелегитиман, то је апсурд – сматра Цвијановићева.
Према њеној оцјени, то је накарадан систем, тако да из бруталног интервенционизма странаца не може да се изроди било шта добро за БиХ, због чега они који живе у БиХ, а посебно они који су заступљени у институцијама имају одговорност да уређују ствари тако да одразе оно што је људима у БиХ Устав дао као право.
„Све интервенције странаца до сада су биле усмјерене на одузимање од Републике Српске. Ми смо у многим случајевима били девастирани са аспекта надлежности, јер су оне одузимане од Српске и пребациване на ниво заједничких органа“, рекла је Цвијановићева.
Цвијановић: Отворена сам за разговоре, моја обавеза да браним позицију Српске
Жељка Цвијановић, која према досадашњим резултатима, побиједила у трци за ту функцију, изјавила је да ће у Сарајеву, прије свега, поштовати Устав Републике Српске и покушати да се договором постигну рјешења за добробит цијеле БиХ.
– Отворена сам за разговоре, за добро поступање са свима, имајући у виду да су моје обавеза и опредјељење да браним позицију Републике Српске у оквиру сваке одлуке која тамо треба да буде донесена – рекла је Цвијановићева.
Она је нагласила да у Предсједништву БиХ не смије да станује блокада економских и других пројеката, као што је било до сада, са хидроцентралом „Бук Бијела“, која је заједнички подухват Србије и Српске, те најавом блокирања када је ријеч о аеродрому у Требињу.
Цвијановићева је подсјетила да је блокада била и када је ријеч о хрватским пројектима какав је Пељешки мост, али и на пројекту који је требао да доведе гас до Рафинерије у Броду.
– Од политичких опција које буду заступљене зависи да ли ћемо промијенити курс самоубилачких активности које су до сада биле на сцени и прећи на неку политику која ће значити: „Хајде да гледамо шта можемо у економском смислу да урадимо за наше грађане, како можемо да будемо, као заједничка институција БиХ, сервис ентитетима – рекла је Цвијановићева за „Радио Београд један“.
Истакавши да је видљиво да БиХ каска у односу на цијели регион, Цвијановићева је као добар примјер навела Србију и њен начин рјешавања одређених економских питања, труд да води дијалог са свима и настоји да изађе у сусрет потребама грађана.
Она је нагласила да је Република Српска градила и јачала своје институције имајући у виду да прво морају да буду довољно јаке да заштите своје надлежности, али исто тако да испоштују потребе својих грађана.
– Поносна сам на оно што смо успјели да урадимо и да покажемо коначно да смо најфункционалнији дио БиХ – поручила је Цвијановићева.
Када је ријеч о кандидату за бошњачког члана Предсједништва БиХ Денису Бећировићу, Цвијановићева је навела да неће да даје оцјене унапријед, да ће се видјети како све функционише, али да може да базира свој став на основу досадашњег искуства.
– Немам баш нека превелика очекивања, али вријеме је пред нама, па ћемо видјети“ – рекла је Цвијановићева и додала да је имала прилику да види врло „отровне“ иницијативе Бећировића које су долазиле на рачун Српске.
Она је нагласила да и када је ријеч о Жељку Комшићу и његовом дјеловању у протеклом мандату као хрватског члана Предсједништва БиХ не очекује нека превелика помјерања набоље.
– Он је човјек који по ставу хрватског народа није њихов представник…Ја се не могу у то мијешати и говорити, јесте или није, али је очито да кажем то је такав доживљај – рекла је Цвијановићева.
Она је додала да и други могу да граде своје оцјене о њој на основу оног што је до сада радила.
– На основу мог досадашњег политичког поступања знају да је мени приоритет Република Српска и да нећу да прихватим ствари, нити обавезе које су на штету Републике Српске – рекла је Цвијановићева.
Она је појаснила да српски члан Предсједништва БиХ мора да води рачуна о позицији Републике Српске и да све што буде дефинисано као спољнополитички циљ или спољнополитичка стратегија мора да садржи интересе Српске, те да има право вета, а да у случају прегласавања одлука иде на Народну скупштину Српске.
Она је поновила да ће покушати да договором дође до одређених рјешења имајући у виду шта је њена улога, позиција и какав је то уставни капацитет Републике Српске.
– Заједнички органи су дјеловали на начин да нису били пријатељски расположени према својим грађанима, а када то кажем мислим на грађане Републике Српске – рекла је Цвијановићева и додала да та пракса треба бити прекинута.
Оцијенила је да функционисање заједничких институција зависи од спремности за договор три стране, умјесто трчања по страним амбасадама, што неки раде.
– Треба да се окренемо својим партнерима у оквиру БиХ, да сједнемо и договоримо оно што је добро за све – поручила је Цвијановићева.
Додај коментар