Ћеранић: Опозиција изборну крађу приписивала Српској, а покушај крађе био усред Сарајева – у ЦИК БиХ

• „Обојене револуције“ мирне протесте увијек и увијек претворе у насилне упаде у институције система. О томе свједоче примјери Петооктобарског преврата у Србији, Мајдан у Украјини итд. Српска се са њима суочавала у таласима: 2014. године, затим 2016. и цијеле изборне 2018-те. Данас, након два бањалучка протестна окупљања, у режији опозиционих партија незадовољних резултатима избора, више никоме не треба објашњавати о чему се ту ради
• Према Џину Шарпу, а и приручнику објављеном у Сарајеву 2018-те, сценарио за обојене преврате који се везују за изборе, подрзумијева проглашавање побједе које нема, оптужбе за изборну крађу, притиске на институције система, спиновање јавности од медија у којима је претходно купљен утицај, очекивања да о резултатима избора пресуди страни фактор.,, Резултат је дјелимично остварен – Централна изборна комисија БиХ је донијела одлуку, потпуно незакониту, о поновном бројању, тј контролном бројању гласачких листића  
• Предсједник ЦИК-а БиХ, Суад Арнаутовић, изјавио је да ће 22. октобра бити саопштени резултати општих избора, а да ће у законском року од 30 дана од избора бити објављени и коначни резултати. Значи да времена за манипулације и општу неизвјесност има. Још седам дана „хорора“ и излуђивања грађана…
• А колико је БиХ суверена земља свједочи и расправа у њемачком парламенту која је показала да у Бундестагу на БиХ гледају као на окупациону зону, односно као на новоосвојену територију у којој треба успоставити своју власт

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

КАДА је у Бањој Луци у прољеће 2014. године, у организацији Фонда стратешке културе из Москве, одржана прва трибина о обојеним револуцијама – мало коме је било јасно о чему се ту заправо ради.

Талас „демократских промјена“, како су превратничка дејства називали њихови креатори, Републику Српску још није био захватио.

Захваљујући др Ањи Филимоновој, уреднику српске странице поменутог сајта, усмјерен је први рефлектор на оно што се спремало.

„Обојена револуција“ је Српску заиста запљускивала у таласима: 2014. године, затим 2016. године, да би најозбиљнији удар услиједио током цијеле предизборне 2018. године, када је злоупотријебљена трагична смрт двадесетогодишњег младића у намјери да се сруши Западним центрима моћи крајње непослушна власт партије Милорада Додика.

Основна снага обојених револуција и јесте у томе што их власт потцјењује уз пословично „проћи ће“, „није то ништа“ и слично. Мирни протести се увијек и увијек претворе у насилне упаде у институције система, првенствено у зграду Народне скупштине. О томе нам свједоче примјери Петооктобарског преврата у Србији, Мајдан у Украјини итд.

Данас, након два бањалучка протестна окупљања, у режији опозиционих партија незадовољних резултатима избора, више никоме не треба објашњавати о чему се ту ради.

Да је по сриједи уџбенички примјер примјене алатки обојене револуције, можемо увидјети ако се вратимо књизи Џина Шарпа „Од диктатуре до демократије“ и другим ауторима, који су од њега учили.

Чак је и у Сарајеву 2018. године за домаћу употребу објављен приручник о начину реализовања преврата.

Проглашавање побједе које нема, оптужбе за изборну крађу, притисци на институције система, спиновање јавности од медија у којима је претходно купљен утицај, очекивања да о резултатима избора пресуди страни фактор – све је на сцени.,,

Резултат је дјелимично остварен, Централна изборна комисија БиХ је донијела одлуку, потпуно незакониту, о поновном бројању, тј контролном бројању гласачких листића.

Током контроле, посматрачи из Републике Српске (опозиционе партије нису ни акредитовале своје посматраче, нема потребе – наглашавају у редовима опозиције) уочили су покушај да се 157 гласова, колико је на једном бирачком мјесту у Основној школи „Иво Андрић“ у Бањој Луци освојио Милорад Додика као кандидат за предсједника Републике, потпуно избришу, односно упишу три нуле.

За столом су радили искључиво „контролори“ из Федерације БиХ.

Предсједник ЦИК-а БиХ, Суад Арнаутовић, изјавио је да ће 22. октобра бити саопштени резултати општих избора, а да ће у законском року од 30 дана од избора бити објављени и коначни резултати. Значи да времена за манипулације и општу неизвјесност има.

Још седам дана „хорора“ и излуђивања грађана.

Колико је БиХ суверена земља свједочи и недавна расправа у њемачком парламенту. Наиме, члан њемачког Бундестага, Адис Ахметовић, коментарисао је одлуку Кристијана Шмита, донесену у изборној ноћи, да промијени Изборни закон и Устав ФБиХ. Након уводне приче о побједи „демократских и европских снага“ оствареној на нетом одржаним изборима, услиједила је критика Шмитове одлуке, која је окарактерисана као “гажење суверенитета државе и гласача“, а што је „на овај начин наишло на велико неразумијевање и огорченост како становника БиХ, тако и Европског парламента.Из кругова хрватске владе и окружења ХДЗ-а се чуло да је наметнута измјена била формулисана уЗагребу“, истакао је Ахметовић.

Уз сугестију да министарка спољних послова Аналена Бербок издејствује поништавање Шмитове одлуке, Ахметовић се обрушио и на колегу у посланичким клупама Јосипа Јуратовића који, по њему, „заступа позицију ХДЗ-овог премијера Пленковића“.

Тако смо се увјерили да у њемачком Бундестагу на БиХ гледају као на окупациону зону, односно као на новоосвојену територију у којој треба успоставити своју власт.

Народном вољом новоизабрани предсједник Српске, Милорад Додик, биће приморан да сачека још седам дана до објављивања изборних резултата. До 2. новембра агонија у режији ЦИК-а требало би да буде окончана, односно – да буду објављени и коначни резултати.

Нову Владу Српске можемо очекивати средином или крајем децембра.

Опозиција је планирала понављање избора за предсједника Српске, али није размишљала о финансијским средствима које би тим поводом требало обезбиједити.Није размишљала ни о могућим посљедицама свог незадовољства, односно о дестабилизацији Српске.

Што се обојених револуција тиче, оне ће и даље да нас запљускују, са све већим изгледима на успјех како буду стасавале генерације које васпитава смартфон, а не родитељи и просвјетни радници.

Смартфон није савремена цуцла, нити је интернет забавни парк, како то с правом указују Игор Ашманов и Наталија Касперска у књизи „Цифровая гигиена“ (Дигитална хигијена), а која ће захваљујући патриотском прегалаштву Слободана Стојичевића на предстојећем београдском Сајму књиге бити представљена и на српском језику.

Друштвене мреже нису парк већ џунгла. Омладини је дигитална комуникација главна преокупација.

Како препознати и избјећи манипулацију?

Да ли неко уопште размишља о томе?

Са младима треба радити и с њима непрестано разговарати. Ако не будемо радили с младима, ми ћемо их изгубити, а ако њих изгубимо – изгубићемо Републику Српску.