- Опозиција у Републици Српској је, у ствари, опозиција самој Републици Српској и не мисли својом главом, јер већина њихових лидера и кандидованих лица, наводних политичких актера, представљају обавештајни пројекат, америчких, британских или немачких тајних служби
- По мишљење и став о политичком деловању, председник ПДП Бранислав Бореновић и кандидаткиња за председника РС Јелена Тривић, по окончању гласања, већ ујутро наредни дан, отишли у Сарајево у амбасаду Велике Британије, где их је примио заменик амбасадора
- Долазак на власт по сваку цену, па чак и противно вољи грађана и гласача у Републици Српској. Покушало се то лажним проглашењем побједе, затим незаконитим новим пребројавањем гласова и на крају је остала опција “обојене револуције” са државним ударом, урушавањем институција и потпуним разарањем државотворне супстанце Републике Српске
- Република Српска је нападнута у целини и њен одговор на нападе мора бити системски… Посебно забрињава што су многе структуре политичког запада заинтересоване да по сваку цену спрече Милорада Додика у његовој даљој политичкој активности. Искуство нам говори да мере које запад подузима у таквим случајевима, нису само политичке или економске мере и не завршавају се само на тој личности. Додику је озбиљно угрожена безбедност и угрожен му је живот
Извор: faktormagazin.ba
РЕПУБЛИКА Српска је нападнута у цјелини и њен одговор мора бити системски, упозорава у интервјуу за „Фактор“ стручњак за безбједност Џевад Галијашевић.
Објашњава и зашто сматра да је Милораду Додику угрожен живот.
Галијашевић наводи и зашто су СДС и ПДП опозиција Српској те из које стране амбасаде је кренуо концепт негирања изборних резултата.
Најављује и шта даље слиједи у Српској по „украјинском сценарију”, који спроводе поједини представници СДС-а и ПДП-а.
ФАКТОР: Како коментариште захтјеве опозиције, који су се прво односили на поновно бројање гласова за предсједника Српске, да би на крају оспоравали и цијели изборни процес?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Опозиција у Републици Српској је, у ствари, опозиција самој Републици Српској и не мисли својом главом, јер већина њихових лидера и кандидованих лица, наводних политичких актера, представљају обавјештајни пројекат, америчких, британских или њемачких тајних служби.
Сви планови о структури и развоју БиХ и статусу Републике Српске у њој, формулисани су на, апсолутно србофобном политичком западу, као и ова прича о изборима у БиХ, јер су по мишљење, и став о политичком дјеловању, предсједник ПДП Бранислав Бореновић и кандидаткиња за предсједника РС Јелена Тривић, по окончању гласања, већ ујутро наредни дан, отишли у Сарајево у амбасаду Велике Британије, гдје их је примио замјеник амбасадора. Концепт негирања изборних резултата кренуо је по препоруци из британске амбасаде.
ФАКТОР: Шта су по Вашем мишљењу крајње намјере опозиције у овом тренутку и ко стоји иза њихових потеза и с којим циљем?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Долазак на власт по сваку цијену, па чак и противно вољи грађана и гласача у Републици Српској. Покушало се то лажним проглашењем побједе, затим незаконитим новим пребројавањем гласова и на крају је остала опција “обојене револуције” са државним ударом, урушавањем институција и потпуним разарањем државотворне супстанце Републике Српске.
Такви радикални захвати, којим се разара уставни систем, национални идентитет и национални интерес народа и државе, већ је примјењен након државног удара на главном тргу у Кијеву “Мајдан”. Понашање сарадника и послушника западних служби би представљало већ виђену реплику, украјинског пута у нестабилност и рат. Тако да, постоји само једна крајња намјера тзв. опозиције: да се спроведу све акције које је политички запад испланирао и да се креирањем опште нестабилности, унапред да алиби НАТО алијанси да као војно-политичка структура САД и Велике Британије, успостави нове политичке односе у БиХ, који би подразумијевали одбацивање Дејтонског споразума, унитаризацију земље и наставак политички успореног процеса њене, трајне исламизације.
То јесте план Запада који је тзв. опозиција прихватила као властити политички програм.
ФАКТОР: Да ли је циљ СДС-а и ПДП-а, потпомогнутих појединим странцима, стварање трајње нестабилне ситуације и евентуално изазивање немира у Републици Српској?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Циљ тзв. опозиције је служити Западу, а идеја дестабилизације српског етничког и политичког простора је креирана давно и ван наших граница. Кроз дугу историју политичких и друштвених односа, након прве велике ослободилачке буне против Османског царства 1804. године и Карађорђевог устанка, однос западних земаља (прије свега Велике Британије и Њемачке) није се промијенио и увијек је за његову реализацију, у разној форми и броју, било ангажованих унутрашњих потенцијала који су спречавали борбу за слободу и политичку аутономију. Тако ПДП, од постанка, и данашњи СДС, представљају ту марионетску антинародну и антидржавну структуру, која ради у интересу страних сила, антисрпски орјентисаних.
ФАКТОР: Да ли, због новонастале ситуације и могућих даљих потеза одређених актера, може доћи до угрожавања безбједности у Српској?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Чине се кораци да Република Српска манифестује неспособност у рјешавању оваквих, вјештачки изазваних криза и да се изазову унутрашњи сукоби и општа нестабилност. У класичној „орвеловској конструкцији“, англосаксонски, самопроглашени „владари садашњости“ желе да одреде будућност Републике Српске у њеном фактичком непостојању, као политичког и уставног фактора, контролом над опозиционим групама, изазивајући код циљане публике, „конзумената“ овако креираних „информација“ и „истине“ одвратност према оном дјелу српског народа који припада СНСД-а, његовим коалиционим партнерима и уопште државотворној политици, коју симболише и артикулише Милорад Додик.
Свакако да постоје и стратешки осмишљени дугорочни циљеви Запада у односу на Србе: да се изврши дубока подјела у друштву и цијелом народу како би се довело до потпуне дехуманизације цјелог народа најстрашнијим квалификацијама; да се обесмисли или умањи, и учине оправданим, готово потребним, злочини над Србима током ’90. година и њихово непроцесуирање а да се страдање других народа максимално повећа и у потпуности припише српском народу као кривица и жиг; да се прихвате лажне квалификације о геноцидности цијелог народа и изврши суштинска ревизија српске историје, херојске борбе за слободу, независност и национални суверенитет; да се у оквиру суштинске ревизије српске историје наведе на закључак да су и злочини почињени током Другог свјетског рата нацистичке НДХ и њемачке окупације почињени у логорима смрти Јасеновцу, Старој Градишци, Јадовну, Госпићу, Гаравицама, Пребиловцима, Броду на Дрини, Јастребарском, Шушњару, Дракулићу, отоку Пагу и бројним другим губилиштима почињени над Србима, тим „геноцидним етничким чистачима и систематским силоватељима“ били „оправдани“ као средство „обране“ бедема („предзиђа кршћанства“ – „Antemurale Christianitatis“) западног, католичког кршћанства од Срба који тај „бедем“ и нису напали; да се релативизује три милиона српских жртава датих за заједничку државу Југославију; да се релативизује свјесно жртвовања властите државности за слободу свих, заједнички живот у заједничкој држави и српско самоодрицање од рјешавања властитог националног питања зарад те заједничке државе које је довело до данашње подијељености српског етничког простора у пет држава (укључујући и Србију); да се након понижавајућег представљања Српског народа, уништи његова уставна и државотворна структура Републике Српске и да се кроз процес унитаризације, преко цијеле Босне и Херцеговине, без референдума као Црна Гора или са фалсификовањем мишљења народа на референдуму у Македонији, просто апсорбује у НАТО алијансу и тиме присили и Србију на формулисање новог концепта одбране и безбједности.
Циљ је да се након тога, преко Сарајева, призна лажна држава Косово, а затим рушење терироријалног интегритета Србије те да се одбаци пријатељство и културна сродност са Русијом и да се, преко БиХ, и српски народ укључи у антируску коалицију и уведе санкције Русији.
Све те програмске тачке осмишљене на Западу не могу се провести без озбиљних унутрашњих сукоба унутар Републике Српске и српског националног корпуса.
Запад на те сукобе и рачуна а тзв. опозиција је потпуно спремна да те сукобе прихвати као неизбјежни дио једног политичког процеса у коме су они тек марионете.
ФАКТОР: Сматрате ли да су оправдане тврдње да је Централна изборна комисија БиХ под притиском наредила пребројавање гласовања мимо процедура и тиме трајно угрозила повјерење грађана у тај процес?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Оваква Изборна комисија, са измјенама обављеним на противзаконит начин, је управо ту због тога: да свим средствима, и уз кршење закона, поништи вољу грађана не бринући пуно о повјерењу у изборни процес. Зато је на чело ове Централне изборне комисије “постављен” човјек са примарним политичким образовањем и са одбрамено-безбједносним улогама у комунистичком систему власти, као и у структурама под контролом СДА, Алије Изетбеговића и Алијиног сина Бакира.
Ријеч је о Суаду Арнаутовићу, који је обавјештајно профилисан као и Јелена Тривић од Беча до Лондона и који је сво знање о изборном процесу и демократски изборима стекао на само једном курсу за изборне званичнике, организованом у Бечу 2011. године. Његов рад у Републичком секратијату за народну одбрану БиХ, као Титовог официра, и његов каснији рад у МУП-у муслиманско-хрватске федерације, рад у кабинету, одјељењу и уређивање једног безбједносног часописа јасно говори да овај човјек, долази из војно-полицијских структура и да је кроз свој радни вијек само мјењао господара… од Тита, до Алије и Британаца и Американаца.
Кредибилитет и интегритет изборног процеса и питање повјерења грађана у њега су за Суада Арнаутовића непознате, мисаоне именице, које га у принципу и не занимају.
ФАКТОР: Шта је по Вашем мишљењу рјешење новонастале ситуације, како не би дошло до угрожавања политичке и безбједносне ситуације у Српској?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Наравно да је рјешење у досљедној примјени Устава и закона те поштивању изборне воље грађана Републике Српске. Незаконито, “ново бројање гласова”, на жалост, није крај безакоња и криминала који ће чинити и чини, оваква Централна изборна комисија.
Ово је тек бројање гласова и нелегална контрола извршена и прије објављивања прелиминарних резултата избора и уласка у жалбене процедуре и процес одлучивања о жалбама политичких субјеката на поједине поступке и одлуке изборних званичника, као и понашања на одређеним гласачким мјестима.
`Количина уложених жалби и некомпетентност Централне изборне комисије, њихова увезаност са прозападним политичким странкама и западним тајним службама, указују нам да ће овај процес узнемиравања друштва преко овог органа да се настави са потпуно новим могућностима. Закони су нам непоуздан савезник у овом процесу, јер они нити познају законе нити имају намјеру да поступају по закону.
Истовремено, понашање појединих илегалних, али и легитимних дипломатских структура запада у БиХ, њихове реторичке бомбе које пуштају у јавност те понашање војних структура задужених за одржавање мира у БиХ и огромно присуство разних специјалаца, командоса и обавјештајних служби у БиХ и Републици Српској, усмјерено је против мира и стабилности. Ни њих, ни Устав ни закони БиХ уопште не занимају. За њих је БиХ отворени процтор политичког и физичког ловишта на коме је све дозвољено да се уради.
ФАКТОР: Да ли постоји опасност по безбједност појединих званичника Српске?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Када је угрожен Устав земље, сви су угрожени и све је угрожено. Свакако су најважнији уставобранитељи и највише угрожени: прије свега носиоци најважнијих овлаштења у Републици Српској. Наравно да је ријеч прије свега о актуелном српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику који је, на овим изборима, изабран на дужност предсједника Републике Српске. Сви његови сарадници, посебно најближи, попут досадашње предсједнице Републике Српске која је изабрана за српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић свакако су предмет политичке хајке, уцјена и санкција.
Посебно забрињавајућа чињеница је да постоје, на вањском плану, многе структуре политичког запада, заинтересоване да по сваку цијену, спријече Милорада Додика у његовој даљој политичкој активности. Искуство нам говори да мјере које запад подузима у таквим случајевима, нису само политичке или економске мјере и не завршавају се само на тој личности. Милораду Додику је озбиљно угрожена безбједност и угрожен му је живот.
На том плану МУП Републике Српске ће сигурно наставити са примјеном безбједносних процедура заштите Милорада Додика, њему блиских лица и свих објеката у којима живи и ради Додик. Као што треба штитити и политичке саборце Милорада Додика, важне људе СНСД-а и њихових коалиционих партнера, али и значајне људе Српске православне цркве и јавних и приватних предузећа без којих би економска стабилност била доведена у питање. Република Српска је нападнута у цјелини и њен одговор на ове нападе мора бити системски.
ФАКТОР: С којим другим безбједносним изазовима би се Република Српске, односно БиХ и регион, могли суочити у наредном периоду?
ГАЛИЈАШЕВИЋ: Снажне вехабијске структуре, кампови и паралелни џемати су увијек били под заједничком и усаглашеном контролом СДА, америчких и британских служби и они представљају трајну пријетњу миру и безбједности у земљи. Како долази до заоштравања политичких прилика тако се и могућност терористичких напада повећава. Ти напади постају све реалнија пријетња стратешкој инфраструктури, али и политичким лидерима у Републици Српској који нису марионете запада већ се боре за уставни положај и политичко-правни значај Републике Српске.
Додај коментар