- Мило ЂУКАНОВИЋ: „Неки гласови кажу да не треба претјеривати са оцјенама, моје објашњење је да у Црној Гори нема никакве русофобије, али има одлучности да се не дозволи агресија“
- Жељко КОМШИЋ: „Ми са Црном Гором немамо проблема. Што се дешава у вашој кући, то је ваш избор, јер се ви у наше ствари не мјешате. Када је ријеч о остала два сусједа, нема шансе да прође дан да не гледају у наше двориште. Великонационални пројекти. који су на просторима бивше Југославије оставили велико зло. нијесу умрли и они ће чекати своју прилику да иду у правцу реализације планова из деведесетих“
- Стево ПЕНДАРОВСКИ: „Ово (у Украјини) је рат аутократије против демократије. Рат прошлости против будућности, рат у којем демократски свет нема право на пораз“
- ФАКТИ: Хајде да видимо ко ће из Београда и Бањалуке – и како – одговорити овом духовном и политичком сину Секуле Дрљевића. Јер, овај је са положаја председника Црне Горе назвао опасним руским „базама деструкције“ и Србију и Српску. Одговор би морао уследити и да је изоставио означавање „руским“. Више него довољно је НАТО-дилер рекао и са тврдњом да су Србија и Српска „БАЗЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ“!
МИЛО Ђукановић је изјавио да у Црној Гори нема русофобије, али да има одлучности да се не дозволи агресија и навео да Русија покушава да независним и сувереним државама ускрати право на избор властите будућности.
Ђукановић је, на Балканском интеграционом форуму (БИФ), казао да су догађаји из 2016. године у Црној Гори из истог политичког наслова као и агресија на Украјину.
Како је рекао, годинама пре тога Русија се припремала за покушај историјског ревизионизма, а идеја тога је да се Русији обезбеди геополитички значај који је имао Совјетски Савез.
„Русија се припремала за ревизију, а онда се догодило то 2016. у Црној Гори. Ако је Русија жељела да пошаље поруку Западу, она је тражила добар примјер гдје би могла ту поруку послати“, навео је Ђукановић.
Он је рекао да се Црна Гора тада нашла пред вратима НАТО-а и да се то пробало спречити организацијом државног удара.
„Томе смо одољели, Црна Гора је након неколико мјесеци ушла у НАТО. Русија је наставила да даље развија свој модел хибридне деструкције на Западном Балкану“, истакао је Ђукановић.
Он је казао да је Русија развила две „озбиљне базе деструкције“ – Србију и Републику Српску.
„Неки гласови кажу не треба претјеривати са оцјенама, моје објашњење је да у Црној Гори нема никакве русофобије, али има одлучности да се не дозволи агресија“, истакао је Ђукановић.
Говорећи о парламентарним изборима из августа 2020, Ђукановић је поручио да не спори значај промене власти, ни оцену да је у Црној Гори постојао дуг континуитет претходне власти.
„Ипак, када се та промјена наметне као апсолутни циљ, онда се озбиљно ризикује оно чему сада свједочимо“, додао је Ђукановић.
Према његовим речима, да се власт у Црној Гори мењала четворогодишње, држава никад не би дошла до независности, чланства у НАТО-у, ни до врата Европске уније (ЕУ).
Како је рекао, међународни партнери то стање виде мало боље после агресије на Украјину, али још увек недовољно добро.
Ђукановић је истакао да Европа и западни партнери морају јасно саопштити да су направили одређене превиде пре две године, јер ће без тог саопштења, како је казао, даље легитимисати срљање неких структура у брак са национализмом.
БиХ очекује кандидатски статус у децембру
Члан Председништва Босне и Херцеговине (БиХ), Жељко Комшић је, говорећи о европском путу те државе, казао је да очекују кандидатски статус на самиту у децембру.
Комшић је истакао да је одлука о кандидатском статусу, која ће бити донесена на Европском савету, класична геополитичка одлука која има везе са дешавањима на истоку Европе, односно у Украјини.
„Да ли ће бити довољно озбиљности кључних политичких актера, желим да вјерујем“, навео је Комшић.
Он је оценио да односи међу државама Западног Балкана морају имати здраве темеље, прецизирајући да то значи међусобно призњање и уважавање.
„Ми са Црном Гором немамо проблема. Што се дешава у вашој кући, то је ваш избор, јер се ви у наше ствари не мјешате. Када је ријеч о остала два сусједа, нема шансе да прође дан да не гледају у наше двориште“, истакао је Комшић.
Како је рекао, великонационални пројекти који су на просторима бивше Југославије оставили велико зло нису умрли и они ће чекати своју прилику да иду у правцу реализације планова из деведесетих.
„Десиће се сигурно ако то не елиминишете из јавног живота, људи не виде колико се сјеме зла сије, поготово међу младим људима, а све се то подгријава потребом да будемо прагматични“, рекао је Комшић.
Рат аутократије против демократије
Председник Северне Македоније, Стево Пендаровски, казао је да је рат у Украјини, поред свих недаћа и трагедија за украјински народ, изазвао рецесију у свету, енергетску кризу, прекинуо виталне ланце снабдевања на тржиштима хране.
„Овај рат је показао да режими који систематски газе људска права не само да угњетавају слободу својих грађана, већ и одузимају слободу другима. Ово је рат аутократије против демократије. Рат прошлости против будућности, рат у којем демократски свет нема право на пораз“, рекао је Пендаровски.
Он је казао да је рат у Украјини оставио у региону неколико отворених питања, много антагонизама, старих рана које нису затворене, чак и са идејама за прекрајање граница, које имају потенцијал да дестабилизују Западни Балкан.
Према његовим речима, са друге стране је процес европских интеграција који је посљедњих година био неоправдано спор.
„То је довело до перцепције међу људима да наше генерације можда неће ни доживети да буду део Европе“, сматра Пендаровски.
Он је истакао да жели дати јасну подршку интеграцији свих земаља Западног Балкана у НАТО и ЕУ и за важније ангажовање та два савеза у региону.
“У тим стратешким параметрима видим и будућу перспективу региона – чланство у НАТО-у као гарант безбедности и стабилности, а чланство у ЕУ као предуслов просперитета и благостања наших народа“, навео је Пендаровски.
Он је апеловао да фокус Брисела на регион не буде одређен само потребом да се спречи потенцијална криза која би имала дестабилизујући ефекат у ширим размерима.
Потребан је, како је додао, системски приступ, кредибилне и убрзане интеграције у ЕУ, која ће омогућити реалну трансформацију друштава Западног Балкана, али и солидарност у суочавању са последицама које је изазвао рат у Украјини.
“Пад подршке ЕУ интеграцијама у последњих неколико година требало би да представља упозорење да ће у недостатку доследне и дугорочне политике из Брисела алтернативе европским интеграцијама само јачати“, рекао је Пендаровски.
(Mина)
Додај коментар