Додик: Кандидатски статус БиХ личи ми на реакцију на односе између Русије и Запада

• Када је прошлог јуна Украјина добила статус кандидата за чланство у ЕУ, постало је дегутантно да тај исти статус не добије и БиХ… Ради се о политичкој одлуци, а не о томе да је БиХ испунила тражене стандарде и услове јер је још увијек међународни протекторат
• Први пут се дешава да земља која је под протекторатом добије неки статус – постоји лажни високи представник, постоје судије Уставног суда странци – све то остаје и Европа се не обазире на своја ранија обећања да ће та питања бити ријешена прије кандидатског статуса. Када су предлагали 14 приоритета, у њима стоји да БиХ мора да буде суверена, да сама мора да одлучује. И све је то изгубљено. Дакле, искључиво је питање политике, а не стандарда
• Они настоје да читав Балкан придобију на своју страну, али то свакако неће промијенити ништа. Ми ћемо и даље остати у добрим односима са Руском Федерацијом. И са свим другим земљама наравно. И са ЕУ
• Посљедњих година размишљам колико је процес евроинтеграција уопште потребан Босни и Херцеговини. Учлањење у ЕУ значи губитак суверенитета, који држава предаје Бриселу… Један мој пријатељ кога веома цијеним и који је дуго у политици, каже да, док ми дођемо до ЕУ, она ће се распасти…

ВИЈЕСТ о добијању кандидатског статуса за БиХ нисам примио ни са радошћу, ни са тугом, већ са осјећајем летаргије, на шта личи и сам процес евроинтеграција. То што се догодило политичка је одлука која нема везе ни са „стандардима“, нити са „европским вриједностима“, каже у разговору за Спутњик предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Када је прошлог јуна Украјина добила статус кандидата за чланство у ЕУ, постало је дегутантно да тај исти статус не добије и БиХ, каже Додик и додаје да сматра да се ради о закаснелој грижи савјести Брисела. Међутим, грижа савјести није једини разлог што је БиХ, према мишљењу предсједника Републике Српске у овом тренутку добила статус кандидата.

Да се ради о политичкој одлуци, а не о томе да је БиХ испунила тражене стандарде и услове, говори и чињеница да је она још увијек међународни протекторат, наводи Додик.

– Први пут се дешава да земља која је под протекторатом добије неки статус – постоји лажни високи представник, постоје судије Уставног суда који су странци – све то остаје и Европа се не обазире на своја ранија обећања да ће та питања бити ријешена прије кандидатског статуса. Када су предлагали 14 приоритета, у њима стоји да БиХ мора да буде суверена, да сама мора да одлучује. И све је то изгубљено. Дакле, искључиво је питање политике, а не стандарда – категоричан је Додик.

Такође, како каже, процес добијања кандидатског статуса личи му на реакцију на односе између Русије и ЕУ, односно Запада.

– Они настоје да читав Балкан придобију на своју страну, али то свакако неће промијенити ништа. Ми ћемо и даље остати у добрим односима са Руском Федерацијом. И са свим другим земљама наравно. И са ЕУ. Видјећемо на који ће начин они третирати приступ томе – каже Додик.

Предсједник Републике Српске последњих година, како каже, размишља о томе, колико је процес евроинтеграција уопште потребан Босни и Херцеговини. Учлањење у ЕУ, према његовим ријечима, значи губитак суверенитета, који држава предаје Бриселу. Евробирократе су то увијале у обланду приче о европским стандардима и вриједностима, а тога више нема.

Добијање кандидатског статуса за БиХ Додик више посматра као нешто што чиновницима у Бриселу служи да се хвале да су нешто урадили, а, како истиче, нису урадили ништа.

– Посљедњих година све више размишљам да ли је процес придруживања Европској унији за нас, каже нам Додик и додаје: Дјелује да је то неизбјежно, али то је зато што је Европа направила својеврстан систем окупације за земље које су на европуту, тако да најчешће системом кажњавања покушавају да добију сагласност за неко кретање. Докле ће то ићи, докле ће то људи трпити, да ли ће се Европа задржати… Углавном, један мој пријатељ кога веома цијеним и који је дуго у политици, каже да, док ми дођемо до ЕУ, она ће се распасти. Тако да је и то варијанта, видјећемо шта ће бити.

Случајност је хтела да се истог дана када је Европски савјет одлучио да БиХ добије статус кандидата за чланство у ЕУ, политички прваци из БиХ, побједници на изборима из оба ентитета, састану и договоре формирање заједничких институција.

Из Републике Српске су били присутни представници коалиције окупљене око Додиковог СНСД-а, а из другог ентитета представници ХДЗ-а и „Осморке“, коалиције окупљене око СДП-а.

Договор око формирања власти у заједничким институцијама пао је веома брзо, што је неуобичајено за бх. услове.

Додик наводи да ће, за разлику од досадашњих пракси, заједничке институције власти бити формиране већ у првој половини јануара идуће године.

– До Нове године ће отпочети процедура, али имајући у виду процедуралне ствари, протоколе, заказивања и остало, у првој половини јануара и формално ће бити изабран Савјет министара – најављује предсједник Српске.

Према закону, Република Српска у Савјет министара делегира четири министра. На састанку са партнерима дефинисано је која министарства припадају Српској. То су Министарство финансија и Министарство за економске односе са иностранством, као и Министарство безбједности, које је, према Додиковим ријечима од посебног значаја за Српску.

– Ми имамо политику везану за мигранте која не кореспондира ни са европском политиком у значајном обиму, нити кореспондира са политиком у другом дијелу БиХ. Ми не желимо да видимо мигранте стациониране на нашим просторима. И министарство безбједности имаће одређену улогу у свему томе. Мислим да је то важно – каже он.

Четврто министарство које је договором припало Српској је Министарство људских права и избјеглица.

– Ту има доста програма помоћи избјегличкој популацији или онима моји се враћају путем изградње стамбених и других објеката. Мада реално, нема више потребе за таквим министарством које се бави избјеглицама јер је то тема која се појављује само у административно-бирократским формама, али ту нема питања која се у оквиру редовних министарстава не могу ријешити. Дакле, та четири министарства – истиче Додик.

Што се формирања заједничких институција тиче, Додик напомиње да се не ради о коалицији, већ о партнерству странака које су на изборима у ентитетима добиле демократски легитимитет.

Стога је и направљено логично партнерство – са странкама из Федерације које су освојиле највећи број гласова.

Међутим, поред саме брзине којом је договор постигнут, упада у очи и чињеница да су учесници састанка пажњу обратили на оно што их спаја, а не на она питања (као што је чланство у НАТО) у којима се сукобљавају.

– Ми дискутујемо о томе, али то није дио документа који смо потписали. Не преферира се НАТО ни у ком погледу. У сваком случају, наше основне, базичне политике остају исте. НАТО неће имати нашу подршку за чланство БиХ. Видим да неки кажу да је то прихваћено. Није тачно – каже Додик и наглашава да је прихваћен програм реформи у коме се први пут напомиње да то не прејудицира чланство у Алијанси.

– Друга ствар, више нема комисије за интеграције са НАТО-ом, која је била до скоро, него има комисија за сарадњу са НАТО-ом. Према томе, све је то промјењено. Они који говоре о томе, најбоље их демантују функционери НАТО који кажу да свака одлука о интеграцијама мора да буде усвојена на нивоу БиХ. Значи, ништа није одлучено. Ми то нећемо, ми пратимо Србију. И вјерујем да је, како се ствари одвијају, све мање могућности да ми будемо дио тог савеза – истиче Додик.

Сада, када је договор са партнерима из Федерације направљен, Додик, како каже, очекује да буду одблокирани и сви развојни пројекти у Републици Српској који су, захваљујући ставу СДА, били заустављени.

Време је изгубљено, наглашава, али ако не буде сагласности за извођење пројеката у Српској, неће бити ни сагласности за извођење пројеката у Федерацији.

(Спутњик)