- Бошњачка национална држава се покушава направити са залагањем за „грађански принцип“. Тиме се покушава замаглити чињеница да је већина „грађана“ у ФБиХ бошњачке националности и да је „грађанска“ данас само други израз за „бошњачку“ државу
- Аналитичар Вук БАЧАНОВИЋ: СДА је непријатељ могуће, а пријатељ немогуће Босне и Херцеговине, што, парадоксално, чува ону, за сада једино могућу – протекторат скрпљен од полуфункционалних заједница
- Пплитички аналитичар и колумнист Иван ШУШЊАР: Синтагме ‘неће мањина управљати већином’ припадају фашистичким режимима. Ако у СДА желе да БиХ постане бошњачка национална држава, онда се то тако каже. Не каже се ‘ми желимо грађански принцип’ у држави три народа, него се каже: ‘ми желимо националну државу Бошњака’. То је само пет ријечи. Не разумијем зашто је избјегавају казати и чега се стиде“
- Члан Предсједништва ХНС-а и предсједник ХРС-а Славен РАГУЖ: Рреторика СДА постаје све ближа реторици странке Слободана Милошевића с краја ’80. и почетка ’90. година прошлог стољећа. Уколико тако и наставе, нема друге него да сватко огради своје, да коначно покренемо раставу брака, тако да неће бити никаквих бојазни о томе хоће ли мањина владати већином или обратно“
БОШЊАЧКА политика, и службена и неслужбена, већ два десетљећа од БиХ покушава направити националну државу Бошњака. Сада је СДА то отворено и затражила.
Неприхватљиво је усвајање било каквих закона који би нас удаљили од имплементације пресуда Еуропског суда за људска права и којима би се омогућио диктат мањине над већином грађана Федерације БиХ, један је од закључака Програмске конвенције СДА која је одржана прије неколико дана у Сарајеву.
Пише: Јурица ГУДЕЉ и Dnevnik.ba
Фразу како „нећемо дозволити диктат мањине над већином“, поновио је предсједник СДА и бошњачки члан Предсједништва БИХ Бакир Изетбеговић и након састанка бошњачких лидера с америчком велепосланицом у БиХ Морин Кормак.
„Мањина“ на коју мисле и СДА и Бакир Изетбеговић су, наравно, Хрвати, а већина су Бошњаци. Тако је СДА, највећа бошњачка странка у БиХ, напокон и формално напустила идеју Босне и Херцеговине – државе трију конститутивних, у свему једнакоправних народа. Умјесто тога, сада је и отворено кренула тражити Босну и Херцеговину – државу двају националних ентитета, једног српског (РС), а другог бошњачког (ФБиХ).
У оба ентитета тако Хрвати постају националном мањином, док истовремено СДА одустаје у потпуности од Републике Српске и фокусира се искључиво на Федерацију БиХ и „поваљивање“ Хрвата.
Разлике између СДА и маргиналних радикала
„Зна се на кога је СДА алудирала, али треба знати да Хрвати у БиХ нису мањина, него један од три конститутивна и равноправна народа, како је то и Устав БиХ прописао. Нажалост, то се у пракси не проводи и не потврђује“, рекао је за Dnevnik.ba Бариша Чолак, водитељ Одјела за уставно-правна питања Главног вијећа Хрватског народног сабора БиХ и предсједавајући Дома народа Парламента БиХ.
Чолак каже да га такви ставови СДА више не чуде.
„У свим досадашњим разговорима које смо имали са СДА, везано за измјене изборног законодавства, такви ставови су се могли ишчитати, па и из њихових приједлога. Ни у једном тренутку они нису допуштали могућност проведбе одлуке Уставнога суда БиХ на начин како то пише у самој одлуци Уставнога суда. Овакви ставови СДА показују да, нажалост, нема разлике између СДА и неких маргиналних и радикалних бошњачких политичких странака и појединаца“, рекао је Чолак.
Да нема разлике у ставовима СДА, кад су односи с Хрватима у питању, и оних које износе СДП, ДФ или радикали из Грађанског савеза, јасно је видљиво и из формата разговора које води међународна заједница с бошњачким политичким странкама.
„Воде се заједнички разговори с више странака из бошњачког националног корпуса, што нам говори да су ту више-мање ставови међу њима усуглашени“, рекао је Чолак.
Циљ национална држава Бошњака
Бошњачка политика, и службена и неслужбена, већ два десетљећа од БиХ покушава направити националну државу Бошњака. До сада су такви покушаји увијек бивали огрнути неким плаштом који је скривао њихове праве намјере. Тако се дуго времена говорило о „Босанству“, па је онда попис становништва показао да у БиХ живе доминантно Бошњаци, Срби и Хрвати, које и Устав БиХ препознаје као конститутивне, државотворне и уставотворне народе.
У задње вријеме бошњачка национална држава се покушава направити под изговором борбе за права „грађана“ и залагањем за „грађански принцип“. Тиме се покушава замаглити чињеница да је већина „грађана“ у ФБиХ бошњачке националности и да је „грађанска“ данас само други израз за „бошњачку“ државу.
СДА оставља без текста
„Разумијем контекст ових закључака, ситуацију у којој се странка налази, али СДА ме све чешће, поготово откако су овако рано ушли у кампању, оставља без коментара а иначе имам став о свему. Одавно је јасно да они ову земљу виде као грађанску, само не знам на што се то позивају и на чему темеље своје право да вишенационалну државу грађански уређују. Очито се и спрам Устава односе као према пресудама Уставног суда – узму што им се допада као са шведског стола“, казала је за Dnevnik.ba предсједатељица Дома народа Парламента ФБиХ Лидија Брадара.
„Свима је јасно да Дом народа ПФБИХ осликава стварне резултате избора и јасно је колика је снага појединих странака у овом Дому као и важност дводомног сустава који није без разлога уведен у БиХ, јер постоји заступљеност грађана у жупанијским тијелима те Заступничком дому, док је улога Дома народа да кроз легитимно изабране представнике заштити и представља националне интересе“, додала је.
Стога, било какве измјене и докидања права у том смислу, каже Брадара, нису изненађење и очито је и ово један у низу неуспјелих покушаја.
Без панике, протекторат живи даље
Политички аналитичар Вук Бачановић, пак, сматра како не треба паничарити због одустајања СДА од државе конститутивних народа.
„Мислим да овдје нема мјеста ни за какву панику с обзиром на традиционалну СДА изведбу својих декларација, односно начина на који се машта о њиховом провођењу. СДА је увијек декламовала циљеве на начин да таквом декламацијом онемогућују да то издекламовано буде икада могуће“, рекао је Бачановић за Dnevnik.ba.
Стога не преостаје ништа друго, додао је, него закључити да је СДА непријатељ могуће, а пријатељ немогуће Босне и Херцеговине, што, парадоксално, чува ону, за сада једино могућу – протекторат скрпљен од полуфункционалних заједница.
„СДА, дакле не ради за Босну и Херцеговину, него за наставак протектората над Босном и Херцеговином, а због чега она никада не смије заживјети као могућа и релаксирана заједница договора“, изјавио је Бачановић.
Од Бусулаџића до Изетбеговића
Ипак, у програмским циљевима СДА могу се јасно ишчитати и језичне конструкције својствене фашистичким режимима, на што упозорава политички аналитичар и колумнист Иван Шушњар.
„’Неће мањина диктирати већини’ су укратко преписане шовинистичке фразе екстремиста из Грађанског савеза, које је Иван Ловреновић назвао демократским талибанима. Синтагме ‘неће мањина управљати већином’ припадају фашистичким режимима, и озбиљни политичари би их се требали чувати“, рекао је Шушњар за Дневник.ба.
Први бх. политичар који је користио такве фразе, упозорава, био је Мустафа Бусулаџић.
„Послије њега то чине екстремисти из Грађанског савеза. Штета је да је и СДА пошла Бусулаџићевим стопама. Грађанско друштво није исто што и грађанска држава. Наметање представника било коме, и политика мајоризације није грађански принцип него принцип хегемоније. Не постоји вишенационална држава Еуропе која није уређена или по федералном или по консоцијацијском принципу“, рекао је Шушњар.
СДА се, вели, мора одлучити жели ли поштивати државу БиХ и њене институције, као и њен Устав или жели рушити ову земљу.
„Жеља за рушењем земље, и подређивање њених институција и моћи је посве легитимна. Ако желе да БиХ постане бошњачка национална држава, онда се то тако каже. Не каже се ‘ми желимо грађански принцип’ у држави три народа, него се каже: ‘ми желимо националну државу Бошњака’. То је само пет ријечи. И реченица је доста лагана за изговорити. Не разумијем зашто је избјегавају казати и чега се стиде“, изјавио је Шушњар.
Такођер, нагласио је како Хрвати јесу поборници грађанског друштва али су против грађанске државе која је еуфемизам за унитарно уређену земљу.
„Федерализам је једини могући облик јачања грађанског друштва. Унитаризам би само ојачао национализме“, јасан је Шушњар.
Што СДА није рекла?
Аналитичар Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски, пак, каже како је тешко рационално разумјети отпор усвајању закона који удаљавају од имплементације пресуда Еуропског суда за људска права у околностима када нити једна једина странка или политичар у БиХ ни на који начин не предлажу такве законе, па нити странке окупљене око ХНС-а.
„Још је проблематичније оно што није речено из СДА – да они у ствари немају намјеру кроз измјене Изборног закона примијенити пресуде Уставног суда БиХ, коме су раније били барем вербално веома привржени. Одсуство воље за тим политичким чином елементарног грађанског патриотизма невјешто камуфлирају имплицитним супротстављањем одлука Еуропског суда за људска права и Уставног суда БиХ, што нема никакво правно ни логичко утемељење, јер се те одлуке помоћу више расположивих модела могу скупно имплементирати“, рекао је Ситарски за Dnevnik.ba.
Једино је објашњење овог јавног придруживања СДА радикалним унитаристичким станкама, вели, контекст у коме су ове поруке одаслане.
„Избори се ближе, СДА је можда у највећој унутарњој кризи од оснутка услијед одласка многих истакнутих дужносника и снажних одбора, па на изборима нема практично никакве шансе за добар резултат. У таквим околностима очигледно да је њено водство претпоставило страначке интересе државним и националним, па препознаје у долазећој блокади великог дијела политичког сустава једину шансу за задржавање тренутних позиција у извршној власти по ‘мостарском рецепту’“, сматра Ситарски.
Откривање правог лица
Члан Предсједништва ХНС-а и предсједник ХРС-а Славен Рагуж сматра да како се ближи датум расписивања избора, али без измијењеног Изборног закона у складу са вољом Уставног суда, полако се губи стрпљење код радикално бошњачких политичких струја и на површину испливава њихово право лице.
„Они једноставно не желе схватити како је БиХ држава трију народа, а не једнога или два, без трећег. То је једноставно уцртано у ДНА наше државе и тко то негира, негира само постојање БиХ“, прецизан је Рагуж.
Није то ствар само СДА, вели, него свих странака сарајевско чаршијског политичког спектра, гдје не амнестира нити тзв. бошњачку љевицу.
„Сви они размишљају подједнако, а подједнаким кораком, они као ултимативни ‘бранитељи тековина Босне и Херцеговине’, воде ту исту земљу ка распаду. Врло вјеројатно ће СДА наставити у истом смјеру у којем ће инзистирати на томе да изборни сустав остане утемељен на начин да се Хрватима могу бирати њихови представници у власти, тако да и закључак да ‘мањина не може владати већином’ иде у том смјеру“, изјавио је Рагуж.
То значи, додао је, да реторика СДА постаје све ближа реторици странке Слободана Милошевића с краја ’80. и почетка ’90. година прошлог стољећа.
„Уколико тако и наставе, нема друге него да сватко огради своје, да коначно покренемо раставу брака, тако да неће бити никаквих бојазни о томе хоће ли мањина владати већином или обратно“, рекао је Рагуж.
БиХ и даље пожељан оквир
Босна и Херцеговина је могућ и пожељан оквир за живот и Хрвата и Срба и Бошњака, али само на равноправним основама и уз поштовање написаних закона и Устава БиХ. Хрвати као суверен народ су опредијељени за изградњу функционалне и еуропске БиХ, државе у свему равноправних конститутивних народа.
Но, такву БиХ морају жељети и Бошњаци.
Додај коментар