- Има шта да чува. САД, Британија и Европа су повезане мрежом од више десетина кабловских система за пренос интернет-података. Ламанш је такође рањив јер по његовом дну пролазе каблови који повезују САД са Немачком, Холандијом и Француском. У случају нечега, САД би се са Европом могле повезати преко још четири канала, односно – преко Канаде и земаља Латинске Америке
- Атлантски океан је буквално премрежен нафтоводима и гасоводима. Многи су на великим дубинама, што их чини мање доступним за саботажу, али их, с друге стране, чини и тешко тешко доступним за одржавање њихове безбедности
- Алексеј ГРИВАЧ, заменик генералног директора за гасна питања у руском Фонду за националну енергетску безбеднос: Терористички напад на Северни ток отворио је Пандорину кутију. Сада је свима јасно да ниједна критична инфраструктура више не може бити безбедна. Подводни цевоводи су чак примамљивији за оне који намеравају да их нападну
- Станислав МИТРАХОВИЧ: Постоје и цевоводи у Средоземном мору. На пример, две цеви воде од Алжира до Шпаније и Италије. Постоји и гасовод од Либије до Италије. Огроман је број инфраструктурних објеката испод Ламанша – то су електрични и интернет каблови. У случају ескалације, и те комуникације могу бити угрожене
Извор: Факти
НАТО је објавио да појачава безбедност своје – и генерално, западне – подводне стратешке инфраструктуре.
Покренуо се чим је амерички новинар-истраживач, добитник Пулицерове награде Сејмур Херш, објавио да су руско-немачке балтичке гасоводе минирали амерички војни рониоци, а да су потом – по благослову Џоа Бајдена – подметнути експлозив активирали Норвежани.
НАТО је већ саопштио да ће преузети на себе заштиту подводне и обалске инфраструктуре. Нафтовода, гасовода, интернет-каблова, подводних енергетских траса…
Учинио је то лично генерални секретар западне војне алијансе Јенс Столтенберг, оценивши да су западни каблови и цевоводи „изузетно рањиви”.
Најавио је хитно формирање „координационе група за заштиту критичне инфраструктуре“.
Према порталу Submarine Cable Networks, Сједињене Државе, Британија и Европа су повезане мрежом од више десетина кабловских система за пренос интернет-података.
Вашингтон је главни „власник” свих тих трансатлантских комуникација.
Ламанш је такође рањив јер по његовом дну пролазе каблови који повезују САД са Немачком, Холандијом и Француском.
У случају нечега, САД би се са Европом могле повезати преко још четири канала, односно – преко Канаде и земаља Латинске Америке.
Поред бројних интернет-каблова, Атлантски океан је буквално премрежен нафтоводима и гасоводима. Многи су на великим дубинама, што их чини мање доступним за саботажу, али их, с друге стране, чини и тешко тешко доступним за одржавање њихове безбедности.
„Терористички напад на Северни ток отворио је Пандорину кутију. Сада је свима јасно да ниједна критична инфраструктура више не може бити безбедна. Подводни цевоводи су чак примамљивији за оне који намеравају да их нападну“, указао је Алексеј Гривач, заменик генералног директора за гасна питања у руском Фонду за националну енергетску безбедност.
И додао: „НАТО је итекако свестан да саботажа против Северног тока-1 и Северног тока-2 није ударац само на Русију, већ и по Европљанима, савезницима САД у алијанси. Стога је немогуће искључити понављање оваквих акција против млађих партнера Вашингтона. А такве објекте је готово немогуће обезбедити 100 одсто“.
Водећи стручњак тог Фонда Станислав Митрахович наглашава:
„Претња комуникацијама НАТО-а може доћи од било кога, јер алијанса има више него довољно противника широм света. Судећи по Хершовом чланку, Норвежани су умешани у подривање Северног тока. А Столтенберг је Норвежанин. Зато не треба да мисле да су њихове нафтне платформе и њихови гасоводи безбедни. Europipe и Baltic Pipe су у опасности“.
Он додатно указује: „Постоје и цевоводи у Средоземном мору. На пример, две цеви воде од Алжира до Шпаније и Италије. Постоји и гасовод од Либије до Италије. Огроман је број инфраструктурних објеката испод Ламанша – то су електрични и интернет каблови. У случају ескалације, и те комуникације могу бити угрожене… У близини граница Русије постоји гасовод између Финске и Естоније. Наравно, западни Европљани неће много бринути о њему, Ламанш је за њих критично питање“.
Слично на ситуацију гледа и истиче Игор Јушков, експерт Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације:
„Ако дође до прекида било које линије било којег важног гасовода, обични потрошачи ће први осетити штету. Претпоставимо да буде атакована цев између Норвешке и Немачке, чији је годишњи капацитет око 30 милијарди кубних метара, то би дигло цене гаса невероватном брзином. Већина западних земаља би тиме била погођена економски, а Немачка би се суочила и са техничким проблемима. Са напуштањем руског гаса, прешла је на течни, али је њен терминал за његов пријем тако мале снаге да би услеио потпуни колапс у Немачкој“.
За Запад и НАТО гасоводи и нафтоводи ипак нису највећи проблем.
Већи проблем су енергетски каблови и трасе.
Балтичке државице, Естонију, Летонију и Литванију, струјом дном Балтичког мора „напајају“ Финска и Шведска.
Подводни интернет-кабл, иако је то скупо задовољство, може бити замењен сателитским, али су трасе за пренос електричне енергије практично незаменљиве.
И оне, као и нафтоводи и гасоводи, дугачке су и хиљаде километара, а ни НАТО не може поставити по једну подморницу-стражара на сваки километар.
Додај коментар