- У извјештају комисије за утврђивање стања у складишту Централне изборне комисије БиХ наводи се да „за 35,8 тона не постоји документација на основу које би се утврдило гдје се наведена количина папира налази“
- Према извјештају, за опште изборе 2006. године ЦИК је набавио 139 тона папира намијењеног за штампање гласачких листића. Комисија је утврдила да је „уништена регистарска грађа“ за те изборе била 130 тона. За скоро 9 тона се, дакле, губи сваки траг. Када су у питању општи избори 2010. године ЦИК је набавио 129 тона папира. Легалних гласачких листића било је у вриједности од 102 тоне
НАЈМАЊЕ 35,8 тона папира набављеног за штампање гласачких листића бестрага је нестало из складишта Централне изборне комисије БиХ, пише у документацији која је у посједу Журнала. Прерачунато у изборни материјал, од несталог папира могло се одштампати најмање пола милиона гласачких листића.
„Нисте у праву“, написат ће у поруци предсједница ЦИК-а Ирена Хаџабдић, након што смо је упитали гдје је папир, односно гдје су гласачки листићи.
Након што смо јој послали документ из 2014. године, предсједница ЦИК-а се више није јављала. Који минут раније је рекла да су прије неколико година „отклоњена сва неразумијевања у вези тежине, количине, вагања и осталих својстава папира“.
Да проблеми са нестанком папира од којих су се протеклих година штампали гласачки листићи, нису отклоњени, утврдили су и државни ревизори који су прошле године, у извјештају за 2016. навели да је „процесом ревизије уочено да нису осигурани услови за адекватно праћење реализације уговора“ за набавку папира, јер „јединице мјере за робу која се испоручује у свим случајевима није исто изражена у оквирном споразуму, отпремници, фактури, те у извјештају о задужењу и раздужењу“.
„Препоручујемо Комисији да приликом набавке и испоруке роба поштује принцип једнообразности, те осигура да се иста испоручује и исказује, како вриједносно тако и количински у истој јединици мјере“, написали су ревизори.
Поједностављено, ЦИК нема тачну евиденцију гдје су завршиле тоне гласачких листића. Осим ревизорских извјештаја за 2014., 2015. и 2016. годину, кључни доказ о мањку изборног материјала је Извјештај комисије за утврђивање стања у складишту ЦИК-а сачињен још у фебруару 2014. године.
„Комисија је утврдила да постоји разлика у количинама папира за штампање гласачких листића“, наведено је Извјештају који је у посједу Журнала.
Попис изборног материјала, наведено је у Извјештају, није вршен 10 година, па је, приликом контроле, Комисија утврдила да „за 35,8 тона не постоји документација на основу које би се утврдило гдје се наведена количина папира налази“.
Углавном, ЦИК је сваке изборе набављао знатно више папира за штампање гласачких листића, него је касније уништавао гласачких листића.
Према Извјештају, за опће изборе 2006. године ЦИК је набавио 139 тона папира намијењеног за штампање гласачких листића. Комисија је утврдила да је „уништена регистарска грађа“ за те изборе била 130 тона. За скоро 9 тона се, дакле, губи сваки траг. Када су у питању опћи избори 2010. године ЦИК је набавио 129 тона папира. Легалних гласачких листића било је у вриједности од 102 тоне.
„Комисија је утврдила да нису вођене правилне евиденције о стању и утрошку материјала у складишту ЦИК-а, те да у пословним књигама нису евидентиране залихе материјала“,написано је у Извјештају.
Истовремено, државни ревизори су примијетили да је ЦИК успоставио праксу да их координатор за управљање процесом штампања и дистрибуције гласачких листића „извјештава усмено“. Стога не постоје писани трагови колико је, заправо, штампано листића, те колико их је упућивано на терен. Резултати опћих избора одржаних 2010. године доносе и сумњу у регуларност самог процеса.
Тада је, наиме, утврђен неуобичајен број празних листића на којима су били кандидати за српског члана Предсједништва БиХ. Према званичним резултатима, од укупно 670 хиљада гласачких листића, чак 66 147 је било неважећих. Половина неважећих листића, према информацијама из ЦИК-а, били су, заправо, празни листићи. Те године кандидат СНСД-а Небојша Радмановић побиједио је Младена Иванића разликом од 10 хиљада гласова.
Додатну сумњу у све то уноси податак да је на истим бирачким мјестима, приликом гласања за заступнике у Парламенту БиХ, на компликованијем гласачком листићу, било скоро 20 хиљада мање неважећих листића. Када су у питању избори 2014. године, нешто слично се десило приликом гласања за хрватског члана Предсједништва БиХ. Тада је, са минималном разликом, Драган Човић побиједио Мартина Рагужа, који је касније тврдио да је на подручју Блидињег језера пронађена одбачена врећа са одбаченим гласачким листићима.
Међутим, према евиденцији ЦИК-а „мањак листића није забиљежен“.
Додај коментар