- „Уставе БиХ и Републике Српске требало увести као обавезан предмет у осмогодишње школе да би „свако дијете одрасло са свијешћу о томе шта су уставна права његове земље и народа, те шта му је све протекторат, удружен са комшијама, отео – да би то и вратио. Раде то многи народи, па и сами Американци. Њихови основци одмалена уче напамет уставне амандмане“
- Поштовали га они или не, Устав Републике Српске постоји и, у мјери у којој га ми сви будемо држали под јастуком за знање и равнање, биће ноћна мора непријатељима Републике. А за политичко вођство на дневном реду је враћање ентитетских надлежности
- „Додик је у своју преговарачку праксу унио стартна питања: „Ко вас је позвао?“, „Зашто сте дошли?“, „Којим правом?“, „Имате ли неки нови приједлог да би даљи разговор имао смисла?“. Све што покушавају да наметну он обеснажује тиме што Српска то не објављује у „Службеном гласнику“, тако што одбија да комуницира са /Кристијаном/ Шмитом који глуми високог предствника и тако што игнорише лекције сарајевске амбасадорократије“
ПОЛИТИКОЛОГ Ненад Кецмановић сматра да је Република Српска проглашењем Устава прије 31 годину стекла кључни атрибут државности, због чега је 28. фебруар, који треба обиљежавати као дан уставности, уз Дан Републике – 9. јануара, најзначајнији празник.
Рекао је да је лијепо што ће оба празника сутра истовремено бити обиљежена у Београду у организацији Представништва Републике Српске у Србији.
Подсјетивши да је Устав Републике Српске компатибилан Дејтонском споразуму, односно Анексу четири или Уставу БиХ, који су потписале све три националне стране и гарантовале велике силе на нивоу предсједника и премијера, Кецмановић је указао да током минулих година није настао ниједан документ који би имао такав унутрашњи легитимитет и међународни ауторитет и да ће га тешко бити и убудуће.
– Напротив, тек када се развију актуелне ревизионистичке магле, видјеће се колико је велики и трајан његов значај – навео је Кецмановић за Срну.
Он сматра да би уставе БиХ и Републике Српске требало увести као обавезан предмет у осмогодишње школе да би „свако дијете одрасло са свијешћу о томе шта су уставна права његове земље и народа, те шта му је све протекторат, удружен са комшијама, отео – да би то и вратио“.
– Сваки грађанин Српске треба да буде одгојен као уставобранитељ. Раде то многи народи, па и сами Американци. Њихови основци одмалена уче напамет уставне амандмане. Поштовали га они или не, Устав Републике Српске постоји и, у мјери у којој га ми сви будемо држали под јастуком за знање и равнање, биће ноћна мора непријатељима Републике. А за политичко вођство на дневном реду је враћање ентитетских надлежности – истакао је Кецмановић.
Он је истакао да је Република Српска показала да може да брани и Устав и своју уставну позицију, али и да ће се притисци наставити на шта ће досадашњи начин реаговања предсједника Републике Српске Милорада Додика и даље бити једини прави одговор.
– Додиково наводно непристојно реговање је једини прави одговор. Увлачење у тај, пежоративно речено, дипломатски дискурс бескрајних преговора у наставцима у којима се високи представници, међународни посредници, специјални извјестиоци и слични смјењују као исљедници, те из недеље у недељу притишћу, пријете, уцјењују, доводи до замора и исцрпљености саговорника, па и до ситних наизглед безазлених уступака – указао је Кецмановић.
Он је додао да се они онда ухвате за ситнице и испостављају нове захтјеве, истичући да је сваки компромис са њима контрапродуктиван, јер се увијек враћају и траже још.
– Додик је зато у своју преговарачку праксу унио стартна питања: „Ко вас је позвао?“, „Зашто сте дошли?“, „Којим правом?“, „Имате ли неки нови приједлог да би даљи разговор имао смисла?“. Све што покушавају да наметну он обеснажује тиме што Српска не објављује у „Службеном гласнику“, тако што одбија да комуницира са /Кристијаном/ Шмитом који глуми високог предствника и тако што игнорише лекције сарајевске амбасадорократије – објаснио је Кецмановић.
Нагласио је да је и предсједник Србије Александар Вучић, седам година пошто су Шиптари у Бриселу потписали формирање заједнице српских општина и непрестано покушавали да уз то упакују и узајамно државно признање, ултимативно поставио да „нема приче ни о чему другом док се то не реализује“, тако да ће, како је оцијенио, сада изгледа нешто и бити.
На питање колико уставност, закони и право вриједе у данашњој БиХ, у којој у Уставном суду сједе стране судије и омогућавају Бошњацима да намећу своје иницијативе, кршећи Устав БиХ, Дејтонски споразум и све на чему се БиХ темељи, Кецмановић је у одговору пошао од тезе да вјероватно има истине у причи да је креатор Дејтонског споразума Ричард Холбрук обећао старом /Алији/ Изетебеговићу да ће се, уколико потпише, САД потрудити да Република Српска нестане.
– Журило му се да свом предсједнику /Билу/ Клинтону прибави важан спољнополитички поен уочи избора за други мандат. И није да је заборавио обећање, па је већ наредне године почео да критикује властиту уставну креацију – истакао је Кецмановић.
Подсјетио је да је у ту сврху Карлос Вестендорп снабдјевен диктаторским бонским овлашћењима, која су високом представнику дала право да о свему самовољно одлучује мимо домаћих институција и демократских процедура.
– Када су /Волфганг/ Петрич, а поготово /Педи/ Ешдаун ту праксу довели до апсурда, британски аналитичари су свог земљака почели да исмијавају да се у „Босни понаша као колонијални гувернер империје у Калкути“. Пошто је он већ обавио добар дио посла развлашћивања Српске, компромитована бонска овлашћења су замијењена другим алатом – пристрасним одлукама Уставног суда БиХ у коме контролни пакет гласова држе иностране и бошњачке судије – напоменуо је Кецмановић.
Наводећи да домаћа јавност није знала ко су и шта су ти странци ни њиховим именом, он је подсјетио да су стране судије прикривене анонимношћу и ауторитетом институције на миру наставиле ондје гдје је Ешдаун стао.
– Један од њих, Аустријанац Јозеф Марко, чак је јавно признао да раде по налозима ОХР-а. До данас би догурали и до потпуног укидања Српске, укључивши и њено име, да власти у Бањалуци нису одлучиле да игноришу одлуке тог суда и да прибјегну самоорганизовању на бази ентитетског Устава и закона – указао је Кецмановић.
Према његовој оцјени, то је обезбиједило да Република Српска функционише неупоредиво боље него и БиХ и ФБиХ.
– Ако је допуштено да Устав произвољно тумаче и насилно мијењају странци, зашто га не бисмо мијењали и ми који једини имамо право да то чинимо путем домаћих институција и процедура, које су једине надлежене. На тај начин је спријечен план протектората да створи такву уставну и законску конфузију, у којој би странци уз помоћ ОХР-а и Уставног суда БиХ ауторитарно арбитрирали о свему и свачему – објаснио је Кецмановић.
Коментаришући глобално одмјеравање снага у Украјини и мјеру у којој то погодује још већим притисцима на Српску, промјену њеног Устава и закона, Кецмановић је констатовао да је данас кршење међународних споразума, али и изигравање домаћих закона, па и било каквих политичких принципа на Западу постало опште мјесто.
– Ангела Меркел, која је у поређењу са Шолцом, Бербоковом, Џонсоном, Сунаком и другима дјеловала као озбиљан државник, рекла је да је Мински споразум био смишљена превара Русије, а на америчко подводно минирање руско-њемачког гасовода за који се толико залагала готово да није проговорила – напоменуо је Кецмановић.
Он је подсјетио и да је Меркелова у вријеме док је била моћна канцеларка и главни трансатлански савезник открила да јој „САД прислушкују „хенди“ /мобилни/, па су јој из Вашингтона „објаснили“ да је то за њено добро.
Истичући да су Доналда Трампа као предсједника САД псовали и пљували, исмијавали и неправедно оптуживали, иако је предсједничка фигура у њиховој политичкој традицији била институција, попут устава или химне, Кецмановић је закључио да „када то раде свом народу, савезницима и пријатељима, шта може да нас чуди када то раде нама, које је предсједник Француске Жак Ширак назвао „народом звијери без вјере и закона““.
(Срна)
Додај коментар