Ћеранић: Српска је у рату очувана јер је имала јаког лидера, Српска опстаје јер има јаког лидера

• Запад, односно Вашингтон, нову „гвоздену завјесу“ планира да „спусти“ на линију Пољска-Румунија-Бугарска, укључујући и оно што остане од Украјине
• Ако руска војска избије на Придњестровље, прозападне владе у Молдавији и Бугарској ће пасти, у Србији народ неће моћи прикрити одушевљење и изаћи ће на улице. Тако да у том случају гвоздене завјесе неће ни бити – у свијету ће се успоставити нови, мултиполарни поредак
• Знамо да зависимо од геополитичких односа, али кључно питање гласи: како све то издржати? Аутохтона, одлучна и чврста политика је најбољи одговор. Неопходна је и српска политичка монолитност
• Ми смо овдје, у Србији, у неколико наврата од високопозиционираних људи могли чути да је предсједник Србије предсједник свих Срба. Нисам сагласан с том тезом. Јер, ако је овај у Београду шахиста а пиони у Бањалуци и Црној Гори, то нас неће далеко одвести
• Ако се Српској наметне неки политички пион, а што је био покушај на претходним изборима, будућност Републике Српске биће Заједница српских општина и `српска листа`. Наиме, притисак Запада неће јењавати. Сви амерички обавјештајни потенцијали из Будимпеште и Сарајева премјештени су у Београд, што значи да ће из Београда на више начина долазити притисци на Републику Српску. Увјерен сам да то вријеме долази, али нисам ни најмање забринут

Предраг ЋEРАНИЋ

ЗБИВАЊА у Украјини рефлектују се не само на политичко-безбједносну ситуацију на Балкану већ и у читавој Европи, слободно можемо рећи – и на цијелој планети.

Током недавног боравка у Москви од својих саговорника, који су из академске заједнице – са Факултета безбедности, чуо сам да ће се у Украјини све завршити до јесени.

Додатном мобилизацијом и новим притисцима на Украјину Руси намјеравају да окончају битку. Циљеви су високи.

Са друге стране Запад, односно Вашингтон, нову „гвоздену завјесу“ планира да „спусти“ на линију Пољска-Румунија-Бугарска, укључујући и оно што остане од Украјине.

Да је и Вашингтон спреман да затвори украјинско ратиште, видимо и из све већег броја политичких стрелица које упућује ка Кини, што свједочи да би Кина могла бити наредни циљ.

Украјина, односно све што се дешава у вези те несрећне земље, ојачало је руско-кинеске везе. Ако се ствари буду наставиле одвијати у смјеру повезивања Русије и Кине, то ће за Вашингтон бити све већи проблем.

Али, гдје се сви варају у погледу спуштања „гвоздене завјесе“?

Ако руска војска избије на Придњестровље, прозападне владе у Молдавији и Бугарској ће пасти, у Србији народ неће моћи прикрити одушевљење и изаћи ће на улице. Тако да у том случају гвоздене завјесе неће ни бити – у свијету ће се успоставити нови, мултиполарни поредак.

Знамо да зависимо од геополитичких односа, али кључно питање гласи: како све то издржати?

Непосредно након што се руска војска повукла из Херсона услиједили су притисци на Придњестровље, и на Србију у вези Косова. Шта чинити да се издржи до окончања сукоба у Украјини? Аутохтона, одлучна и чврста политика је најбољи одговор. Неопходна је и српска политичка монолитност. Ми смо овдје, у Србији, у неколико наврата од високопозиционираних људи могли чути да је предсједник Србије предсједник свих Срба. Нисам сагласан с том тезом. Јер, ако је овај у Београду шахиста а пиони у Бањалуци и Црној Гори, то нас неће далеко одвести. Република Српска је у рату очувана јер је имала јаког лидера, Република Српска опстаје јер има јаког лидера.

Надовезаћу се на оно што је рекао предсједник Додик, уважавање наших интереса, односно онога што артикулишу политички лидери из Републике Српске дало би далеко бољи резултат.

Није то ништа ново. И Милошевић је имао намјеру да нас заступа и успио је у томе. Дејтонски споразум јесте сјајно рјешење, али сам увјерен да бисмо дошли до још бољег рјешења, нарочито у погледу Сарајева и Брчког, да наши тадашњи политички лидери нису спријечени да директно преговарају, већ их је заступао Милошевић.

На примјер, из Бањалуке је неколико пута била упућена иницијатива да се о Косову преговара у истом пакету са Републиком Српском, али се за то није имало слуха. Да је прихваћена та идеја, како би изгледао јучерашњи договор о Косову у Бриселу, истина непотписан? Ако они са Косова могу имати свој пасош, имали бисмо га и ми у Републици Српској, ако они имају право на амбасаду у Београду, имали бисмо је и ми у Сарајеву. Да ли би пристали на то? Значи, да је идеја о једном преговарачком пакету прихваћена, постигло би се боље рјешење за Косово.

Дакле, ја сам присталица идеје да српски народ у Републици Српској, Црној Гори, па и Хрватској и Сјеверној Македонији треба да има лидере који су међусобно повезани. Наравно да се политика усаглашава и уважава у Београду.

У противном, ако се Српској наметне неки политички пион, а што је био покушај на претходним изборима, будућност Републике Српске биће Заједница српских општина и `српска листа`. Наиме, притисак Запада неће јењавати. Сви амерички обавјештајни потенцијали из Будимпеште и Сарајева премјештени су у Београд, што значи да ће из Београда на више начина долазити притисци на Републику Српску.

Увјерен сам да то вријеме долази, али нисам ни најмање забринут. Чврста, одлучна и аутохтона политика јесте одговор на све пријетње. Такође, и директне везе са доказаним савезницима као што су Русија, и све више Кина.

Не смије бити посредника између нас.

Према томе, када се говори о наслову „Српска се брани и у Србији“, наравно да он има пуно опревдање. Наравно да је Српска и одбрањена добрим дијелом овдје у Србији, захваљујући и овим трибинама, и низу политичких манифестација. У том контексту заиста треба врло лијепим ријечима говорити о раду Представништва Републике Српске у Србији.

У организацији Представништва је и вечерашња манифестација поводом Дана уставности Српске, на којој ћемо се, вјерујем, сви поново окупити. И да нагласим, много јачи ефекат се постиже што се наше трибине одржавају у Београду а не у Бањалуци. Постали смо тим који се, колико видим, од предсједника уважава.

Наравно да се Српска брани и у Србији, наравно да треба издржати притиске, и наравно да ћемо их моћи издржати. У Москви су ми саговорници рекли:“ Ви сте ентитет, нисте самостална држава као што је Србија, али када слушамо вашег предсједника Додика имамо утисак да сте ви самостална држава“.

Тако нас гледају наши пријатељи. Увјерен сам да ће све ово проћи и да ће се нови односи у свијету успоставити.

Запад више респектује онога ко је чврст и зна шта хоће, и бори се. Тако то раде и данас Американци. Више респектују чврсту политику Српске него једно политичко Сарајево, које је данас разбијено.

Мени је јако драго да се створила власт са том „осморком“. То је једно од достигнућа побједе СНСД.

Достигнуће СНСД је и савез са легитимним представницима хрватског народа у БиХ, за што се није имало слуха ни овдје (у Београду) у неким структурама. Па шта су само с тим у вези Вама, предсједниче, спочитавали. Импутирали су Вам да радите за интересе Хрватске. А када данас слушам предсједника Хрватске, Милановића, како се односи према Косову и како штити позицију српског и хрватског народа у БиХ, не могу се отети утиску да је то резултат једне дугорочне политике (СНСД).

СНСД је јака политичка странка, једина која се није поцијепала. Ко се код нас поцијепао, тај се није прославио.

Оно што апострофирам је да ће покушати у наредном периоду, а увјерен сам да ће бити безуспјешно, јесу притисци из Београда, а већ сам рекао о чијим се обавјештајним капацитетима ради, који су сада овдје.

Покушаће изнутра да нађу своје инсајдере и да поцијепају оно што се до показало као несломљиво.

(Трибина је одржана 28. фебруара 2023. у Прес-центру УНС)