Одабрано Свијет

Грузија као опомена Србији шта је чека ако покуша да примени норме закона САД о страним агентима

ОПОМЕНА-ПРЕТЊА СТИГЛА ЈЕ ИЗ ВАШИНГТОНА И БРИСЕЛА, А НЕ ИЗ МОСКВЕ И ПЕКИНГА
  • Парламент Грузије усвојио нацрт закона „О транспарентности страног утицаја“, а планирао и други – „О регистрацији страних агената“. Слични су, али међу њима постоје разлике. Први је мекши, а зову га и „грузијским“. У складу са њим, за агента страног утицаја може проглашено само правно лице ако више од 20 одсто прихода остварује из иностранства. Други нацрт закона у Тбилисију зову и „америчким“ јер је близак закону САД о регистрацији страних агената, усвојеном 1938. године који је још увек на снази. Он се односи и на појединце и дсозвољава и кривичну одговорност
  • Повод за побуну била је мекша – грузијска верзија. Власт је унапред саопштила да усвојити оба, па их проследити Венецијанској комисији Савета Европе да она процени који је демократскији. Упркос томе, неко је присталице Грузије са страном агентуром организовао и извео на улице. Са паролом „Не руском закону!“
  • Званични Вашингтон и Брисел одмах су стали на страну демонстраната, упозоравајући Тбилиси да ће – усвоји ли закон о страним агентима – угрозити свој „европски пут“ и односе са САД и целим Западом. Тако је Запад Грузинима отворено поручио: не дирајте наше агенте
  • Сједињене Државе запретиле су Грузији казненим мерама због намере да усвоји закон о страним агентима који је много мекши од оног који је на снази у Америци. Невероватна логика! По принципу: што је дозвољено Вашингтону није дозвољено Тбилисију!

Извор: Факти

ГРУЗИЈУ потресао талас протеста који се дигао након што је њен парламент прихватио нацрт закона о страним агентима.

Они који воле стране агенте или су то сами – окупили су се испред зграде парламента на Авенији Руставели. Било их је првог дана неколико стотина, потом – више хиљада.

Повредили су педесетак полицајаца, а они су „растурили скуп“, користећи и сузавац, и привели 66 демонстраната, укључујући неколико лидера опозиције.

Уследио је нови протест, а председница Грузије, Саломе Зурабишвили, подржала је захтеве опозиције и демонстраната.

То је био својеврсни детонатор иако је Грузија парламентарна република, у којој реална и главна власт припада премијеру и влади.

Побуна у Тбилисију избила је, заправо, против два законска предлога одједном, a сада њени учесници траже – оставку владе.

Први нацрт је „О транспарентности страног утицаја“, а други „О регистрацији страних агената“. Слични су, али међу њима постоје разлике.

Први је мекши, а зову га и „грузијским“. У складу са њим, за агента страног утицаја може проглашено само правно лице ако више од 20 одсто прихода остварује из иностранства.

Други нацрт закона у Тбилисију зову и „америчким“ јер је близак закону САД о регистрацији страних агената FARA, усвојеном 1938. године који је још увек на снази. Он се односи и на појединце.

Разлика међу њима је и у томе што „грузијски“ закон о страним агентима предвиђа само административне казне, а „амерички“ и кривичну одговорност.

Повод за побуну била је мекша – грузијска верзија.

Власт је унапред саопштила да усвојити оба, па их проследити Венецијанској комисији Савета Европе да она процени који је демократскији.

Упркос томе, неко је присталице Грузије са страном агентуром организовао и извео на улице. Са паролом „Не руском закону!“

Званични Вашингтон и Брисел одмах су стали на страну демонстраната, упозоравајући Тбилиси да ће – усвоји ли закон о страним агентима – угрозити свој „европски пут“ и односе са САД и целим Западом.

Тако је Запад Грузинима отворено поручио: не дирајте наше агенте.

Додатну пикантност ситуацији дала је околност да је Саломе Зурабишвили устала против оба нацрта закона, односно – отворено стала на страну демонстраната, из Њујорка. Стојећи поред Статуе слободе, где је дала изјаву након заседања Комисије УН за статус жена.

Зурабишвили има 70 година. Рођена је и одрасла у Француској, школовала се у Француској и САД, градила каријеру у француском Министарству спољних послова и стигла да постане француски амбасадор у Грузији.

Годину дана након њеног доласка у Тбилиси – у марту 2004. – Михаил Сакашвили, тадашњи председник Грузије, дао јој је функцију министра спољних послова.

Она је наступила као марионета Вашингтона и Брисела, дакле – очекивано.

Једино се није усудила да – попут Стејт департмана – својој земљи прети санкцијама.

Све у свему, Сједињене Државе запретиле су Грузији казненим мерама због намере да усвоји закон о страним агентима који је много мекши од оног који је на снази у Америци.

Невероватна логика! По принципу: што је дозвољено Вашингтону није дозвољено Тбилисију!

Другим речима: земље попут Грузије морају знати где им је место. И бити њиме задовољне.

Грузија сада већ зна: натерали су њен парламент да о мекшем закону поново гласа. И: већ је одбацио оно што је пре неки дан већински изгласао…

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар