Перишић: Исход рата у Украјини даће шансу српској елити да схвати ком свету припадамо

• Основна стратегија неоконзервативаца и либерала у Вашингтону, који воде САД већ тридесет година, јесте непризнавање суверенитета другим државама. Због тога је са њима немогуће стратешко партнерство. Бирање стратешког партнера (пријатеља) је геополитичко питање и никако прагматично „од данас до сутра“. Како постићи стратешко партнерство са Вашингтоном, када су сви српски политичари у односу са Вашингтоном у последњих 30 година преварени? Караџић, Плавшић, Милошевић, Ђинђић, Коштуница, Тадић, сви су преварени више пута, а последњих десет година лажу и варају и Вучића.
• Одбацивање историјске чињенице да је Русија у темељу српске државности може све Србе довести пред историјски нестанак
• Југословенски пројекти опомињу српску елиту да Срби не припадају Западу, и да српска елита мора коначно рећи да Србија и Српска не желе никакве интеграције са Западом и њиховим регионалним форматима. Уколико то српска елита не уради, довешће Србе у позицију каква је била цео 20. век, а то је оно што се мора избећи. Због тога српска елита треба да се у спољној димензији оријентише ка Истоку, Русији и Кини – где се између осталог и економија сконцентрише, а у унутрашњој димензији на окупљање Срба
• Исход глобалног сукоба Запад – Исток, са оружаним конфликтом на простору бивше Украјине, створиће геополитичке основе да и српска елита коначно сагледа ком свету Срби припадају. До тада се мора бити стрпљив и чувати све везе са Русијом и отварати нове са Кином, а у унутрашњој димензији држати се црвених линија и не прихватати никакве споразуме и договоре са Западом

Срђан ПEРИШИЋ, Где ће се наћи Српска и Србија при будућој подели Европе на евроатланстки и евроазијски блок?

ГДЕ Срби геополитички и цивилизацијски припадају?

Да ли је могуће стратешко партнерство Србије и Сједињених Држава (САД)?

Да ли постоји иједна држава у свету која је пријатељ са САД?

Не постоји. САД немају пријатеље ни савезнике, већ само марионете. Њихове марионете су и Британија, Немачка, Француска, цела ЕУ.

Основна стратегија неоконзервативаца и либерала у Вашингтону, који воде САД већ тридесет година, јесте непризнавање суверенитета другим државама. Због тога је са њима немогуће стратешко партнерство.

Земље ЕУ врше помоћну функцију у америчкој геополитици – што се сада, у овом глобалном сукобу, разоткрило (помоћну функцију у ратовима, економији, дипломатији, итд.).

Бирање стратешког партнера (пријатеља) је геополитичко питање и никако прагматично „од данас до сутра“. Како постићи стратешко партнерство са Вашингтоном, када су сви српски политичари у односу са Вашингтоном у последњих 30 година преварени? Караџић, Плавшић, Милошевић, Ђинђић, Коштуница, Тадић, сви су преварени више пута, а последњих десет година лажу и варају и Вучића.

Сви споразуми на Балкану са Западом су рушени од САД: Дејтонски споразум, Резолуција 1244, Бриселски споразум 2013 – 2015, као и споразуми везани са Македонијом: Охридски и Преспански су срушени.

САД траже марионете, а не равноправног партнера.

Наши политичари су веровали да попуштањем могу постићи успех. Вашингтон на крају такво понашање злоупотреби и казни. Због тога све преговоре Вашинтон настоји да приватизује – да би на крају преварио тог српског преговарача – што се сада види на питању Космета када воде „преговоре“ са председником Вучићем.

Једини одговор на понашање САД и Запада је у тврдом ставу са црвеним линијама – са јавном дебатом и на крају референдумом.

Глобални сукоб који је у току разоткрива још једну чињеницу која говори да је избор Сједињених Држава за наводног „партнера“ погрешан. То је исход глобалног сукоба између Запада и Русије. Вашингтон и Запад губе тај рат. Због тога су нагло отворили питање Космета крајем прошле и почетком ове, 2023. године.

Србија и Српска не треба да се определе на супротну страну зато што они губе, него по томе – да ли Срби уопште и припадају Западу?

Где ће бити граница између Запада (евроатлантски свет) и Истока (евроазијски свет) после рата?

Модерну српску државу је, у спољној димензији, створила Русија током 19. века. То се скривало све време постојања обе Југославије, па до дана данас.

Србија је Једренским миром 1829. године постала држава. У питању је 6. тачка споразума Русије и Османске Турске, после војног пораза Турске у рату са Русијом, када је Русија присилила Турску да Србија добије државу. Ђаци у школама не уче да је управо Русија тиме обезбедила спољну димензију стварања Србије, као и Црне Горе. То није учинила ни једна друга европска сила.

Одбацивање историјске чињенице да је Русија у темељу српске државности може све Србе довести пред историјски нестанак.

Одбацивање историје и њених чињеница је уско повезано са одбацивањем историјске свести. То се једном код Срба догодило, када је српска елита у унутрашњој димензији одбацила српску историјску свест, а у спољној димензији се одрекла Русије као заштитнице. У питању је стварање обе Југославије.

Српска интелектуална и политичка елита је уочи Првог светског рата одбацила историјску свест која обухвата српску духовност, митове, легенде, историјско памћење, обичаје и традицију.

Управо историјска свест омогућава да се једна генерација поистовећује са претходним, проналази свој идентитет у претходним генерацијама.

Зашто се српска елита одрекла историје и историјске свести? Зато да би постала део Запада и његове културе. Због тога је и кренула у стварање Југославије, а у спољној димензији на ослањање на Велику Британију, Француску, уз одбацивање Русије (и Совјетског Савеза). На крају се југословенски пројекат срушио и то са огромним страдањем Срба (геноцидима и протеривањима) јер је био конвертитски, а не природни, културни и историјски развој српске нације.

Зато и данас југословенски пројекти опомињу српску елиту да Срби не припадају Западу, и да српска елита мора коначно рећи да Србија и Српска не желе никакве интеграције са Западом и њиховим регионалним форматима. Уколико то српска елита не уради, довешће Србе у позицију каква је била цео 20. век, а то је оно што се мора избећи. Због тога српска елита треба да се у спољној димензији оријентише ка Истоку, Русији и Кини – где се између осталог и економија сконцентрише, а у унутрашњој димензији на окупљање Срба.

Запад је не само са супротне културне и цивилизацијске стране него и вечити противник српског уједињења. Због свега тога исход глобалног сукоба Запад – Исток, са оружаним конфликтом на простору бивше Украјине, створиће геополитичке основе да и српска елита коначно сагледа ком свету Срби припадају.

До тада се мора бити стрпљив и чувати све везе са Русијом и отварати нове са Кином, а у унутрашњој димензији држати се црвених линија и не прихватати никакве споразуме и договоре са Западом.

(трибина је одржана 28. фебруара 2023. у Прес-центру УНС)