- Волфганг Петрич је Бошњацима отшкринуо врата за политичко подјармљивање Хрвата, а апетити бошњачком хегемонизму додатно су порасли након што је директор Агенције за статистику БиХ Велимир Јукић, под притиском иструментализираног Тужитељства које га је позивало на саслушање, прихватио објавити кривотворене резултате пописа из 2013. према којима у БиХ Бошњаци чине надполовичну већину становништва- 50,1 посто
- Усаглашеним ставом тројице Бошњака и једног сувременог јањичара, челника најрелевантнијих бошњачких странака, бошњачка политичка елита одредила је смјер бошњачке политике – рушење хрватско-бошњачке Федерације БиХ, а тиме и Босне и Херцеговине. Охрабрење тој политици су дали и западни дипломати који су став бошњачких странака назвали “позитивним” и “конструктивним”
- Хрватима ће остати Западнохерцеговачка жупанија гдје би могли аутономно одлучивати о питањима из надлежности жупанија и располагати с неких 80-милијуна марака, док би Бошњаци располагали са свом влашћу и новцем од близу пет милијарди марака, колико износе збирно прорачун Федерације и жупанија
КАКО вријеме одмиче све илузорније је вјеровати у могућност опстанка Босне и Херцеговине. Предсједник Републике Српске Милорад Додик, већ одавно тај ентитет назива државом, а јучер је ентитетску полицију наоружану дугим цијевима промовирао у оружане снаге новопроглашене државе. Бошњачке странке, пак, ујединиле су се у жељи и намјери да хрватско-бошњачку федерацију претворе у реплику Републике Српске – бошњачки ентитет.
Пише: Милан ШУТАЛО, Хрватски Медијски Сервис
Они не само да нису ретерирали у ставовима око проведбе пресуде Уставног суда БиХ, по апелацији Боже Љубића, већ су отишли корак даље у намјери разградње Босне и Херцеговине. Бакир Изетбеговић, Фахрудин Радончић, Нермин Никшић и Жељко Комшић, након разговора с америчким дипломатима Пламером и Кормак, те представником ЕУ Вигемарком јединствени су у опредјељењу да се Дому народа Парламента Федерације одузме законодавна функција и додијеле овласти какве има Вијеће народа у Републици Српској. А то значи покретање виталног националног интереса на законе које би усвајала бошњачка већина у Заступничком дому.
Вијеће за заштиту виталног националног интереса Уставног суда ФБиХ, које је тренутно непопуњено, потом би одлучивало, по захтјеву двотрећинске већине сваког од националних клубова, Дома народа, одлучивало је ли неким законом повријеђен витални национални интерес.
Видјели смо како то изгеда у Републици Српској. Уставни суд тог ентитета до сада није прихватио ни једну жалбу Бошњака у Вијећу народа. Такво поступање Уставног суда није тешко осигурати ни у „већем бх ентитету”, у којем би уставни судци Бошњаци, уз подршку „осталих” судаца и судаца асимилираних Срба редовито надгласавали хрватске судце у Уставном суду ФБиХ и одбацивали захтјеве хрватског клуба Дома народа.
И ето бошњачког ентитета.
Хрватима би остала Западнохерцеговачка жупанија гдје би могли аутономно одлучивати о питањима из надлежности жупанија и располагати с неких 80-милијуна марака, док би Бошњаци располагали са свом влашћу и новцем од близу пет милијарди марака, колико износе збирно прорачун Федерације и жупанија.
Елиминацију Хрвата као политичког народа и бошњачки хегемонизам, којим се руше темељи Босне и Херцеговине као државе трију суверених народа – Сарајево представља као цивилизацијски искорак према еуропским демократским стандардима.
Машала!
Истина, за нови бошњачки план потребно је осигурати двотрећинску већину у Заступничком дому Федералног парламента (што бошњачке странке већ имају) и Дому народа, која им је на дохват руке, како би се промјенио Устав Федерације.
Подсјетимо, Федерација БиХ настала је Вашингтонским споразумо којег су потписали представници хрватског и бошњачког ентитета – предсједник предсједничког вијећа Хрватске Републике Херцег Босне Крешимир Зубак и премијер де факто бошњачког ентитета Харис Силајџић на већински хрватским и бошњачким подручјима, као ентитета равноправних Хрвата и Бошњака, а не представници грађана.
Након потписивања Вашингтонског споразума, уставнотворна скупштина ФБиХ усвојила је Устав према којем је Федерација дефинирана као ентитет равноправних Хрвата и Бошњака. С дводомним парламентом.
Заступнички и Дом народа који је имао по 30 делегата имали су равноправан статус. Ни један закон усвојен у Заступничком није могао ступити на снагу, док га не усвоји и Дом народа, већином гласова која је укључивала и већину у сваком клубу, и указом не прогласи предсједник Федерације, што је позиција која је била резервирана за Хрвате.
У Влади Федерације постојао је паритет. Влада није могла донијети ни једну одлуку без сугласности министара из оба народа. Бошњачки министар ништа одлучити без замјеника Хрвата и обрнуто.
Прорачунски новац дијелио се у омјеру 2:1 у корист Бошњака, данас је тај омер 20:1 у бошњачку корист и хрватску штету.
Након одлуке Уставног суда БиХ, по апелацији Алије Изетбеговића суци уставног суда БиХ – два Бошњака уз потпору 3 страна судца – прегласали су двоје српских и двоје хрватских судаца и прогласили да су три народа конститутивна на цијелом подручју БиХ, тј у оба ентитета.
Амандманским интервенцијама тадашњег високог представника Волфганга Петрича у уставе и Изборни закон – Бошњаци и Хрвати добили су папирнату конститутивност у РС, без стварних механизама власти, а Срби су постали ко бајаги конститутивни у ФБиХ.
Петрич је подузео још низ интервенција којима је ослабио конститутивност Хрвата, а јачао механизме доминације Бошњака у ФБиХ.
Уз већину у Заступничком дому, Бошњацима је тако осигурао већину и у Влади ФБиХ. Измјенама изборног закона омогућио им је да изаберу до једне трећине делегата у хрватски и двије трећине делегата у српски клуб, те цијели новоуспостављени Клуб осталих, а онда прописао да је та једна трећина довољна да се изабере предсједник и потпредсједник ФБиХ и Влада Федерације БиХ.
Тако су у два мандатна раздобља Бошњаци истестирали Петричева рјешења за претварање ФБиХ у бошњачки ентитет.
Показало се како формула подјармљивања Хрвата у пракси функционира. За тај злочин Аустријанац Петрич је вјеројатно добио вриједну награду, присјела му она дабогда.
Петрич је Бошњацима отшкринуо врата за политичко подјармљивање Хрвата, а апетити бошњачком хегемонизму додатно су порасли након што је директор Агенције за статистику БиХ Велимир Јукић, под притиском инструментализираног Тужитељства које га је позивало на саслушање, прихватио објавити кривотворене резултате пописа из 2013. према којима у БиХ Бошњаци чине надполовичну већину становништва- 50,1 посто.
Јучерашњим усуглашеним ставом тројице Бошњака и једног сувременог јањичара, челника најрелевантнијих бошњачких странака, бошњачка политичка елита одредила је смјер бошњачке политике – рушење хрватско-бошњачке Федерације БиХ, а тиме и Босне и Херцеговине.
Странке Хрватског Народног Сабора тиме су дефинитивно остале без партнера не само за проведбу пресуде Уставног суда БиХ по апелацији Боже Љубића, већ и за очување овог ентитета, али и државе БиХ.
Сарајево већ одавно иде смјером којим је ишла београдска политика у вријеме Слободана Милошевића, који је вјеровао како након укидања аутономије Војводини и Косову, наметањем тзв. јогурт револуцијом себи подложне власти у Црној Гори и инсталирањем Сејда Бајрамовића у Предсједништво СФРЈ може загосподарити Југославијом. Видјели смо како је та политика завршило. Крвавим ратом и распадом заједничке федеративне државе.
Резултат хегемоностичке политике претварања Југославије у Велику Србију је „ужа Србија”, без Косова. Истина српска освајања у БиХ- легализирана су уградњом Републике Српске, која чини половицу БиХ, у Дејтонски мировни споразум.
Самопроглашење Републике Српске државом, само је питање времена кад ће Додик затражити њезино међународно признање, и бошњачким план за дефинитивно претварање хрватско-бошњачке Федерације у бошњачки ентитет, почео је завршни чин рушења Босне и Херцеговине.
Охрабрење тој политици јучер су дали и западни дипломати који су став бошњачких странака назвали „позитивним” и „конструктивним”.
Запад је тиме показао да више нема намјеру спашавати БиХ.
Тога морају бити свијесни хрватски политички лидери у БиХ, али и државни врх Хрватске и озбиљно се почети припремати за обрану суверенитета хрватског народа на простору ускоро бивше, пропале државе Босне и Херцеговине.
https://poskok.info/bosnjacki-lideri-usuglasili-smjer-poceo-zavrsni-cin-rusenja-bosne-i-hercegovine/
Додај коментар