- Предсједнику Израела написао: „Наши народи дијеле готово идентичну судбину: судбину прогона, судбину малтретирања, судбину масовних убијања, судбину проглашења грађана другог реда, судбину порицања права, судбину ликвидације, судбину непрестане политичке борбе за наша права, наш мир, нашу будућност. Територија на којој сада живимо није означена само као наша, већ је то она на којој смо вијековима присутни, за коју смо толико пута гинули током вијекова иза нас“
- Предсједник РС упутио писмо и министру спољних послова Израела Ели КОЕНУ у којем је истакао да српски народ може да види одразе својих патњи кроз патње јеврејског народа: „Физичка и емоционална страдања праћена геноцидом над скоро два милиона Срба у 20. вијеку и скоро 30.000 у грађанском рату у БиХ 1992-1995. године. Широм Балкана заједно смо страдали, у концентрационим логорима, у нашим домовима, на улицама градова у којима смо заједно живјели и радили“
- Позвао Херцога, Нетањахуа и Коена да присуствују комеморацији у недјељу, 23. априла, у Доњој Градини, када ће Република Српска обиљежити заједничко страдање и погубљење 700.000 Срба, али и Јевреја и Рома у концентрационом логору Јасеновац
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Милорад Додик поручио је у писму упућеном израелском предсједнику Исаку Херцогу поводом обиљежавања Дана сјећања на Холокауст да не смије бити заборављен Холокауст који је почињен над јеврејским народом, али ни геноцид почињен над српским народом током 20. вијека.
Додик је у писму упућеном Херцогу изразио искрено и најдубље саучешће, поштовање и саосјећање поводом обиљежавања Јом Хашоа, Дана сјећања на Холокауст који се обиљежава 17. априла као израелски дан комеморације за шест милиона Јевреја који су страдали у Холокаусту због акција које је спроводила нацистичка Њемачка са својим помагачима, као и за јеврејски отпор у том периоду.
– Те невине жртве Холокауста, али и хероји Израела никада не смију бити заборављени – нагласио је Додик.
Предсједник Српске је изразио чврсто увјерење да су пријатељство и сарадња Срба и Јевреја не само природни и неопходни, већ и незамјењиви у данашњим временима изазова.
– Природни и неопходни јер – иако географски удаљени – наши народи дијеле готово идентичну судбину: судбину прогона, судбину малтретирања, судбину масовних убијања, судбину проглашења грађана другог реда, судбину порицања права, судбину ликвидације, судбину непрестане политичке борбе за наша права, наш мир, нашу будућност. Територија на којој сада живимо није означена само као наша, већ је то она на којој смо вијековима присутни, за коју смо толико пута гинули током вијекова иза нас – нагласио је Додик.
Он је указао на намјере да Србе протјерају из њихове праотаџбине као што су Јевреји толико пута имали исту судбину, те да им буду одузети будућност и право на постојање.
Додик је подсјетио да је имао прилику и свету привилегију да посјети Јад Вашем и положи вијенац у знак сјећања на све жртве страшних страдања, као и да је посјетио и Аушвиц.
Поводом Дана сјећања на Холокауст Додик је упутио писмо и премијеру Израела Бењамину Нетањахуу, те истакао да је Холокауст најстрашнија мрља на лицу Европе која мора бити заувијек упамћена с поштовањем, али и осујећен сваки покушај буђења злих сила, било гдје и према било коме.
– Само тако ће нам сјећање бити потпуно, а наша борба имати смислен и племенит циљ – поручио је Додик Нетањахуу.
Додик је подсјетио да је, када је посљедњи пут посјетио Планину сјећања и Меморијални центар мученика и хероја Холокауста, осјетио свету енергију која прожима човјека без обзира на поријекло јер бити у близини мјеста неизмјерне туге, вјечног вапаја, бола који сеже до небеса, захтијева снагу и посебан пијетет према милионима невиних људи, жена и дјеце.
– Појављује се милион питања „зашто“ и свако је без одговора – нагласио је Додик.
Додик је овим поводом упутио писмо и министру спољних послова Израела Ели Коену у којем је истакао да српски народ, нажалост, може да види одразе својих патњи кроз патње јеврејског народа, у многим аспектима и на много нивоа.
– Физичка и емоционална страдања праћена геноцидом над скоро два милиона Срба у 20. вијеку и скоро 30.000 у грађанском рату у БиХ 1992-1995. године. Широм Балкана заједно смо страдали, у концентрационим логорима, у нашим домовима, на улицама градова у којима смо заједно живјели и радили – нагласио је Додик.
Он је позвао Херцога, Нетањахуа и Коена да присуствују комеморацији у недјељу, 23. априла, у Доњој Градини, када ће Република Српска обиљежити заједничко страдање и погубљење 700.000 Срба, али и Јевреја и Рома у концентрационом логору Јасеновац.
Телавивски лист „Израел хајом“ /Израел данас/ објавио је данас текст о озлоглашеном концентрационом логору Јасеновац који су основале пронацистичке власти Хрватске током Другог свјетског рата.
У тексту се указује на језиво откриће земљорадника Милана Пијевића из села Доња Градина који је током обичног радног дана у пољу открио у слојевима земље округле жуте лимене плоче са излизаним Ж – прво слово ријечи Жидов.
– Доведено је на стотине хиљада Срба, Јевреја и припадника других група које су прогонили нацисти. Слично као и у другим земљама које су окупирали Нијемци, Јевреји Југославије су били обавезни да носе жуте фластере, али су у Јасеновцу умјесто крпе коришћене плоче од калаја – пише у тексту.
Лист подсјећа да су и логор Јасеновац, који се налази на територији Хрватске, и Доња Градина, данас у Републици Српској, током Холокауста били дио стравичног истребљења машине Нијемаца и њихових локалних помагача.
– Доња Градина је била једно од стратишта Јасеновца. Око логора су постојала три мјеста масовног истребљења, а Доња Градина је било највеће од свих. Иако су мјестом управљали Хрвати усташког режима, а не Нијемци, начин дјеловања је био сличан другим логорима: Јевреји су у њега слати из свих крајева Хрватске по наређењу у Загребу, као и из БиХ након окупљања у Сарајеву или другим градовима. По доласку у логор извршена је селекција, а већина жртава је одмах убијена на стратиштима. Они са потребним вјештинама и занимањима премјештани су на принудни рад у јасеновачке радионице, али је и над њима стално надвијала опасност од смрти – пише у тексту.
Главни кустос Меморијалног центра Доња Градина Тања Тулековић рекла је за „Израел хајом“ да је Јасеновац био познат по бруталности усташког масакра, у коме су чак и њемачки начини дјеловања блиједили у поређењу с јасеновачким.
– Затвореници су злостављани и убијани на ужасне начине. Усташе су тупим предметима тукле жртве на смрт, пререзале им гркљане и стомаке, ишчашиле удове, живе су их спаљивале, а рањене бацале у ријеку Саву. Прича се да су тијела понекад пловила и до Београда – пише у тексту.
Тулековићева је истакла да се једном годишње у априлу у Јасеновцу одржава државна меморијална церемонија и да се увијек подиже израелска застава.
Према званичној процјени Меморијалног центра, у Јасеновцу је убијено 700.000 људи, од чега 25.000 Јевреја /свега 39 Јевреја је преживело рат до ослобођења логора у априлу 1945/.
– Дефинитивно очекујемо учешће Израела на високом нивоу на комеморацији. То је наша заједничка дужност да се сјећамо Срба и Јевреја који су овдје убијени – истакла је Тулековићева.
(Срна)
Додај коментар