Америку чека катастрофа ако престане да живи на рачун „остатка света“

• Године 2006. амерички државни дуг износио је само 8 трилиона долара – 61% БДП земље. У 2014. достигао је 17,8 трилиона и по први пут премашио амерички БДП. Сада је 31,4 трилиона долара – 123% укупне величине националне економије
• Републиканци пристају на подизање горње границе државног дуга за 1,5 билиона долара у замену за смањење потрошње од 4,5 билиона долара током 10 година и желе да присиле Бајдена да пристане на то. Тиме ударају на његова два кључна програма – стимулисање ширења зелене енергије и изградњу инфраструктуре. А управо та два програма треба да чине основицу економског сегмента Бајденове нове предизборне кампање
• За 10 година ће државни дуг САД у најбољем сценарију порасти на најмање 53 трилиона долара, што значи да ће се ризик неизвршења дужничких обавеза само повећавати. То заиста угрожава не само економију САД, већ и глобални финансијски систем

Извор: Факти

Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

„ЕКСТРЕМИСТИ захтевају да наставимо да трошимо наш новац попут пијаних морнара“ – овај цитат из говора једног од америчких политичара савршено карактерише интензитет страсти које сада владају у Сједињеним Државама.

А све се тамо заталасало зато што та земља живи на рачун остатка света и не одустаје од тога.

Другим речима: ако престане да живи на рачун других – чека је права катастрофа. Тако, у сваком случају, тврди амерички председник Бајден.

Сједињене Државе су на ивици економског и финансијског хаоса – изјавила је њихова министарка финансија Џенет Јелен.

Чињеница је да су САД највећа привреда на свету, која преко својих структура попут ММФ-а учи друге како да троше новац, а да саме одавно живе изнад својих могућности. Зато морају да стално позајмљују новац – издавањем државних дужничких обвезница, које купују и грађани САД и спољни играчи (укључујући стране земље, за које су те обвезнице део девизних резерви).

Године 2006. амерички државни дуг износио је само 8 трилиона долара – 61% БДП земље. У 2014. достигао је 17,8 трилиона и по први пут премашио амерички БДП.

По закону, Конгрес САД одређује плафон националног дуга – а стално га подиже. Последње пут је то учинио у децембру 2021. године, а плафон сада износи 31,4 трилиона долара. То је 123% укупне величине националне економије.

Сада се финансирање буџетских расхода врши у оквиру тзв. хитних мера (укључујући, на пример, смањење доприноса у пензиони фонд за државне службенике, као и трансфера средстава између различитих владиних агенција). Међутим, те мере су привремене и важиће само до новог подизања „плафона“. До 1. јуна.

У најбољем случају: до почетка августа.

Бајден је могуће неутврђивање новог, повећаног нивоа дуга назвао националном катастрофом:

„Наша привреда ће у том случају пасти у озбиљну рецесију, пензиони фондови ће се испразнити, а цена задуживања ће расти. Према процени међународне рејтинг агенције Moodis, скоро 8 милиона Американаца ће остати без посла, а углед САД у свету ће бити озбиљно нарушен“.

Републиканци су спремни за дизање „плафона“, али траже смањивање низа трошкова.

„Када детету дате кредитну картицу и оно све са ње потроши, нећете слепо повећавати свој кредитни лимит – већ помагати свом детету да промени понашање и схвати где и како може да смањи трошкове. Приступ нашем националном дугу треба да буде исти“, рекао је председник Представничког (доњег) дома Конгреса САД Кевин Макарти.

Користећи своју минималну већину у Представничком дому, републиканци су усвојили резолуцију која дозвољава подизање горње границе државног дуга за 1,5 билиона долара у замену за смањење потрошње од 4,5 билиона долара током 10 година и желе да присиле Бајдена да пристане на то.

Републиканци кроз ово желе да натерају Бајдена да драстично смањи финансирање два своја кључна програма – стимулисање ширења зелене енергије и изградњу инфраструктуре. А управо та два програма би требало да чине основицу економског сегмента Бајденове нове предизборне кампање.

Зато није изненађујуће што су Бајден и демократе одбили да подрже овај план, захтевајући да републиканци прихвате „чисто“ (то јест, без обавеза) повећање националног дуга.

То је већ довело до размењивања низа оптужби.

Демократе истичу да републиканци „претварају у таоца целу националну економију“. Осим тога, демократе јасно стављају до знања бирачима да ће пристанак на захтев републиканаца значити пад животног стандарда обичних Американаца.

Аналитичари Беле куће су израчунали да ће САД натезање око „плафона“, ако још потраје, земљу коштати губитка 200.000 радних места. А у случају дефолта: до осам милиона.

Републиканци, пак, кажу да је за то крива незадржива страст демократа да разбацују јавни новац лево и десно.

„Екстремистичке демократе у Представничком дому захтевају да наставимо да трошимо новац као пијани морнари или ће поткопати националну економију и довести Америку до банкрота“, рекао је републикански конгресмен Ричард Хадсон.

Према анкети Галупа, само 35 одсто Американаца верује Бајдену у питањима економије (5 одсто мање него прошле године), а шефу америчких Федералних резерви Џерому Пауелу 36 одсто (7 одсто мање него 2022).

Наравно, демократе и републиканци ће се на крају сложити. Па, или ће Бајден покушати да искористи четврти одељак 14. амандмана на Устав САД, који каже да се „легитимност јавног дуга Сједињених Држава, санкционисаног законом, укључујући дугове за исплату пензија и награда за сузбијање побуна или устанака не може доводити у питање“. Усвојен је давне 1868. године и више се бавио последицама грађанског рата, али сада демократе желе да га искористе како би Бајден предузео једностране мере за повећање јавног дуга. То је дискутабилно, укључиваће дуготрајне парнице – али је могуће.

Међутим, то неће решити проблем порочне структуре америчке привреде, која ће наставити да живи на рачун других земаља.

Према неким конгресменима, за 10 година ће државни дуг САД у најбољем сценарију порасти на најмање 53 трилиона долара, што значи да ће се ризик неизвршења дужничких обавеза само повећавати.

То угрожава не само економију САД, већ и глобални финансијски систем.

Неке земље нису само инвестирале у амерички дуг, већ су обвезнице САД (јер су изгледале поузданим) учиниле важним делом својих државних резерви. А сада се те обвезнице могу претворити у безвредне комаде папира.

Добро је што ће ситуација са америчким државним дугом натерати свет да преиспита своју зависност од новчаница америчког трезора. И да – бар на овом плану – престане да буде у статусу америчког таоца.