- Рекла да разумије процедуралну страну и право сваког од чланова Предсједништва да сазове овакву сједницу, али да препознаје политичку намјеру предлагача Дениса Бећировића не да учини БиХ земљом која ће бити истински функционална и добра према сваком грађанину и Републике Српске и Федерације БиХ, већ као још један у низу покушаја да се оцрни Српска и прикаже реметилачким фактором, а да се сакрију стварни узроци кризе
- Истакла да Народна скупштина Републике Српске није у хијерархијски подређеном положају у односу на било који други парламент у БиХ, али ни у односу на Предсједништво БиХ у које су три члана изабрана не из БиХ као једне изборне јединице, већ са територије два ентитета
- Указала да и Бећировић и странци у БиХ упорно говоре да се одлуке Уставног суда морају поштовати, па га је упитала – као великог самопроглашеног легалисту, али и те странце – шта чинити са одлуком Уставног суда БиХ из 2006. године у којој је рекао да високи представници морају бити верификовани у Савјету безбједности УН? И додала: Или сматрате да одлуке тог суда треба да буду поштоване само кад се њима остварује њихов политички циљ против Републике Српске?
СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је у свом уводном излагању на ванредној сједници Предсједништва БиХ да је тема сједнице о „антиуставним потезима Републике Српске“ тенденциозна, са нетачним квалификацијама, политикантска и још један у низу покушаја да се оцрни Српска, а сакрију стварни узроци кризе у БиХ.
Цвијановићева је навела да ће гласати против закључака које је предложио бошњачки члан Предсједништва Денис Бећировић, чиме ће бити неопходно организовати други круг гласања у Предсједништву, као и да ће користити уставне механизме заштите и у овом случају, као што је то урадила и на једној од претходних сједница.
Српски члан Предсједништва БиХ је у свом уводном излагању, које је у посједу Срне, рекла да се не слаже са приједлогом да на сједници дискутују о теми коју је предлагач предложио јер сматра да, с обзиром на врло комплексну ситуацију и хроничан недостатак међусобног повјерења у БиХ, неће ничему добром допринијети, већ, напротив, само ће додатно закомпликовати ствари.
Она је рекла да разумије и процедуралну страну и право сваког од чланова Предсједништва да сазове овакву сједницу, али да овдје препознаје политичку намјеру предлагача не да учини БиХ земљом која ће бити истински функционална и добра према сваком грађанину и Републике Српске и Федерације БиХ, већ као још један у низу покушаја да се оцрни Српска и прикаже реметилачким фактором, а да се сакрију стварни узроци кризе.
Као прво, истакла је она, Народна скупштина Републике Српске је демократска институција у којој сједе посланици изабрани на демократским, слободним и фер изборима, како се то може читати у разним документима оних домаћих и међународних организација који прате изборни процес.
При томе, додала је она, Народна скупштина Републике Српске није у хијерархијски подређеном положају у односу на било који други парламент у БиХ, али ни у односу на Предсједништво у које су три члана изабрана не из БиХ као једне изборне јединице, већ са територије два ентитета.
Цвијановићева је нагласила да Народна скупштина ради у складу са Уставом, као и да и она ради у оквиру Предсједништва, те да није функција Предсједништва да преиспитује одлуке, ставове, законе или закључке Народне скупштине Српске. Зато, каже, ову сједницу и доживљава као политикантство, при чему и закључци до којих би се дошло прегласавањем не намећу обавезе било којој институцији Српске.
Она је рекла да се у политичком смислу уопште не слаже са предлагачем ове тачке, ни по питању политичког става нити по питању метода рада, а коначно ни по питању идентификације узрока многобројних криза кроз које БиХ пролази дужи низ година.
Цвијановићева је истакла да се не слажу ни по питању улоге међународног фактора у БиХ, јер Бећировић сматра да тај међународни фактор треба да испуњава његове политичке жеље у обрачуну са уставним и конститутивним дијеловима БиХ или политичким актерима који не дијеле његове политичке визије, док она сматра да се проблеми ефикасно могу рјешавати само кроз дијалог домаћих политичких снага и реално сагледавање узрока свих проблема.
Наравно, додала је она, у одсуству жеље да тако сагледава ствари или да да свој евентуални допринос нормалном суживоту у БиХ, Бећировић је склонији да тражи акцију спољног свијета, а томе би, каже, ваљда требало да послужи и ова тачка дневног реда.
Цвијановићева је указала да једна искључивост увијек покреће другу искључивост, и зато се данас и налазе ту гдје се налазе и врте се у круг.
Према њеним ријечима, иако је Бећировић свим проблемима, и то у духу већ отрцане западњачке формуле, дао име – Милорад Додик, утисак је да он тиме настоји да сакрије своју дубоко укоријењену антисрпску идеологију, нетрпељивост према Србима, према Републици Српској и Србији, што је, наравно, веома супротно мултиетничком карактеру БиХ.
Она је истакла да ће у овом случају користити уставне механизме заштите.
Према њеним ријечима, закључивање и извршавање међународних уговора је у надлежности Предсједништва БиХ, а пошто Дејтонски споразум јесте међународни уговор, то је сфера спољне политике. И ОХР, чија се интервенција призива је дио међународног споразума. Закључцима се, такође, захтијева интервенција и ЕУ, што је такође спољна политика. Осим тога, додала је, закључцима се третирају Србија и Хрватска што је такође у домену спољне политике.
Она је нагласила да ће се изјаснити против, чиме ће бити неопходно организовати други круг гласања, те је затражила од Секретаријата да се о томе очитује.
Цвијановићева сматра да су највећи узрочници криза у БиХ претензије политичара из реда једног народа на штету других, што препознаје и у политичком наративу Бећировића, а ове су претензије, нажалост, најчешће подржане и од спољног фактора, па зато и Бећировић тражи да они дјелују против оних које он не воли, или не трпи у заједничкој земљи, умјесто да стави свој политички капацитет у сврху прављења истински мултиетничке, демократске и функционалне државе.
Дакле, нагласила је она, Народна скупштина Републике Српске није дужна да полаже рачуне Предсједништву БиХ нити оно може да преиспитује акте Народне скупштине Српске. Пошто то није случај, она је закључила да је разлог за ову сједницу изношење политичког става о одређених питањима, гдје је Предсједништво претворено у полигон за политичку расправу.
Ако је то намјера друга два члана, Цвијановићева је навела да нема ништа против да то прихвати.
Према њеним ријечима, Народна скупштина Републике Српске није донијела нити један акт којим се нарушава територијални интегритет БиХ, али јесте указала на девијације или разлике између оног што је прописао Устав, и оног што постоји, а различито је, на институционалном плану у односу на тај Устав у који се сви заклињу, укључујући и предлагача ове тачке дневног реда.
Народна скупштина Српске јесте, рекла је она, указала да БиХ нема истински суверенитет јер, док обавезе домаћих институција узурпирају високи представници, онда је то мршав неки суверенитет, а за то није крива Република Српска. Чињеница да и Бећировић позива на санкције страног фактора је управо и доказ овисности о страном интервенционизму, што такође, навела је она, говори много о БиХ.
Она је подсјетила да Народна скупштина Републике Српске јесте указивала на то да високи представници нису Дејтонским споразумом, односно његовим Анексом 10, добили права да раде оно што су упорно радили, као и на политичку обојеност Уставног суда БиХ, тражећи да ова институција добије кредибилитет и интегритет који заслужује.
На примјер, навела је она, лидер СДА је и јавно говорио да су Уставни суд са страним судијама и ОХР полуге бошњачке политике и да се као такви морају очувати.
Она је рекла да је то препознато као политички инструментариј који је у функцији централизације БиХ мимо Уставом предвиђених процедура, те је и Народна скупштина Републике Српске на то реаговала.
Указујући да и Бећировић и странци који дјелују у БиХ упорно говоре да се одлуке Уставног суда морају поштовати, она га је упитала као великог самопроглашеног легалисту, али и те странце, шта чинити са одлуком тог истог Уставног суда БиХ из 2006. године у којој је рекао да високи представници морају бити верификовани у Савјету безбједности УН, или сматрају да одлуке тог суда треба да буду поштоване само кад се њима остварује њихов политички циљ против Републике Српске?
То је рекао Уставни суд БиХ, навела је она, и тиме и он довео у питање легалитиет и легитимитет човјека чије реакције и санкције Бећировић прозива.
Чињеница да неки домаћи политичар прозива стране интервенције и санкције против других домаћих политичара, истакла је она, показује или да он не вјерује у државу коју наводно брани или да није способан за политички дијалог на унутрашњем плану, а они који их примјењују само доказују да желе да БиХ буде у вјечној кризи.
Цвијановићева је рекла да вјерује да је могуће ствари рјешавати дијалогом ако то сви желе, указавши да је ЕУ стратешки партнер БиХ иако би жељела да је она праведнија и реалнија него што јесте.
Она је појаснила да дијалог подразумијева да се не врше злоупотребе и не прави политикантство од институције у којој би требало рјешавати ствари.
То исто значи, додала је, да не може ни Министарство иностраних послова нити било које друго министарство у Савјету министра или било која друга служба на нивоу БиХ да на један начин третира Бећировића, а на други начин њу, јер је то узурпација овлаштења и селективан приступ, а то се дешава.
То не значи, додала је она, да Бећировић може да игра политичке игре и заобилази закон само да би, примјера ради, спријечио да Србин дође на чело Заједничког штаба Оружаних снага БиХ, јер ако то ради, а ради, онда заиста продубљује сумњу да жели командну структуру тих Оружаних снага развијати у моноетничком духу, умјесто да штити њихов мултиетнички карактер, при чему су сва мјеста доступна свима, а не само једнима.
Она је истакла да нема стварне пријетње по мир ни у БиХ нити у региону, те да нема ни сецесије, чиме Бећировић настоји привући међународну пажњу.
(Срна)
Додај коментар