Ћеранић: У свакој уређеној земљи Хелез би био морао поднијети оставку или би био смијењен

• Шмит и његови највише су се бојали понашања неформалних скупина, појединаца, једном ријечју – народа. Барикаде, блокаде путних праваца, или страначких просторија неког од опозиционара – то нису нимало пријатне ствари. Ту не помажу ни њемачки специјалци из пратње, ни ЕУФОР, а полицији Српске у ОХР-у не вјерују
• Учинио је Кристијан Шмит ипак једну добру ствар – бањалучке саговорнике који су му савјетовали да према предсједнику Српске примјени „бонска овлашћења“, како би они мимо избора дошли на власт уз опаску „а послије ћемо лако“, у потпуности је демаскирао и дискредитовао. Не мора наводити имена…
• Шмиту најтеже ударце задаје министар безбједности у Савјету министара БиХ, Ненад Нешић, који позива Службу за странце да дају одговор на Шмитов статус, од служби безбједности тражи да га извијесте ко су странци који Шмита обезбјеђују, по ком основу носе оружје…
• Хајци против предсједника Српске поново се придружио министар одбране у Савјету министара БиХ, Зукан Хелез, јавно изреченом тврдњом да располаже обавјештајним подацима да Додик планира бијег из БиХ. Министар одбране може располагати подацима које добија од обавјештајне компоненте Оружаних снага БиХ, стране или домаће цивилне обавјештајне службе, али само оним који се односе искључиво на дјелатност оружаних снага и војне активности

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

КРИСТИЈАН Шмит се одлучио за инкогнито долазак у Бања Луку.

Његова посјета Бањалучкој бискупији није најављена на сајту ове бискупије, а сам Шмит је тек по доласку у Сарајево, негдје у шест поподне, на званичном X (Твитер) налогу ОХР-а објелоданио свој пријеподневни боравак у Бањој Луци.

Како РТРС објављује, том приликом је мијењао возила.

Министарство унутрашњих послова Српске није обавијештено о Шмитовом доласку јер његова канцеларија о томе није упознала чак ни Дирекцију за координацију полицијских тијела, што је била дужна како би маршута његовог кретања била обезбијеђена.

Недипломатско и неозбиљно понашање, неприлично представнику Њемачке, земљи окосници Европске уније. Све подјсећа на дјечију игру скривалице. С обзиром на Шмитов лош „рејтинг“ у Републици Српској (ништа боље не стоји ни у Федерацији) – да је примјећен од грађана могло је доћи до окупљања неформалних група и изражавања протеста.

Уосталом, из ОХР-а су недавно отказивање посјете опозиционим лидерима Српске правдали тиме што су располагали подацима да се спремају протести, барикаде и блокаде. Е сад, ни Шмиту није лако.

Раније му је поручено да би га српска полиција могла ухапсити и депортовати због илегалног боравка у БиХ, што је накнадно оповргнуто, али „ајд му га знај“ како би се провео на туристичком пропутовању кроз Републику Српску.

Највећа бојазан била је, несумњиво, од понашања неформалних скупина, појединаца, једном ријечју – народа. Барикаде, блокаде путних праваца, или страначких просторија неког од опозиционара – није нимало пријатна ствар. Ту не помажу ни њемачки специјалци из пратње, ни ЕУФОР, а полицији Српске у ОХР-у не вјерују.

Да се у народ не може пуцати то су странци давно схватили, стога ЕУФОР, а и британске трупе које су у више наврата практиковале вјежбу под називом „Брзи одговор“ (2019, 2020, 2021 …) током вјежбе демонстрирају разбијање демонстрација, иако војсци и не приличи да се тиме бави.

И како подржавати београдске протесте против своје власти, а евентуалне бањалучке против туђе власти силом разбијати? То је оно поље на којем се ни Шмит ни његови инострани, а ни домаћи заштитници не сналазе. Зато у Бања Луку или не дође када се најави или се ненајављен „провуче“ сеоским путевима мијењајући возила.

И чему све то?

Инцко је добро знао зашто је тзв „Инцков закон“ наметнуо и сутрадан се изгубио из БиХ – реакције из Српске довеле су до неспроводљивости наметнутог закона.

Шмитове измјене кривичног законодавства БиХ, по којима су кривично одговорни они што не поштују његове одлуке (измјене постојећих и доношење нових закона, и шта све још), буквално су довеле до пуцања ове земље по шавовима.

Међуентитетске границе (у Дејтону постоје) деценијама нико спомињао није, али су ових дана постале тема у смислу њиховог уважавања, поштовања, демаркације.

Шмит је учинио једну добру ствар – бањалучке саговорнике који су му савјетовали да према предсједнику Српске примјени „бонска овлашћења“, како би они мимо избора дошли на власт уз опаску „а послије ћемо лако“, у потпуности је демаскирао и дискредитовао.

Не мора наводити имена, није их тешко одгонетнути.

У суштини, Шмиту најтеже ударце задаје министар безбједности у Савјету министара БиХ, Ненад Нешић, кад позива Службу за странце да дају одговор на Шмитов статус, када од служби безбједности тражи да га извијесте ко су странци који Шмита обезбјеђују, по ком основу носе оружје и слично.

Министар Нешић против Нијемаца примјењује њемачке методе – прецизност, тачност, поштовање правила. А Нешић је легитиман и министар је на савезном, односно на државном нивоу, како то неки воле да кажу.

Што се тиче тужилачких истрага против предсједника Додика оне завршавају на исти начин – одустајањем Тужилаштва БиХ, односно као и овог пута, доношењем наредбе о неспровођењу истраге у предмету „Икона“.

Како преноси Радио Слободна Европа, Тужилаштво БиХ упознало је јавност да је „Тужилаштво од Генералног тужилаштва Украјине, добило одговор по замолници за Међународну правну помоћ у којем се наводи да се наведена икона не налази у Државном регистру националне културне баштине, те да нису пронађени докази који би указивали да је наведено уметничко дело незаконито премештено, украдено са територије Украјине и да има изузетну уметничку вредност нити да припада националном културном наслеђу Украјине“.

„И шта ћемо сад“ – с правом пита Сања Вулић.

Украјина, односно њено државно тужилаштво, нема нити један разлог да буде благонаклоно према Додику. Требало би се присјетити медијске халабуке, односно клевете и нарушавања угледа предсједника Додика од проказаних новинских кућа. То су ове исте које на сав глас говоре о „криминализацији клевете“ као о нечему „буди Бог с нама“ закону који само у Републици Српској постоји.

Хајци против предсједника Српске поново се придружио министар одбране у Савјету министара БиХ, Зукан Хелез, јавно изреченом тврдњом да располаже обавјештајним подацима да Додик планира бијег из БиХ.

Министар одбране може располагати подацима које добија од обавјештајне компоненте Оружаних снага БиХ, стране или домаће цивилне обавјештајне службе, али само онима који се односе искључиво на дјелатност оружаних снага и војне активности.

Скандалозно је што Хелез у јавности износи податке за које наглашава да су обавјештајни и истиче да се односе на предсједника Српске, једног од најважнијих актера јавних политика у БиХ.

Зашто би предсједник Републике бјежао?

Очито да се ради о још једном невјештом покушају манипулације са циљем утицаја на јавно мнијење и стварања негативних ефеката. Питање је само у чијем је то интересу, да ли неког страног центра моћи или домаћих политичких актера.

У свакој уређеној земљи Хелез би био позван на одговорност, од њега би била затражена оставка или би био смијењен. Будући да је БиХ чудна, необична, а многи кажу и немогућа држава, тешко да ће се тако нешто десити.

И тако, у Босни и Херцеговини никада не може бити досадно, а многи се труде да оправдају Андрићеве оцјене и опаске о чудној земљи Босни.