- Шмит је 2007. године покушао да рехабилитује једног врло познатог нацистичког пилота, Вернера Молдерса, а испоставило се да је чак и члан једног друштва које наставља традиције Прве СС брдске дивизије, тзв. Круга припадника друштва брдских трупа”
- То је чињеница коју треба апсолутно озбиљно схватити. То није никакав фолклорни детаљ, већ говори о суштини не само Шмита него и оних који су га послали… Као што неонацисте активно подржавају англоамеричке обавештајне службе и гаје их у својим недрима, тако је и Шмит неко чију су позадину знали они који су га послали
- Шмит је буквално повратак духа 1990-их година. То треба да нас опомене на потребу поновне мобилизације. Немачка је током те деценије преко нас радила на сопственој рехабилитацији. Њима је било врло потребно да се нађу неки нови ”нацисти” који ће да замене њих. Шмитов задатак је да додатно `нормализује` немачки раванш
- Србија више не сме да признаје Шмита за високог представника. То је прва и веома важна помоћ коју Србија може да упути. Он не сме да буде приман у Београду као високи представник. Не сме тако да буде представљен од стране државних медија, од било које институције
Александар ПАВИЋ, колумниста „Све о Српској“
НЕЛЕГАЛНИ високи представник Кристијан Шмит је већ својим ранијим бахатим понашањем изазивао природан отпор код Срба у БиХ. Међутим, једно је бахато понашање самопрокламованог колонијалног управника, а нешто сасвим друго сазнања о његовој пронацистичкој прошлости.
Крајем септембра 2023. је Центар за друштвено-политичка истраживања у Бањалуци представио јавности врло битна открића о томе да је лажни високи представник такође и нацистички симпатизер.
Шмит је 2007. године покушао да рехабилитује једног врло познатог нацистичког пилота, Вернера Молдерса, а испоставило се да је чак и члан једног друштва које наставља традиције Прве СС брдске дивизије, тзв. Круга припадника друштва брдских трупа”. То је чињеница коју треба апсолутно озбиљно схватити. То није никакав фолклорни детаљ, већ говори о суштини не само Шмита него и оних који су га послали.
Ко год је потцењивао или омаловажавао извештаје о порасту неонацизма у Украјини још пре Евромајдана, вероватно је до сада схватио да их ипак није требало потцењивати. Не због тога што су ти људи екстремисти и што мрзе исте оне које су мрзили нацисти, већ због тога што њихово постојање показује намере оних који их подржавају.
Као што неонацисте активно подржавају англоамеричке обавештајне службе и гаје их у својим недрима, тако је и Шмит неко чију су позадину знали они који су га послали.
То значи да ми према њему треба да се поставимо онако како смо се поставили према нацистичким окупаторима током Другог светског рата. Он је наставак тога. Срећом, они ни приближно немају таква војна средства на располагању која су имали тада, а и ми смо у много бољој ситуацији него што смо тада били, јер смо се ослободили Југославије, без обзира што смо расцепкани у бар две српске државе. Ипак, треба да се добро спремимо за оно што следи.
Пре ове конференције су ме из Срне питали како коментаришем нови напис у немачком Билду о томе да је у Приједору наводно дошло до масакра неких 45 расних коња. И они то сада везују за Републику Српску која је наводно позната по геноциду који је починила током 1990-их година.
Све се то враћа, и не треба да имамо икакве илузије. Шмит је буквално повратак духа 1990-их година. То треба да нас опомене на потребу поновне мобилизације. Немачка је током те деценије преко нас радила на сопственој рехабилитацији. Њима је било врло потребно да се нађу неки нови ”нацисти” који ће да замене њих. И није само било речи о перфидној замени теза, већ и о томе да се Немачка представи као некакав борац против нових ”нациста”, да потпуно опере себе и пребаци тај историјски терет, тај историјски белег на неког другог. А њихови највећи противници у Европи су Руси и Срби. И ту не треба имати никакве илузије.
И они су били тако усхићени што су успели, преко оцрњавања Срба и лансирања најбестиднијих могућих лажи о нама легитимишу прву употребу немачких војних снага ван територије Немачке после Другог светског рата током НАТО агресије на СРЈ 1999. године.
Као нацистички симпатизер, Шмит треба да додатно нормализује немачки реванш. Он је сад неко ко треба да надзире утеривање демократије у БиХ, као човек са нацистичким симпатијама. Али то није тема у западним медијима, већ су тема Срби који убијају коње, а 1990-их су наводно убијали хиљаде ненаоружаних мушкараца и дечака – како лажу у вези онога што се десило у Сребреници.
Шмит је, наравно, већ неколико пута показао своје право лице – не може он то увек да крије.
Сећамо се његовог драња у микрофон у присуству политичких представника босанских муслимана и Хрвата. Међутим, током септембра месеца је Шмит упутио увреду на рачун Републике Српске, поредећи непризнавање њега као високог представника са циркусом са мајмунима. И додао је да се неки у Бањалуци не слажу с оним што он ради, али да њега за то није брига.
То је тај хитлеровски језик. Немам другог израза за то – а и зашто бих га имао кад се сам Шмит у том кључу легитимисао.
Ти који су га послали знали су да ће бити неприхватљиво за Србе да сарађују с таквим човеком. Не само зато што није легално изабран, што га није именовао Савет безбедности УН, већ управо због његове прошлости. Они намерно постављају те лажне заставице преко којих ће се овде дизати тензије, и то је нешто што морамо да очекујемо.
Наравно, Република Српска је изузетно чврста што се тиче Шмита, и то је веома важно. Потребно је да српска јавност с обе стране Дрине буде што боље упозната са Шмитовом пронацистичком прошлошћу, да бисмо сви знали шта су им намере и да се спремамо за оно што ће да следи.
Са своје стране, Србија више не сме да признаје Шмита за високог представника. То је прва и веома важна помоћ коју Србија може да упути. Он не сме да буде приман у Београду као високи представник. Не сме тако да буде представљен од стране државних медија, од било које институције. То је оно што Србија треба да уради као знак солидарности, као порука да ми не само да подржавамо Дејтон и међународно право, већ подржавамо и Републику Српску као такву и нећемо да дозволимо репризу онога што се на овим просторима десило 1941-1945. године.
(Трибина је одржана 5. октобра у Прес-центру УНС, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији)
Додај коментар