Лес: Неки свјетски лидери већ признају Републику Српску као посебан политички ентитет

• Тимоти ЛЕС: Додик се на међународној сцени јасно представља као представник Републике Српске, а не БиХ, а свјетски лидери у том контексту и позивају да се састане са њима. Они тиме препознају Републику Српску као посебан политички ентитет са којим се могу политички ангажовати, док господин Додик успјешно консолидује спољне односе Српске, у тренутку када је ентитет под све већим притиском споља
• „Састанак са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом свакако даје легитимитет Додику и Републици Српској, али се Ердоган састао и са представницима политичког Сарајева и искористио прилику да нагласи своју приврженост територијалном интегритету БиХ“

СВЈЕТСКИ лидери признају Републику Српску као посебан политички ентитет, са којим могу да се дипломатски ангажују, а предсједник Српске Милорад Додик успјешно консолидује спољне односе у тренутку када је Српска под све већим притиском споља, изјавио је Срни водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес.

Он је навео да посјете предсједника Републике Српске другим земљама и састанци са њиховим лидерима доприносе видљивости Српске на међународној сцени.

Према његовим ријечима, доказ за то је протестна нота коју је Министарство иностраних послова у Савјету министара упутило Министарству иностраних послова Црне Горе јер је предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић 27. фебруара примио предсједника Српске у службеним просторијама у којим нису била истакнута обиљежја БиХ, већ Републике Српске.

Лес је напоменуо да се Додик на међународној сцени јасно представља као представник Републике Српске, а не БиХ, те да га свјетски лидери у том контексту и позивају да се састане са њима.

– Они тиме препознају Републику Српску као посебан политички ентитет са којим се могу политички ангажовати, док господин Додик успјешно консолидује спољне односе Српске, у тренутку када је ентитет под све већим притиском споља – истакао је Лес.

Он сматра да „не треба преувеличавати размјере проширене видљивости Српске“, пошто су међународни контакти Додика генерално ограничени на земље и политичаре који су на неки начин у сукобу са Западом, те да су најочигледнији примјери таквих земаља Русија и Бјелорусија, али и Мађарска.

Он подсјећа да се предсједник Српске у Црној Гори састао само са Мандићем, који је има несугласице са америчким дипломатама, али не и са премијером или предсједником, који су генерално прозападно оријентисани, те да у западним пријестоницама Додик не може да добије аудијенцију.

– Дјелимични изузетак је Турска, која има више амбивалентне односе са Западом и игра комплексну игру на Балкану, гдје тренутно задржава све опције отвореним – сматра Лес.

Наводи да састанак предсједника Српске са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом „свакако даје легитимитет Додику и Републици Српској“, али напомиње да се турски предсједник, с друге стране, састао и са представницима политичког Сарајева и искористио прилику да „нагласи своју приврженост територијалном интегритету БиХ“.