- Већ сама чињеница да је на „позив Српске“ за митинг у Бањалуци био велики представља значајно упозорење и за бошњачку елиту и за њенр спонзоре да народ масовно подржава своје изабрано руководство
- Русија, наводно спрема једну врло домишљату иницијативу да се резолуција о геноциду у Сребреници прошири и на геноцид у Гази. Сасвим сигурно да би такву модификацију резолуције свесрдно подржале не само муслиманске земље, а САД би онда, не мање сигурно, повукле своју. Русија је већ једном блокирала исту иницијативу у СБ УН
- Тужиоци су на посљедње рочиште против Милорада Додика извели два своја свједока који су зачудо говорили у прилог одбране, тако да адвокати нису имали посла. Иако је пресуда вјероватно унапријед написана и обухвата забрану Додику да се бави политиком, рекао бих да још није потписана, односно да спонзори нису начисто како да заврше овај бајаги правосудни процес. У Босни је ионако вазда све било кобајаги, а све више тако бива и на колективном Западу
- Реприза грађанског рата у БиХ била би поново војна интервенција Запада против Срба, али не као раније у фазама, прво у Српској па онда у Србији, него одједном и у Српској и у Србији. Нашли би, као и ’92, неког Цимермана који би навукао Бошњаке и Шиптаре да уђу у рат. Био би то прокси рат као у Украјини у коме би у првим редовима гинули муслимани из ФБиХ и муслимани са Косова, а Запад би им продавао оружје и муницију на кредит са каматама
ОВА генерација вођства Српске на челу са Милорадом Додиком показала се достојна генерацији њених очева–оснивача у одбрани њиховог дјела и зато се двије деценије бакћу како да их скину са сцене. Али, то није реално све док на изборима и масовним скуповима какав је био митинг у Бањалуци „Српска те зове“ добијају подршку народа – оцијенио је професор Ненад Кецмановић у интервјуу новинској агенцији Срна.
* Како коментаришете усвајање Изборног закона Републике Српске? Да ли ће Српска моћи да примјени тај закон с обзиром на отпор Бошњака изападних сила и какав одговор од Запада, прије свега, од САД треба очекивати?
– Закон је донијела Народна скупштина у Бајалуци и примјењиваће се у Српској, а не у САД, ЕУ или бошњачким кантонима тако да је њихов отпор ирелеванатан. Уколико бисмо њих питали, вјероватно би нам сугерисали да укинемо „мањи ентитет“ па не би било ни потребе за посебним изборним законом у Српској. Треба да их све навикнемо да ако можемо да се договоримо око било ког рјешења утолико боље, а ако не можемо – свако ради по своме.
– Шмитов предлог, чак и да је најбољи и да Српској одговара, не би требало прихватити већ и само због тога што је наметнут и то још од ненадлежног лица. Наравно, они ће нам опет нешто пријетити, условљавати, забранити, а пошто је изборни закон у НС РС једногласно прихваћен – „црну листу“ ће проширити на све српске посланике. И, на концу – и на народ који их бирао. Довешће ствари до апсурда, а не до рјешења.
* Какви су ефекти митинга „Српска те зове“ у Бањалуци и шта је тај скуп показао? Да ли су бошњачка политичка елита и њени страни спонзори разумјели поруке које су им упућене са митинга?
– Већ сама чињеница да је на „позив Српске“ био тако велики одзив представља значајно упозорење и за бошњачку елиту и за спонзоре да народ масовно подржава своје изабрано руководство. Спонзори стално пипају пулс Српској и одмјеравају моменат када треба да повуку сљедећи потез уз најмање отпора у народу. Ова генерација вођства РС на челу са Додиком показала се достојна генерацији њених очева оснивача у одбрани њиховог дјела и зато се двије деценије бакћу како да их скину са сцене.
– То није реално све док они на изборима и на масовним скуповима као што је овај прошлонедељени добијају подршку народа. Ето имају и протекторат, и лажног в.п., и бонска овлашћења, сада су и удвостручили снаге ЕУФОР-а, суде предсједнику Републике, па опет не могу ништа. Или, како каже Кисинџер, „могу побиједити, али не могу ништа ријешити у БиХ“.
* Какве замке крије резолуција о Сребреници, чије се усвајање припрема у Генералној скупштини УН-а, и шта је у том документу најопасније? Шта Република Српска и Србија треба да раде и шта могу да ураде по овом питању?
– Резолуција има амбицију да једним метком погоди више мета. Једна је да накнадно оправда бомбардовање осиромашеним уранијумом. Италијански војници који су у НАТО бази у Авијану само товарили бомбе на бомбардере били су озрачени са трајним посљедицама и судски добили велика обештећења. Можете замислити колико ће их тек коштати захтјеви народа на које су бомбе падале у Српској и Србији, а доћи ће вријеме када ће то морати да плате и они размишљају о томе да би их сутра могле задесити ратне репарације.
– Друго, геноцидизација Срба треба да оправда и неке будуће сличне акције, ако одлуче да поново испровоцирају грађански рат у БиХ, односно на Западном Балкану. Треће, али најактуелније, Резолуција је потребна САД и колективном Западу као утјеха исламском свијету за Газу. „Ето, ви нас оптужујете да стојимо иза израелских злочина над муслиманима у Палестини али, ево, ми промовишемо Резолуцију о геноциду над муслиманима у Сребреници.
– Компензација: наводних 8 хиљада муслиманских жртава у Сребреници за преко 35.000 муслимана у Гази. У првом случају страдали су одрасли мушкарци, у другом 90% жене и дјеца. Колико провидно толико и лукаво јер, иако им је америчка манипулација јасна, тешко да ће иједна исламска земља гласати против резолуције.
* Ако буде усвојена, какве ће посљедице у БиХ и у региону та резолуција произвести?
– Не, не сматрам усвајање Резолуције сасвим извјесним. У општем антиамеричком и антизападном расположењу у исламском свијету босански муслимани су једини који су безусловно одани САД, и то је произвело антипатије браће по вјери према Бошњацима. Ако још нису стекли куражи и самопоуздања да се удруже у одбрану Палестинаца, глас против Резолуције у ГС УН представља неупоредиво мањи ризик.
– Најзад, Русија, наводно спрема једну врло домишљату иницијативу да се Резолуција о геноциду у Сребреници прошири и на геноцид у Гази. Сасвим сигурно да би такву модификацију Резолуције свесрдно подржале не само муслиманске земље, а САД би онда, не мање сигурно, повукле своју. Русија је, да подсјетимо, већ једном блокирала исту иницијативу у СН УН.
* Шта Република Српска и Србија треба да раде и шта могу да ураде по том питању?
– Главно је већ предузето већим српским јединством са обје обале Дрине. Споља увијек рачунају да ће већи притисак уплашити Србе, да ће се повући и подијелити, а добили су бумеранг ефекат. Погријешили су што су истовремено ударили на обје стране ријеке. Вучић је дуго показивао невјероватно стрпљење и кондицију да бесконачно преговара о КиМ и смиривао Додика који је обично реаговао жестоко без задршке, али послије пријема Косова у Савјет Европе и Резолуције о геноциду никад није био гласнији и експлицитнији у подршци „матице“ Српској и Додику лично.
* Споменули сте да би Запад могао изазвати нови грађански рат у БиХ. Како би та реприза могла да изгледа, ко би били учесници, а ко директни и ко посредни саучесници?
– Била би то поново војна интервенција Запада против Срба, али не као раније у фазама, прво у Српској па онда у Србији, него ођедном и у Српској и у Србији. Нашли би као и ’92 неког Цимермана који би навукао Бошњаке и Шиптаре да уђу у рат. Био би то прокси рат као у Украјини у коме би у првим редовима гинули муслимани из ФБиХ и муслимани са Косова, а Запад би им продавао оружје и муницију на кредит са каматама.
– Не вјерујем да би Американцима, поред Украјине, Газе, Ирана, Хута, добродошло отварање и фронта Балкану, али не треба искључити ни такву могућност и припремити се. Кажу да је Трећи свјетски рат увелико у току а прва два нису мимоишла Балкан. Коначно, за разлику од краја прошлог вијека Срби имају моћне пријатеље, а глобални процеси нам иду им на руку.
* Да ли ће се, по вашем мишљењу, Бошњаци поново дати упецати као ’90-тих јер неки од њих прижељкују друго полувријеме у коме ће побиједити?
– Надам се да су Бошњаци научили лекцију „ко с ђаволом тикве сади …“ и да их у НАТО не зову зато да би амерички маринци гинули за њих, него зато да би они бранили границе империје у Украјини или на Тајвану. Осим тога, колективни Запад започиње нову глобалну антимуслиманску кампању попут оне након 11 децембра 2000.
– Постоји оцјена да је „инвазија на Газу као одговор на палестинско ракетирање Израела“, била слабо медијски припремљена, односно да су масовне осуде Израела широм свијета чак прерасле у антисемитизам. Укратко, узрок свог зла на Блиском истоку, биће сведен на исламски тероризам, на Хамас и Хезболах, а Бошњаци вуку ратну па и поратну хипотеку муџахедина, вехабија, и параџематлија, Бочиње, Маоче и Прегревице.
– У том контексту Бошњаци ће се наћи под још већим притиском него Срби, али Марфи и Шмит су се побринули да директни и неформални договори Додика, Човића и Никшића буду већ на страту компромитовани.
* Били сте у сриједу у Сарајеву и пратили посљедње рочиште суђења предсједнику Додику. Какви су ваши утисци?
– Да, био сам да изразим подршку Милораду Додику као дугогодишњи пријатељ и сарадник, а уједно и подршку Републици Српској и њеном предсједнику. Занимало ме и како тај бизарни процес изгледа изблиза. Првосудни циркус у коме се предсједнику Републике суди зато што је прекршио бајаги закон, који је наметнуо бајаги в.п., да би показао да није бајаги, пред бајаги судом, јесте приредба коју не треба пропустити.
– Конкретно, на том рочишту, тужиоци су извели два своја свједока који су зачудо говорили у прилог одбране, тако да адвокати нису имали посла. Иако је пресуда вјероватно унапријед написана и обухвата забрану Додику да се бави политиком, рекао бих да још није потписана, односно да спонзори нису начисто како да заврше овај бајаги правосудни процес. У Босни је ионако вазда све било кобајаги, а све више тако бива и на колективном Западу.
Разговарао: Горан Ђогић
Додај коментар