Коментари

Галијашевић: Конаковић „резолуцијом о Сребреници“ крије везе са Титом – шефом кокаинског суперкартела

ВРХУШКА БОШЊАЧКОГ ДЕЛА ФБиХ У ТЕСНИМ ВЕЗАМА СА СВОЈИМ КРИМИНАЛЦИМА
  • Един Гачанин Тито, холандски држављанин пореклом из БиХ, један је од шефова европског суперкартела који, према подацима Еуропола, држи трећину увоза кокаина у Европу… Финансирањем главне странке, које Тито у марту договара са министром спољних послова БиХ Елмедином Конаковићем у Дубаију, картел осигурава подршку полиције, правосуђа, Министарства туризма и пољопривреде
  • Да би се преоријентација Босне из вехабијско-терористичке колоније Ал Каиде у базу нарко-картела донекле сакрила, на сцену су истрчали најпре Кристијан Шмит са својим приватним законима, а затим и дежурни заговарачи рата Елмедин Конаковић, Рамо Исак и Зукан Хелез. Прва поставка је остављена за крај – Златку Лагумџији и Денису Бећировићу је поверена улога да, мимо процедуре, покрену причу о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација
  • Гачанин, кога су тражиле многе полиције света, у Босни и Херцеговини ужива статус „штићене личности“, која је, да цинизам буде већи, финансирала набавку опреме за специјалну полицијску јединицу Федерације БиХ
  • Операција „Црна кравата“ битно је променила ток приче. Наиме, полиција у БиХ привела је пре неки дан 23 особе осумњичене за прање новца, злоупотребу положаја и везе са суперкартелом Тито и Дино. Међу ухапшенима је и Гордан Мемија, кум, пријатељ и „бизнисмен од поверења“ Конаковића, лидера Народа и правде, предводника „тројке“ и креатора бошњачке политике. Конаковића разоткривају панични потези: ватрене изјаве, прес-конференције у Министарству иностраних послова; тумачење оптужнице, претње тужиоцима и вређање судија, новинара и опозиције

Извор: Печат

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ

ТИТО је жив и уз то је муслиман. Није шала и није реч о оцу свих народа и народности већ о истоименом, главном нарко-босу у Европи који ужива највеће повјерење владајуће странке у БиХ „Народ и правда“ и њеног шефа, актуелног министра вањских послова Елмедина Конаковића.

Да би се преоријентација Босне из вехабијско-терористичке колоније Ал Каиде у базу нарко-картела донекле сакрила, на сцену су истрчали најпре Кристијан Шмит са својим приватним законима, а затим и дежурни заговарачи рата Елмедин Конаковић, Рамо Исак и Зукан Хелез. Прва поставка је остављена за крај – Златку Лагумџији и Денису Бећировићу је поверена улога да, мимо процедуре, покрену причу о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација. Између бизниса са дрогом и мира, избор је пао на бизнис у чије име је и сваки рат пожељно стање.

Един Гачанин Тито, холандски држављанин поријеклом из БиХ, један је од шефова европског суперкартела који, према подацима Еуропола, држи трећину увоза кокаина у Европу.

Ове чињенице постале су доступне јавности након спровођења међународне акције „Пустињска светлост“ 21. новембра 2022, у оквиру које су Гачанин и његов сарадник Заухаир Б. из Ротердама лишени слободе. Захтев за изручење који је Холандија у року од 40 дана од тренутка хапшења Тита у Уједињеним Арапским Емиратима требало да поднесе – није се десио. Резултат овог „немара“ било је пуштање нарко-боса на слободу 29. 12. 2022. године.

Холандски тужилац Вим де Бројн тврди да не зна где се оптужени налази док адвокат Леон ван Клеф изричито одбија да коментарише случај. Други преступник Заухаир Б. чека одлуку о екстрадицији. Након плаћања кауције, Заухаира чека слободу, уверен је његов адвокат Гој Вески.

Нарко-банда је разбијена након дешифровања тајних порука са специјалних „скај“ телефона. Еуропол је тада саопштио да је током истраге заплењено више од 30 тона дроге.

Европски суперкартел чиниле су криминалне групе са Балкана, из Ирске, Италије и Марока. У моћној криминалној мрежи Тито је контролисао балканске играче који су увозили кокаин из Јужне Америке у Европу, али и на друге континенте.

Највише дроге куповано је у Перуу.

„Един Гачанин, родом из Сарајева, вођа је картела Тито и Дино, коме припадају и чланови његове породице и пријатељи из Босне и Херцеговине“, пише у саопштењу америчког Министарства финансија о увођењу санкција.

Џевад Галијашевић (Фото: УНС прес центар)

Титово клупко „пријатеља из Босне“ почело је да се одмотава када је крајем прошле године на сарајевском аеродрому ухапшен бивши припадник Специјалне јединице Министарства унутрашњих послова муслиманско-хрватске Федерације Џенис Кадрић.

Комуникација Титовог телохранитеља разоткрила је планове о убиствима цивила у Сарајеву и БиХ, бацању бомби, застрашивању становништва, паљењу аутомобила и кућа.

„Босанци воле овоземаљски живот и кукавице су – уз њихов страх најлакше ће владати.“

Преписке које је водио 2021. године откривају политичке амбиције и спрегу са важним чиниоцима у земљи. Наиме, финансирањем главне странке, које Тито у марту договара са Конаковићем у Дубаију, картел осигурава подршку полиције, правосуђа, Министарства туризма и пољопривреде.

Гачанин, кога су тражиле многе полиције света, у Босни и Херцеговини ужива статус „штићене личности“, која је, да цинизам буде већи, финансирала набавку опреме за специјалну полицијску јединицу Федерације БиХ.

Операција „Црна кравата“ битно је променила ток приче. Наиме, полиција у БиХ привела је пре неки дан 23 особе осумњичене за прање новца, злоупотребу положаја и везе са суперкартелом Тито и Дино.

Међу ухапшенима је и Гордан Мемија, кум, пријатељ и „бизнисмен од поверења“ Конаковића, лидера Народа и правде, предводника „тројке“ и креатора бошњачке политике.

Конаковића разоткривају панични потези: ватрене изјаве, прес-конференције у Министарству иностраних послова; тумачење оптужнице, претње тужиоцима и вређање судија, новинара и опозиције.

У случају Гордана Мемије, суд констатује: „Доказима је поткрепљено да је Гордан Мемија учествовао у организацији набавке и донирања специјалних полицијских униформи Специјалној полицијској јединици Федералне управе полиције ФМУП-а. Он је новац од 320.000 евра, за који је знао да потиче из криминалних активности, преузео од Елмира Сарића и његове супруге Наталије и предао пословном партнеру Аламеровић Ермину, званом Кики. Кики ће посредством своје фирме ’Реа експрес’ тај новац користити за набавку, увоз и донацију специјалне полицијске опреме.“

У одлуци суда, међутим, недостају два важна имена – Аљоша Чампара и Един Форто.

Чампара као тадашњи министар унутрашњих послова договорио је са Едином Фортом, тада председником Владе Кантона Сарајево, да та институција одобри помоћ „вишим нивоима власти“ обезбеђујући новац за плаћање царине за опрему донирану из нарко-картела. Гордану Мемији, одлуком Аљоше Чампаре, потпредседника странке НИП, поверено је одржавање веб-странице ФМУП-а. Услуге месечног хостинга и одржавања странице достигле су вредност од 33 хиљаде КМ.

Из ове перспективе постаје јасно како се пријава против Мемије за организовани криминал и прање новца коју је 2016. поднела Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) 2016. загубила у списима Тужилаштва БиХ. Пријављен за прање новца, он је радио за Аљошу Чампару, министра полиције који је више од било ког свог претходника заговарао правду.

Данас је на дневном реду Сребреница. Има ли поштених да се запитају – за шта је она покриће?

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар