- БиХ је само једна од земаља одакле посредници из САД-а, али и неких других западних земаља, набављају гранате и другу муницију за украјинску војску.
- У новотравничком Братству, Претису из Вогошће, Унис Ginexu из Горажда и Бинасу из Бугојна производе се пројектили 155 mm М107, муниција 122 mm ОФ-462, муниција 105 mm ХЕ М1, као и минобацачка муниција свих калибара
- Отварању Пандорине кутије послужио је и снимак објављен на каналу Ukraine Weapons Tracker који приказује украјинске војнике у тренутку када отпакују минобацач М69А произведен у фабрици оружја Братство у Новом Травнику
- Фабрика „УНИС-ПРЕТИС“ Вогошћа (предграђе Сарајева) важила је све до рата у БиХ за највећу фабрику наменске производње у СФРЈ. Под истим кровом где су се производили каблови за Голф налазио се погон (једини у целој СФРЈ) за производњу ракетних пројектила за ВБР (вишецевни бацач ракета ) ОРКАН 262mm – најмоћније оружја које је произвела и поседовала тадашња ЈНА
- Фабрика је у оно време запошљавала око 11000 радника, док је у војном делу радило чак 7500. О величини читавог комплекса – фабричког круга са подземним објектима говори податак да западну капију (улаза) од источне дели невероватних 12 км!
- Процењује се да је капацитет производних линија ПРЕТИС-а био око 4000 пројектила различитих калибара на дан. У светским размерама та количина произведених граната ову фабрику пласирала је у сам врх и гарантовала јој успех на тржишту
Извор: EagleEyeExplore
Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ
БОСНА и Херцеговина (БиХ) дели забринутост Запада поводом стања на украјинском фронту. Отуда, нека не чуди што се налази међу бројним земљама чије оружје и муницију данас користе Оружане снаге Украјине.
Количине наоружања можда нису толике да би могле да засене друге партнере са Запада, али да део онога што произведе наменска индустрија у БиХ има своју употребну вредност на ратишту – непобитан је факт.
Наравно, слање оружја Украјини могло би се тумачити и као чин „пререгистрације“ БиХ из категорије земље која (из муслиманског дела Федерације БиХ) пружа политичку подршку Украјини у земљу која се сврстала на једну страну у рату. Али БиХ рачуна са тим ризиком.
За разлику од Украјине, БиХ је, као уосталом и Србија и Хрватска, током рата била под међународним ембаргом на увоз оружја па се недостатак покушао надоместити домаћом производњом. То ратно искуство показало се драгоценим за пословање у миру те данас творнице, попут: УНИС-Претис Вогошћа, Зрака из Сарајева, Ремонтног Завода из Хаџића, Бинаса из Бугојна, Игмана из Коњица, БНТ-а из Новог Травника или Ginexa из Горажда извозе своје производе у више од 100 земаља.
Списак купаца је импонзантан – од чланица НАТО савеза до афричких и арапских војски.
Не би требало да чуди – све ове фабрике су под контролом политичких, милитарних и криминализованих власти у муслиманском Сарајеву.
У муслиманским творницама производе се, између осталог, и оклопна возила, артиљеријски системи великог калибра, пешадијско оружје, разне врсте муниције. Међутим, ниједна федерална (муслиманска) творница војне индустрије нема службено склопљене уговоре о испоруци оружја Украјини. Извоз је забрањен још 2015. године, али оружје ипак налази пут до украјинских снага.
Како?
У трговини оружјем функционише следећа шема: роба се продаје договореном купцу да би даљом препродајом борбена средства завршила на трећој страни. На такав начин, упркос законској одредби о извештају о „еnd useru“ тј. крајњем кориснику, несумњиво да су многи делови наоружања произведени у Босни и Херцеговини завршили у Украјини, у коју је још од 2015. одлуком Председништва БиХ, забрањен извоз.
Новинари „Њу Јорк Тајмса“ – позивајући се на поверљиве документе и сведочења извора блиских америчким обавештајним круговима – открили су да је БиХ само једна од земаља одакле посредници из САД-а, али и неких других западних земаља, настоје набавити гранате и муницију за украјинску војску.
Лист пише да се Украјина дуго ослањала на руско оружје, а сада, у покушају да набави муницију за совјетске калибре, прибегава произвођачима, како су истакли аутори текста, смештеним у “руралним крајевима источне Европе”.
Амерички новинари очито имају увид у то да се у новотравничком Братству, Претису из Вогошће, Унис Ginexu из Горажда и Бинасу из Бугојна производе пројектили 155 mm М107, муниције 122 mm ОФ-462, муниције 105 mm ХЕ М1, као и минобацачке муниције свих калибара.
Отварању Пандорине кутије послужио је и снимак објављен на каналу Ukraine Weapons Tracker који приказује украјинске војнике у тренутку када отпакују минобацач М69А произведен у фабрици оружја Братство у Новом Травнику.
Федералне фирме наменске индустрије прекршиле су одлуке државног Председништва? Очито да јесу иако ниједна од њих званично нема службено склопљене уговоре о испоруци оружја Украјини.
Поставка је следећа. Муслиманско-хрватска Федерална Влада има већински капитал у осам фирми војне индустрије, али ове фирме самостално склапају вишемилионске послове с купцима из иностранства. За извоз производа неопходне су дозволе четири државна министарства (за спољне послове, спољну трговину, обрану и сигурност), тако да оружје и муниција одлазе на познате адресе. Сама производња и извоз оружја, муниције и других војних артикала на подручју милитантног ентитета Федерација БиХ бележи све већи раст чиме се оправдава улагање у развој наменске индустрије.
Тренд раста производње, поједини медији у Републици Српској повезали су с ратом у Украјини, закључујући да се муслиманско оружје и пројектили, уз наводни пристанак федералних творница, заобилазно извозе у поменуту земљу, што је и тачно.
Фирме из Федерације БиХ од 2022. године извозе оружје и муницију у 113 земаља, у вредности од неколико десетака милиона долара годишње. Купци су САД и друге чланице НАТО-а, као и велики број азијских и афричких држава. Упркос чињеници да Закон изричито забрањује извоз оружија у ратна подручја, што подразумева немогућност добијања дозвола за такав трансфер, начини да се закон заобиђе и прописи изиграју – постоје.
Овде треба напоменути да творнице које у муслиманском дијелу Федерације БиХ производе оружје и муницију, у случају непосредне ратне опасности, имају обавезу да производњу ставе на располагање Министарству обране БиХ. Наиме, према члану 13. Закона о одбрани Босне и Херцеговине, поменуто министарство надлежно је за стварање и одржавање одбрамбеног капацитета како би се осигурала заштита суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног субјективитета БиХ државе.
У Сарајеву, где државу сматрају својим верским и националним власништвом, свака прича о рату увек је усмерена у правцу неизбјежног сукоба са Републиком Српском и српским народом.
Према подацима Управе за Индиректно Опорезивање БиХ, најтраженије су гранате, бомбе, мине, ракете, те војна муниција и њени дијелови, па је укупна вриједност извоза ових производа износила приближно 142,5 милиона КМ. БиХ је извезла и око 2,7 милиона КМ вредне делове и прибор за војно оружје, револвере и пиштоље и остало ватрено оружје.
Скупа, реч о је о проценту који је за 48 посто премашио онај у истом периоду прошле године, када је вредност извоза износила 99,8 милиона марака.
У врху листе држава у које муслиманске фабрике у БиХ, извозе оружје и муницију су: САД, Словачка, Бугарска, Ирак, Србија и Саудијска Арабија.
Рат у Украјини диктира раст цена такве муниције и оружја.
Ако се анализира период од 2020-2023: уочљиво је да у том периоду наменска индустрија Босне и Херцеговине није била посебно кориштена за потребе украјинског рата иако је Федерација пружала помоћ људским терористичким ресурсима и у малој мери-оружјем. показатаљи говоре да је пре рата у Украјини, 2020. године БиХ извезла војну опрему у вредности нешто више од 100 милиона долара. Највећи купци били су Саудијска Арабија, Турска и САД. Доминирале су муниција и војна опрема.
Током наредне 2021. године извоз оружја се повећао, с најбржим растом тржишта у Саудијској Арабији и Пољској.
Већ 2022. године извоз оружја износио је 149 милиона долара, а главна одредишта била су САД (34.9М УСД), Саудијска Арабија (26М УСД) и Турска (17.5М УСД). Муниција је чинила 94% извоза. Такође, и у 2023. години тренд раста извоза оружија се наставио, са повећањем извоза у Турску и Египат. Укратко, Запад је препознао и Босну и Херцеговину као потенцијално корисну у рату против Русије, и од тог тренутка многи показатељи се мењају.
Историјат наменске индустрије у БиХ открива многе важне чињенице и показује велике, готово неограничене могућности.
Фабрика „УНИС-ПРЕТИС“ Вогошћа (предграђе Сарајева) важила је све до рата у БиХ за највећу фабрику наменске производње у СФРЈ. Фабрика је била више позната по лиценцној производњи популарног Голфа двојке (ТАС), и мало је ко, сем запослених, био упућен у то шта се заиста производи у тој фабрици. Цивилни део је само формално био одвојен од војног јер је комплетна производња била тако усклађена да у случају будућег рата аутоматски пређе на војни режим рада.
Наиме, под истим кровом где су се производили каблови за Голф налазио се погон (једини у целој СФРЈ ) за производњу ракетних пројектила за ВБР ( вишецевни бацач ракета ) типа „ОРКАН“ 262mm – најмоћнијег оружја којег је произвела и поседовала тадашња ЈНА.
Погони су били одвојени само танким преградним зидовима који би се у случају поменутог рата уклањали и спајали у једну целину. Фабрика је у оно време запошљавала око 11000 радника, док је у војном делу радило чак 7500.
О величини читавог комплекса – фабричког круга са подземним објектима говори податак да западну капију (улаза) од источне дели невероватних 12км!
Кроз комплекс ове фабрике, изграђена је и пролазила железничка пруга тако да су се финални производи лако транспортовали из фабрике на тржиште.
Процењује се да је капацитет производних линија ПРЕТИС-а био око 4000 пројектила различитих калибара на дан.
У светским размерама та количина произведених граната ову фабрику пласирала је у сам врх, и гарантовала успех на тржишту. Сама фабрика поседовала је најмодерније машине за производњу пројектила од 76 па до 400mm (ракетни погон) а један од погона израђивао је и авио бомбе ФАБ-250 које се данас користе и на украјинском фронту.
Машине су набављане са свих страна света од свих познатих произвођача ове врсте опреме. Осим модерних, којих је било заступљено скоро 90 %, готово цели век радила је и линија допремљена из Немачке на име ратне одштете, капацитета 1000 граната/дан до 100mm.
Ту линију радници су звали и „Хитлерова ковница“ алудирајући на њено изворно порекло.
По најмодернијој америчкој технологији рађене су коморе за ракетне моторе, капацитета 1000 цеви на дан а у том погону радило се по 500 комора дневно за ракете ГРАД 122mm (ВБР) и то за ирачке Оперативне Системе.
Кршење међународних прописа о трговини оружјем, које су доносили Савет безбедности Уједињених Нација и ОЕБС, оправдава се лажима да се оружје и муниција made in BiH користити искључиво у одбрамбене свхе а не у освајачком рату.
Рат против руског света има све предиспозиције да се назове освајачким. Али, та чињеница не интригира пажњу званичног Сарајева.
Додај коментар