- За очекивати је да се судском пресудом Додику оспори обављање предсједничке функције јер сав напор америчке и британске амбасаде (плус ОХР) иде у том правцу. А западни центри ће моћи да се ослоне на подршку, односно на „пилатовско прање руку“ појединих опозиционих политичара и партија у Српској. Не треба пренебрегнути ни могућност такве подршке у дијелу владајуће коалиције
- Додикова партија је освојила укупно много више гласова на локалним изборима, и побиједила у више општина него на претходним. То је тренд који нико не може оспорити, рачунајући и креаторе судског процеса. А они који диригују суђењем чекали су исход избора, како би процијенили да ли је Додик у паду. Да се то догодило, судска пресуда била би убрзо и много лакше написана. Овако, све мора да сачека опште изборе, а до тада да се уложи додатан труд и притисак како би СНСД био ослабљен
- Не треба губити из вида да је Палата Републике, односно Додикова резиденција, већ првог дан сукоба са Хамасом била у бојама заставе Израела. И овог пута Додик је показао осјећај за геополитику и пријатељски однос са Израелом, за што је у више наврата добио знаке захвалности од јеврејских организација и самог Израела. За очекивати је и узвратну подршку Додику у политички монтираном процесу који се води пред Судом БиХ
- Додиков одлазак на самит БРИКС и писмо подршке Лаврова и Медведова у којем руски државници истичу да се Додик налази на првој линији одбране (Русије, наравно) довољно говори. Неспорно је да ће Руска Федерација реаговати на пресуду Додику, да ће такође, услиједити суздржајнија подршка Кине
- Што се тиче Србије то би требало да се подразумијева. А како ће реаговати институције Српске – зависиће искључиво од става предсједника Додика
Предраг ЋЕРАНИЋ
СУДСКИ процес који се води у Суду БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика има политичку конотацију са јасним циљем да му се онемогући даљи политички ангажман, како би се западни центри моћи лакше обрачунали са Српском, односно девастирали њен правни и политички капацитет.
Сав напор представника тзв. међународне заједнице у БиХ (читај: америчка и британска амбасада плус ОХР) иде у том правцу, те је за очекивати да се судском пресудом Додику оспори обављање предсједничке функције. И знатно раније су појединци из опозиционог миљеа Српске тражили од званичника из британске амбасаде да се Милораду Додику забрани политички рад, поредећи га са Војиславом Шешељем.
То значи да западни центри моћи могу да се ослоне на подршку, односно на „пилатовско прање руку“ појединих опозиционих политичара и партија у Српској. Не треба пренебрегнути ни могућност такве подршке у дијелу владајуће коалиције.
Иако се проглашење коначних резултата локалних избора још чека, по ономе што се зна, Додикова партија је освојила укупно много више гласова, и побиједила у више општина него на претходним локалним изборима. То је тренд који нико не може оспорити, рачунајући и креаторе судског процеса.
И они су чекали исход избора, како би процијенили да ли је Додик у паду. Да се то догодило, судска пресуда била би убрзо и много лакше написана. Овако, све мора да сачека опште изборе, а до тада да се уложи додатан труд и притисак како би СНСД био ослабљен.
А што се тиче међународних фактора, јако важних у овом контексту, крајња пресуда и однос према предсједнику Додику зависиће од резултата сондажа јавног мњења, односно реаговања јавности. Стога су окупљања грађана пред Судом БиХ, а нарочито Декларација Свесрпског сабора, не само указали на подршку предсједнику Додику него утицали да страни фактор није сигуран какво ће бити реаговање на пресуду, односно да ли би могло доћи до дестабилизације политичких прилика у БиХ, што ни у ком случају не желе.
Рецимо, велику забринутост и узнемиреност код страних званичника унио је терористички напад на Амбасаду Израела у Београду, у смислу бојазни од „преливања прилика“, односно могућности терористичких напада у БиХ.
Ни међународне околности не иду на руку креаторима хаоса у Босни и Херцеговини. Наиме, Сједињене Државе Блиски исток и Балкан посматрају као јединствену геополитичку цјелину. Тренутна ситуација на Блиском истоку по америчке интересе је јако осјетљива и ровита. Израелу као кључном савезнику треба помоћи, што у новонасталим околностима није ни мало лако.
Сукоб Израела са сусједима се шири и обухвата све више земаља. У случају ескалације, што подразумијева директне војне сукобе Израела са Ираном, америчка војска ће бити принуђена да интервенише, вјероватно и копненим операцијама.
Ако би дошло до дестабилизације прилика на Балкану, што насилна политичка елиминација предсједника Српске сигурно значи, америчка позиција на Блиском истоку била би веома деликатна.
Сем тога, не треба губити из вида да је Палата Републике, односно Додикова резиденција, већ првог дан сукоба са Хамасом била у бојама заставе Израела. И овог пута Додик је показао осјећај за геополитику и пријатељски однос са Израелом, за што је у више наврата добио знаке захвалности од јеврејских организација и самог Израела.
За очекивати је и узвратну подршку Додику у политички монтираном процесу који се води пред Судом БиХ.
Уједно, уклањање Додика довело би, како смо већ истакли, до дестабилизације прилика у региону, али и до лакшег повратка Ирана у БиХ, гдје је у ратним и поратним годинама ова држава показала да веома брзо може да развије обавјештајну мрежу и оснажи своје политичко присуство.
Додиков одлазак на самит БРИКС и писмо подршке Лаврова и Медведова у којем руски високи државници истичу да се Додик налази на првој линији одбране (Русије, наравно) довољно говори. Неспорно је да ће Руска Федерација реаговати на пресуду Додику, да ће такође, услиједити суздржајнија подршка Кине.
Што се тиче Србије то би требало да се подразумијева.
Како ће реаговати институције Српске зависиће искључиво од става предсједника Додика.
(Трибина је одржана 3. октобра у Прес-центру УНС – у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, а уз подршку Представништва РС у Србији)
Додај коментар