Бубић: Дејтонски споразум и његових 11 анекса треба објавити у “Службеном гласнику Српске“

• Из списа кривичног предмета против предсједника Додика и Лукића Тужилаштво БиХ јасно може закључити гдје и од кога је могло још у истрази добити овјерену копију Општег оквирног споразума с анексима, или само овјерену копију Анекса 10. Али, оно то не жели већ истрајава на доказу са интернет странице, иако Закон о кривичном поступку БиХ /ЗКП БиХ/ уопште не регулише ову врсту доказа као вјеродостојну
• Разумно је упитати зашто Тужилаштво БиХ већ у истрази није прибавило овјерену копију споразума односно Анекса 10. Очигледно је да се то избјегавање наставља током читавог поступка, ево већ више од годину дана. Умјесто да Сипа БиХ нареди да тражи оригиналан документ мировног споразума – и/или релевантног анекса у Министарству спољних послова у Савјету министара, наређује се претрага интернета
• Вјероватни разлог оваквом поступању је наставак лажних тврдњи у кривичном поступку како је високи представник, или сада нелегитимни госп. Кристијан Шмит `врхунски тумач Дејтонског мировног споразума`. А као што јасно слиједи из садржине Анекса 10, високи представници у БиХ, и када су били легитимно постављени, никада и ничим нису били овлаштени да буду тумачи Општег оквирног споразума за БиХ и његових анекса, осим Анекса 10 – Споразума о цивилном спровођењу мирног рјешења
• Још је прво „врхунски тумач“ Анекса 10 еволуирао у „врхунског тумача“ читавог Општег оквирног споразума и свих анекса. Онда је „врхунски тумач“ претворен у „врхунског ствараоца права“ у БиХ, мимо одредаба Устава БиХ. При томе је неспорна надлежност Савјета безбједности УН у потврђивању именовања високог представника еволуирала у наводну ненадлежност СБ УН за потврђивање наименовања. Тако да законе у БиХ ствара страни држављанин и без потврде СБ УН

Уосталом, и тзв. бонска овлаштења од 10. децембра 1997. године су директан доказ о непостојању законодавних овлаштења високог представника према одредбама изворног Анекса 10 од 14. децембра 1995. године. Одбрана је више пута указивала да не може нешто постојати од 1997. године ако није постојало 1995. године, уколико мировни споразум и Анекс 10 нису мијењани, а нису

АДВОКАТ Горан Бубић истакао је да примарни наук кривичног процеса против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора „Службеног гласника“ Милоша Лукића и прије његовог формалног окончања, јесте да Општи оквирни споразум за БиХ и његових 11 анекса треба објавити у „Службеном гласнику Српске“, ако већ до данас није објављен у службеном гласилу БиХ.

Бубић је истакао да то треба учинити уз одговарајућу процедуру у Народној скупштини Републике Српске, као највишем органу власти.

– Ово би било потпуно легитимно из разлога што је Република Српска уговорна страна и потписник већине анекса мировног споразума. Околност да споразум није објављен раније није довео до преклузије права да га уговорна страна објави данас – навео је бранилац предсједника Српске у ауторском тексту за Срну.

Према његовим ријечима, из списа кривичног предмета против предсједника Додика и Лукића Тужилаштво БиХ јасно може закључити гдје и од кога је могло још у истрази добити овјерену копију Општег оквирног споразума с анексима, или само овјерену копију Анекса 10.

– Али, то не жели већ истрајава на доказу са интернет странице, иако Закон о кривичном поступку БиХ /ЗКП БиХ/ уопште не регулише ову врсту доказа као вјеродостојну. Овакав доказ би Суд могао прихватити само уз сагласност обје супротне странке у поступку – истакао је Бубић.

Бубић је истакао да, насупрот наведеном, Тужилаштво БиХ током суђења наставља с истрагом и доноси нове наредбе у потрази за изгубљеним ковчегом – Анексом 10, што је незаконито поступање.

– У току суђења оптужени се бране од оптужнице и резултата истраге, па како да се бране од истраге која се наставља и током суђења? У ЗКП БиХ, као и у законима о кривичном поступку на другим нивоима, прихваћен је систем тужилачке истраге, а напуштен систем судске истраге, чиме је тужилаштво делегитимисано да води истрагу у предмету гдје је у току суђење по подигнутој оптужници – истакао је Бубић.

Штавише, додао је он, у неким државама гдје је систем тужилачке истраге тужилаштво чак нема право жалбе на ослобађајућу пресуду јер су му у истрази потпуно одријешене руке. Истина, у БиХ је дозвољена жалба на ослобађајућу пресуду, али важе ограничења да нема истраге у предмету у којем је суђење у току, што може разумјети и лаик у праву.

Бубић је истакао да је разумно упитати зашто Тужилаштво БиХ већ у истрази није прибавило овјерену копију споразума односно Анекса 10.

– Очигледно је да се то избјегавање наставља током читавог поступка, ево већ више од годину дана. Умјесто да Сипа БиХ нареди да тражи оригиналан документ мировног споразума – и/или релевантног анекса у Министарству спољних послова у Савјету министара, наређује се претрага интернета. Вјероватни разлог оваквом поступању је наставак лажних тврдњи у кривичном поступку како је високи представник, или сада нелегитимни госп. Кристијан Шмит `врхунски тумач Дејтонског мировног споразума`. Ова мантра је одавно прихваћена у дијелу јавности у БиХ. Као што јасно слиједи из садржине Анекса 10, високи представници у БиХ, и када су били легитимно постављени, никада и ничим нису били овлаштени да буду тумачи Општег оквирног споразума за БиХ и његових анекса, осим Анекса 10 – Споразума о цивилном спровођењу мирног рјешења – навео је Бубић.

У текућем кривичном поступку се, додао је он, заборавља да у кривичном праву не може бити примијењена тзв. доктрина имплицираних овлаштења/моћи високог представника.

– Таква неразумна доминацији назови циљног тумачења права /телеолошки принцип тумачења/ нема упориште у одредбама мировног уговора. У кривичном поступку не важи ова пресвучена макијавелистичка максима како „циљ оправдава средства“. У политичком процесу да, али кривичном не. Све норме релевантне за кривични поступак се тумаче уско, према садржини, а не екстензивно – нагласио је Бубић.

Бубић је истакао да по питању правне садржине мировног споразума у БиХ константо тече /р/еволуција /не/права.

– Прво је „врхунски тумач“ Анекса 10 еволуирао у „врхунског тумача“ читавог Општег оквирног споразума и свих анекса. Онда је „врхунски тумач“ претворен у „врхунског ствараоца права“ у БиХ, мимо одредаба Устава БиХ. При томе је неспорна надлежност Савјета безбједности УН у потврђивању именовања високог представника еволуирала у наводну ненадлежност СБ УН за потврђивање наименовања. Тако да законе у БиХ ствара страни држављанин и без потврде СБ УН – нагласио је Бубић.

Уосталом, додао је он, тзв. бонска овлаштења од 10. децембра 1997. године су директан доказ о непостојању законодавних овлаштења високог представника према одредбама изворног Анекса 10 од 14. децембра 1995. године.

Он је подсјетио да је одбрана више пута указивала да не може нешто постојати од 1997. године ако није постојало 1995. године, уколико мировни споразум и Анекс 10 нису мијењани, а нису.

Бубић је истакао са се активизмом Тужилаштва БиХ еволуција /не/права у БиХ наставља тако што сада није важан ни високи представник у БиХ нити господин Шмит, већ бирократа/апартчик на адреси у Сарајеву, Емерика Блума један, који напрасно постаје „врхунски тумач“ права у БиХ.

– Извјесни г. Дијаз је прошле зиме у преписци омаловажавао правосуђе Бих и саму БиХ, „на молбу његове екселенције госп. Кристијана Шмита“, како судови у БиХ не могу тумачити право, већ само он – г. Дијаз. Сада га тумачи по захтјеву Тужилаштва БиХ у три дописа које је Тужилаштво изводило као доказе 30. октобра 2024. године. И која три дописа ће након приговора одбране наставити изводити 13. новембра 2024. године“, навео је бранилац предсједника Српске.

Према његовим ријечима, у наставку суђења ће се видјети да ли правило иура новит цуриа /суд познаје право/ вриједи и за доказе Тужилаштва БиХ, имајући у виду чињеницу да је Суд БиХ одбио доказе одбране да се саслушају међународни правни експерти и прочитају њихове правне анализе које се односе на садржину Општег оквирног споразума, посебно Анекса 10.

– Споменути иновативни активизам Тужилаштва БиХ у вези с тумачењем права у БиХ, преко анонимних страних ухљеба у БиХ, не би требало да подржи Суд БиХ. Један ранији шеф правне службе ОХР је говорио и писао како се демократија у БиХ не може стварати аутократским методама. Данас, на том мјесту, млатара човјек изгубљен у времену и простору. Штета је да се на ову чињеницу у БиХ не гледа истим очима па овакви ликови имају прилику да унедоглед пишу извјештаје СБ УН /по њима, гле, ненадлежном, али му ипак пишу!/ како су потребни БиХ /истина, недостаје им још новца и особља/. А Европљани поставише генијалан и конзистентан услов за прикључење БиХ ЕУ: укинућемо ОХР када ОХР напише извјештај да више нису потребни БиХ! Боже драги, гледаш ли нас? – навео је Бубић.

Како је одбрана више пута истицала, додао је он, у текућем кривичном поступку није у питању само напад на институцију предсједника Републике Српске, Народну скупштину Републике Српске и персонално на уставно изабраног предсједника.

– Овдје је у питању достојанство саме БиХ. Али, и достојанство правосудне и шире професионалне правне заједнице. Зато би на овакво ругање правосуђу БиХ од анонимног страног бирократе примарно требао реаговати Високи судски и тужилачки савјет БиХ. Али, и удружења судија и тужилаца, као и адвокатске коморе – сматра Бубић.

Бубић је истакао да у сваком случају искуство у овом поступку кривичне одговорности за кривично дјело непоштовања воље појединца, проглашено одлуком самозваног високог представника, и непостојеће било гдје у цивилизованом свијету, указује на тенденцију јачања произвољности у тумачењу мировног споразума.

– Као вид супростављања овој самовољи и импровизацијама у тумачењу сврсисходно је коначно објавити текст споразума с анексима у „Службеном гласнику Републике Српске“ – нагласио је Бубић.

Он је подсјетио да је у Парламентарној скупштини БиХ својевремено вођена расправа о потреби објаве овог мировног споразума с анексима, али је тадашњи замјеник високог представника то спријечио с имплицитном поруком да у случају објаве споразум с анексима не би могао бити тумачен по вољи међународне заједнице.

– Република Србија, као уговорна страна по основу правног сљедништва Савезне Републике Југославије, извршила је ратификацију и објаву Општег оквирног споразума за мир у БиХ и све анексе у службеном гласилу државе у току 2001. године – навео је Бубић.

Што се тиче самог кривичног процеса против предсједника Додика и Лукића. Бубић сматра да би сврсисходнији био одустанак Тужилаштва БиХ од оптужнице него ослобађајућа пресуда.

– Ако господа тужиоци у чињеничном опису оптужнице од 22. августа 2023. године тврде: `Милорад Додик, као службена особа у институцији Републике Српске, у својству предсједника Републике Српске, користећи овласти прописане чланом 80 став један тачка четири Устава Републике Српске /Службени гласник РС, број: 21/1992…/ донио Указ о проглашењу Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске…`, онда су искључили противправност поступања предсједника Додика.

А ваљда знају да је Устав Републике Српске усклађен с Уставом БиХ. И по ставу Венецијанске комисије. Без противправности нема кривичне одговорности, а противправно није кориштење уставног овлаштења, како сами наводе у оптужници. Да не спомињемо да нема ни оштећеног субјекта, обавезног у кривичном поступку, како сами тужиоци потврђују испровоцирани констатацијама браниоца, у своме писменом изјашњењу Суду БиХ. Аферим“, поручио је Бубић.

Адвокат Бубић је истакао да је поштено да се тужиоци Тужилаштва БиХ окрену својој заклетви на Устав БиХ, и држављанима, умјесто идолопоклонства странцима.

– Боље икад него никад – нагласио је Бубић.

(Срна)