- Замислите Кристијана Шмита како подмеће пожаре по ентитетима и кантонима да би једни другима потрчали у помоћ и како најзад успијева да од свих у БиХ направи анационалне ватрогасне грађане и од два ентитета јединствену противпожарну станицу. Али, чим пожари угасну и воде се повуку, садиће се младице и градити насипи, али политички ће се све вратитити на исто и наставити по старом.
- Јер, и док су српски спасиоци до гуше у муљу износили Бошњаке из рушевина, у сарајевским медијима нису престајале расправе о томе када ће протекторат напокон дохакати Србима: „Додик плази језик високом представнику и Вучић се из позадине подмукло смијуљи“, а на то НАТО – ништа“.
- Уосталом, баш тих дана дошао је на дневни ред одговарајуће комисије у Сарајеву захтјев да се у родном Тешњу подигне споменик Адем-аги Мешићу, муслиманском политичару који је био доглавник поглавника Анте Павелића у усташкој НДХ. Три дана касније измишљен је у Молдавији руски камп за обуку Срба за тероризам у Босни. Одмах послије тога млади вехабија је убио полицајца Србина у Босанској Крупи
- Елем, БиХ на окупу не може да одржи ни солидарност у борби против природних непогода. Шмит би се опоштенио да лично посредује у мирном разлазу Српске и Федерације, Срба и Бошњака, а Хрвати, који сеире из прикрајка, једва би то дочекали
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
У OКВИРУ турнеје по Балкану, Урсула фон дер Лајен је прошле суботе стигла је у Доњу Јабланицу и донијела као помоћ од 20 милиона евра. Лијеп гест финансијске солидарности од и у кризи богате ЕУ, за своју, иншалах, будућу чланицу БиХ.
Политички, међутим, много је значајније што су се на мјесту несреће одмах нашли спасиоци из Српске и Србије и што су ентитетски, односно кантонални домаћини ту српску солидарност безрезервно прихватили. А како је и могло да буде са резервом?
Могло је, а и било је.
Сјетимо се да је још љетос, прије свега неколико мјесеци, Сарајево зауставило руски ватрогасни хеликоптер са српском посадом који је преко Дрине пожурио у Гацко да би гасио велики шумски пожар који се на незапамћеној врућини брзо ширио. У вријеме пандемије короне, Србија је отворила границе за бесплатно вакцинисање Бошњака преко реда и уз могућност да, ако се боје руске и кинеске, сви приме Фајзерову. И долазили су масовно и зарадили клетву екс реиса Мустафе Церића да су починили велеиздају.
Општина Горажде је примила на поклон тоне брашна из Србије, али уз нос ентитетској власти од које га нису добили.
Срећом, овог пута није било тако, нисмо чули ниједну ружну ријеч о неколико екипа спасилаца, ватрогасаца и ронилаца из Србије који су на смјену извлачили бошњачку дјецу и старце из набујале воде и муља. Додуше, сем на локалу, није било ни изјава захвалности из бошњачког врха од Бећировића и Конаковића.
Опозициони Изетбеговић је, ваљда тим поводом, рекао да „БиХ треба да има добре односе са Србијом“ и опет заборавио да говори само у пола од половине државе, али мало ли је с обзиром на то на што смо навикли.
Шта би било наравоученије? Само елементарне непогоде могу ујединити БиХ!?
Онај већ поменути противпожарни хеликоптер је послије дуже препирке између Бањалуке, Београда и Сарајева ипак је стигао у Гацко, а српски спасиоци са опремом сада су већ без икаквих процедуралних препрека добили прилику да се увале у воду и муљ до грла у подивљалој Неретви.
Дакле, очигледан је напредак, а приодне катастрофе су неодољива инспирација за међунационалну у БиХ и регионалну сарадњу на Балкану. Ништа без земљотреса, поплава, пожара, пандемија! Ал’ како их стећи?
То је питање за Кристијана Шмита, који је задужен да направи јединствену Босну. Нема мандат СБ, лажно се представља као в.п. УН, али има задаћу и вољу да је реализује. Истина, земљотрес се не може изазвати, кад зими смрзне до прољећа нема поплава, корона је абортирала у лакшу прехладу, пожари се не шире на хладноћи, али за несаломивог Кристијана нема препрека.
Ако може да буде в.п., иако то није, зашто не би могао и било шта друго?
Он који је за кратко вријеме успио да БиХ доведе на ивицу ратног пожара, а да не може да изазове обичан велики пожар. Замишљате га како подмеће пожаре по ентитетима и кантонима да би једни другима потрчали у помоћ и најзад успијева да од свих у БиХ направи анационалне ватрогасне грађане и од два ентитета јединствену противпожарну станицу.
Међутим, он то сигурно није тако замислио. Бацао би на љетној врућини неугашене опушке у шипраг поред пута по Крајини, Подрињу и источној Херцеговини, а онда би позвао Бошњаке и СФОР да погасе ватру и остану у Српској. Нисам примијетио да је баш одушевљено поздравио долазалак спасилаца, ронилаца, ватрогасаца и хеликоптера из Србије и Српске у доњу Јабланицу, ту лијепу манифестацију интернационалне солидарности међу блиским, а завађеним народима.
„Србија се опет мијеша у БиХ, Срби у хеликоптерима „здјеланим в РФ“. Малигна интервенција малих и великих Руса завршиће, бајаги принудним слетањем, и ето ти га десант на Федерацију БиХ. Али, и ако се Срби са руским хеликоптерима, по обављеном послу, врате у Бањалуку и Београд, могли би бити осумњичени као камуфлирана војна вјежба здружених снага ОДКБ за инвазију на пет кантона са бошњачком већином.
А и Срби су им неопрезно дали повод. У новинском извјештају са лица мјеста од 12.10. 24. пише: „Спасиоци из Србије, посљедњи међународни тим који је још остао у доњој Јабланици, изјавили су да „остају све док буде потребни“.
Чуди да нико од домаћина није примјетио да су Срби већ предуго остали и да најава да ће и даље остати, изазива сумњу.
Ти униформисани спасиоци са опремом иначе дјелују као нека вишенамјенска полувојна формација специјалаца. Јесте примарно оспособљена за борбу против елементарних непогода, али вјероватно може лако да се трансфорише у десантну војну јединицу, и ето белаја.
Добри Бошњани су заборавили да САД нису никад дозволиле да Руси направе Центар за борбу против елементарних непогода у Нишу.
Манипулисање елементарним непогодама као оружјем није нова тема. Одавно се говори о америчком тајном пројекту ХАРП, који је у експерименталној фази. Инспирисан тим причама, Путин је у то вријеме, поздрављајући Првомајску параду на Црвеном тргу на пљуску, у шали изјавио да ће од идуће године бити сунчано. Срби су га схватили озбиљно и закључили да је РФ и у томе већ испред САД.
Према извјештају америчких агенција од 12.10. о.г., предсједник Бајден није успио да поједине сенаторе разувјери да су актуелне катастрофалне олује на Флориди дио политичке завјере и намјерне манипулације временским приликама.
Истог дана на састанку у Предсједништву БиХ у Сарајеву, Урсула је, поред оних 20 милиона за Доњу Јабланицу, изјавила: „БиХ је много пута показала да може да остварује велике резултате када дјелује јединствено“, са поентом на „јединствено“.
Пошто тај филм одавно нисмо гледали, вјероватно је мислила на Зимску олимпијду ’84, што се обично узима као највиши домет Сарајева.
Превидјела је да је тада владала једнопартијска диктатура и да је био расписан добровољни самодопринос свих запослних у Републици у висини најмање једне мјесечне плате на 12 рата. Новинар „Њусвика“ је, уз сву благонаконост према ЗОИ ’84, посумњао у ту „добровољност“.
Сјећам се да смо на ФПН у Сарајеву добровољност схватили буквално, па су поједини активсти дали и више од траженог, многи приложили само симболично, већина ништа, а онда је декан позван у комитет. Вратио се успаничен: „Рекли су ми да је то саботажа и да поднесем оставку“. Сазвао је хитну сједницу ННВ и предложио да нам рачуноводство свима скине ту једну плату у ратама и замолио колеге да ништа не питају и не коментаришу.
Ономад је Фон дер Лајеновој дипломатски реплицирала Бојана Кришто, Хрватица из ХДЗ-а са чела заједничког Савјета министара у Сарајеву: „Предстоји нам још много да радимо на путу за ЕУ, али уз уважавање уставне структуре БиХ“.
Акценат је био на „уважавање уставне структуре“ јер се Урсулино „јединство“ успоставља у БиХ 30 годишњим кршењем дејтонског устава БиХ на штету не само Срба него и Хрвата. Да ли, напокон, можемо да закључимо да добро осмишљеним и пипремљеним прављењем неприлика, наравно без људских жртава, а у оквиру Бојаниних „уставних оквира“, можемо да остваримо Урсулино „јединство у остварењу великих резултата“?
Упркос дирљивој манифестацији комшијске солидарности у невољи, ономад на Неретви, што је сигурно гануло не само Босанце и Херцеговце, не треба имати илузија.
Чим пожари угасну и воде се повуку, садиће се младице и градити насипи, али политички ће се све вратитити на исто и наставити по старом.
Штавише, док су српски спасиоци до гуше у муљу износили Бошњаке из рушевина, у сарајевским медијима нису престајале расправе о томе када ће протекторат напокон дохакати Србима: „Додик плази језик високом представнику и Вучић се из позадине подмукло смијуљи“, а на то НАТО – ништа“.
Баш тих дана дошао је на дневни ред одговарајуће комисије у Сарајеву и захтјев да се у родном Тешњу подигне споменик Адем-аги Мешићу, муслиманском политичару који је био доглавник поглавника Анте Павелића у усташкој НДХ. Три дана касније измишљен је у Молдавији руски камп за обуку Срба за тероризам у Босни. Одмах послије тога млади вехабија је убио полицајца Србина у Босанској Крупи. Елем, БиХ на окупу не може да одржи ни солидарност у борби против природних непогода. Шмит би се опоштенио да лично посредује у мирном разлазу Српске и Федерације, Срба и Бошњака, а Хрвати, који сеире из прикрајка, једва би то дочекали.
Додај коментар