Вишковић: Република Српска никада неће признати наметања ОХР и Шмита

• Нема разлога да било ко покушава да доноси одлуке у БиХ, кад то могу да раде институције ове земље. Зато смо и предложили закључак да од тренутка када БиХ добије преговарачки статус, или датум за преговоре, не може нико наметати законска рјешења осим институција које су на то овлаштене Уставом. Нажалост, такав закључак није био прихватљив странкама „Тројке“
• Из ЕУ је стигао приједлог који подразумијева попуњавање упражњених мјеста у Уставном суду БиХ, али Српска сматра да прије тога треба у потпуности регулисати питање странаца. Ми желимо да гласно и јасно пише да треба донијети нови закон по коме ће бити ријешено питање странаца. Никакве мапе и приче, већ да кажемо да ћемо донијети нови закон. Предложио сам да упоредо иду и закон и попуна, и то у наредној години. Имамо сагласност ХДЗ, а остало је да „Тројка“ обави консултације

РАДОВАН Вишковић, потпредсједник СНСД, истакао је, након састанка партнера у власти на нивоу БиХ, да је СНСД предложио закључак којим се тражи да носиоци власти на нивоу БиХ, од момента кад БиХ добије датум за преговоре, не могу наметати било какава рјешења, осим институција предвиђених Уставом, али да тај закључак није био прихватљив партнерима.

– Тај би закључак на крају био усвојен и имплементиран од стране Парламентарне скупштине БиХ – рекао је Вишковић.

Истакао је да су прво питање данашњег састанка партнера у власти на нивоу БиХ у Мостару биле наметнуте одлуке ОХР-а, али да оно није било предмет расправе.

– Нема разлога да било ко покушава да доноси одлуке у БиХ, кад то могу да раде институције ове земље. Зато смо и предложили закључак да од тренутка када БиХ добије преговарачки статус, или датум за преговоре, не може нико наметати законска рјешења осим институција које су на то овлаштене Уставом. Нажалост, такав закључак није био прихватљив странкама „Тројке“ – открио је.

Вишковић је упитао да ли је некоме интерес да се БиХ убрзано креће ка европском путу или не?

– Више немам дилему. Кад год партнери покажу жељу и намјеру о отвореним питањима за европски пут, неко то увијек квари и уплиће се и доноси одлуке које могу донијети само институције БиХ. Мислим да је то смишљено против БиХ – додао је.

Коментаришући План раста, Вишковић је рекао да се Република Српска изјаснила да је свих 113 приоритета прихватљиво, али да је у међувремену додат још један, који није био предмет разматрања, а то је укидање безвизног режима за одређене земље.

Он је рекао да је БиХ онемогућена да уђе у програм Плана раста Европске уније, првенствено због противљења тројице премијера који долазе из СДА.

Поводом питања Уставног суда БиХ, што је један од кључних приоритета када је ријеч о европским интеграцијама, Вишковић је истакао да је из ЕУ стигао приједлог који подразумијева попуњавање упражњених мјеста у тој институцији, али је и навео да је прије тога потребно у потпуности регулисати питање странаца.

– Ми желимо да гласно и јасно пише да треба донијети нови закон по коме ће бити ријешено питање странаца. Никакве мапе и приче, већ да кажемо да ћемо донијети нови закон. Предложио сам да упоредо иду и закон и попуна, и то у наредној години. Имамо сагласност ХДЗ, а остало је да „Тројка“ обави консултације – навео је Вишковић.

Рекао је да је на састанку политичких партнера на новоу БиХ договорено да министар финансија и трезора БиХ достави приједлог буџета Савјета министара, те навео да је разговарано и о могућности да се дио прихода Централне банке БиХ распореди у буџете ентитета.

– Ове године очекује се значајан приход од Централне банке БиХ подсјетивши да 60 одсто тог прихода иде у буџет заједничких институција – додаје Вишковић.

Говорећи о именовању главног преговарача са ЕУ, који би према ранијем договору требало да буде неко из Републике Српске, Вишковић је рекао да је одлука прихватљива за све, а у њој се наводи да предсједавајући Савјета министара и министар иностраних послова не могу бити из истог народа.

– Предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић данас није била у прилици да присуствује састанку, али сам разговарао с њом о овом питању. До имплементирања одлуке о главном преговарачу и његовим замјеницима требало би да се донесу одлуке о преговарачкој структури. То је техничка ствар – рекао је Вишковић.

Нагласио је да Република Српска никада неће признати наметања ОХР:

– Земља која има амбиције да постане равноправни члан ЕУ, једног дана би морала да добије суверенитет, који се огледа у томе да има неотуђиво право доношења одлука, а не да неки страни протектор може да то ради.