- Препоручени положај пацијента у кућним условима је лежање са уздигнутим узглављем или полулежећи положај. Шетње морају бити кратке у прва два месеца, спорог темпа, пролонгирано седење би апсолутно требало избегавати, самим и тим и учестала путовања на релацији где би седење износило око 4 сата
- Апсолутно се не слажем са контстатацијом вештака да господин Додик може путовати више пута на релацији Бањалука-Сарајево. Мишљења сам да би такво путовање угорозило директно здравље и квалитет живота мог пацијента, односно да би директно повећало вероватноћу од настанка раног рецидива херније хијатуса једњака, што у случају мог пацијента представља животно угрожавајућу постоперативну компликацију
- Такође се не слажем са мишљењем вештака да је господин Додик способан да присуствује рочиштима, што такође подразумева пролонгирано седење, које је у овом случају непожељно. Сматрам да је господин Додик делимично неспособан, односно да има јасне медицинске препреке за присуство на рочишту.
АКАДЕМИК професор доктор Предраг Пешко, вођа тима љекара који су у Београду оперисали предсједника Републике Српске Милорада Додика, мишљења је да је Додик са медицинског аспекта неспособан за путовање и присуствовање рочиштима у Сарајеву.
Изјаву др Пешка преносимо у цјелости:
Пацијент Милорад Додик се тренутно налази на кућном опоравку након хитне операције услед постојања укљештене херније хијатуса једњака. Тренутно узима кашасту дијету. Контакт са пацијентом сам остварио телефонским путем. Жали се на осећај пуноће у трбуху и надутост, повремена нагла пражњења и дијареје. Такође, пацијент има потребу за подригивањем, али и немогућност нормалног подригивања.
Овакви симптоми одговарају постоперативној гастропарези и њихова учесталост након оваквих операција износи готово 50 одсто. Саветовано је да пацијент у надлежној здравственој установи обави преглед хирурга, да се начини контрастна радиографија са водотопивим јодним контрастом, те да се у терапију уз Контролок 40 милиграма, укључи додатно прокинетска терапија Гастроперидоном 3 пута дневно.
У даљем тексту даћу свој одговор на судско вештачење.
1. Вештак наводи да је господин Додик подвргнут лапароскопској операцији решавања херније хијатуса једњака. Пренебрегнута је чињеница да су у конкретном случају радило о акутној инкарцерацији желуца, са симптомима као што су диспнеја, хематемеза и јак бол у горњем епигастријуму, што нису уобичајени симптоми херније хијатуса једњака, односно ретко се срећу код елективних процедура оваквог типа.
Дакле, чињеница је да инкарцерирана хернија хијатуса једњака представља животно угоржавајуће стање, а стопе постоперативног морбидитета и морталитета су значајно веће у односу на елективне процедуре, односно случајеве где није дошло до укљештења. (Jassim H, Seligman JT, Frelich M, Goldblatt M, et al. A population-based analysis of emergent versus elective paraesophageal hernia repair using the Nationwide Inpatient Sample. Surg Endosc. 2014;28:3473–3478).
Даље, сам хируршки захват је трајао значајно дуже него што је уобичајено за наш хируршки тим, готово 180 минута у односу на 50 минута код елективних процедура. Интраоперативно је верфиковано постојање укљештеног желуца, без тонуса, са инкарцерираном већом количином масног ткива у медијастинуму, односно присуство кратког једњака. У односу на уобичајену процедуру, поред потешкоћа у репозицији желуца, постојао је и проблем са дужином једњака, те је начињена екстензивна интрамедијастинална дисекција типа 2.
Хијатални отвор је значајног дијаметра, те су сутуре начињене бимодално, дакле постериорно и лево, са присутном тензијом на шавној линији. Постоперативни интрахоспитални опоравак није био уобичајен, већ пролонгиран. Просечно време хоспитализације код елективних процедура овог типа износи 48 х, док је у конкретном случају дужина хоспитализације била 96х након операције.
2. Вештак наводи да је уобичајен опоравак након оваквог захвата десетак дана. Ово је делимично тачно и односи се поново на пацијенте који су прошли елективну хируршку процедуру. Ипак, и код таквих случајева, постоје пацијенти са пролонигираним опоравком, радном неспособношћу, симптомима као што су дисфагија, надутост и дијареје.
Ови симптоми, чак и у случају да је хируршка интервенција урађена исправно, могу потрајати и до 3 месеца (дисфагија), односно и до годину дана (сидром надутости, дијареје). Након хируршке интервенције због укљештене херније хијатуса једњака постоперативни опоравак је значајно пролонгиран, а инциденца горе наведених нежељених ефеката значајно већа. У конкретном случају, очекивано је успорено гастрично пражњење услед пролонгиране интраторакалне странгулације проксималног желуца, односно услед дисекције са пресецањем кратких гастричних артерија чиме се додатно денервише део желуца одговоран за моторну функцију.
3. У вештачењу је наведено да тужени нема ограничавање у кретању на дужим релацијама. Са овим наводом вештака се апсолутно не слажем.
Господин Милорад Додик има сколиозу која је делимично и одговорна за настанак херније хијатуса једњака услед већег Коб-овог угла. Чак и седење, у кућним условима, прологнирано изразито оптеретити пацијента услед накупљања ваздуха у фундусу, фундопликацији и проксималном желуцу. Пацијент на овај начин има повећан притисак на дијафрагму, која је фрагилна, са дугачком линијом сутуре и самим тим под појачаним ризиком од настанка раног рецидива.
Према литературним подацима, рани рецидив херније хијатуса једњака након хитних процедура код уклештене херније хијатуса једњака износи око 10 одсто (Alasmar M et al. Emergency surgery for hiatus hernias: does technique affect outcomes? A single –center experience. Uptades Surg. 2023 75; 1227-1233), што је значајно веће у односу на елективне процедуре, где је инциденца раног рецидива испод 1 одсто.
Препоручен положај пацијента у кућним условима је лежање са уздигнутим узглављем или полулежећи положај. Шетње морају бити кратке у прва два месеца, спорог темпа, пролонгирано седење би апсолутно требало избегавати, самим и тим и учестала путовања на релацији где би седење износило око 4 сата.
4. Апсолутно се не слажем са контстатацијом вештака да господин Додик може путовати више пута на релацији Бањалука-Сарајево. Мишљења сам да би такво путовање угорозило директно здравље и квалитет живота мог пацијента, односно да би директно повећало вероватноћу од настанка раног рецидива херније хијатуса једњака, што у случају мог пацијента представља животно угрожавајућу постоперативну компликацију.
5. Такође се не слажем са мишљењем вештака да је господин Додик способан да присуствује рочиштима, што такође подразумијева пролонгирано седење, које је у овом случају непожељно.
6. Сматрам да је господин Додик делимично неспособан, односно да има јасне медицинске препреке за присуство на рочишту.
7. Сматрам да је десет дана постоперативно апсолутно недовољно за комплетни опоравак господина Милорада Додика. Такође, сматрам да је неопходно минимум два месеца да господин Додик буде функционалан у смислу да издржи дуже путовање и седење, и то под условом да даљи постоперативни опоравак протекне уредно.
На основу увида у стручну литературу, али и из позиције лидера најискуснијег регионалног центра за хирургију једњака, са великим бројем учињених отворених, а потом и лапароскопских (преко 1.200 у периоду од последњих 14 година) елективних и хитних операција хернија хијатуса једњака, мишљења сам да је господин Милорад Додик са медицинског аспекта неспособан за путовање и присуствовање рочиштима у Сарајеву.
Такође сам мишљења да би приморавање мог пацијента на путовање и присуствовање рочиштима директно угрозило здравље и квалитет живота, односно да би повећало могућност раних компликација хируршког лечења, које потенцијално могу и угрозити живот мог пацијента. Из искуственог аспекта, индивидуални приступ сваком пацијенту након хитних операција херније хијатуса једњака је неопходан у циљу оптимизације постоперативног опоравка“.
Подсјетимо, вјештак медицинске струке Харис Вранић, којег је одредио Суд БиХ, након вјештачења медицинске документације предсједника Српске изнио је мишљење да је Додик способан за наставак суђења.
Суд БиХ је, позивајући се на мишљење Вранића, заказао за сриједу, 25. децембра ново рочиште на суђењу предсједнику Српске и вршиоцу дужности директора „Службеног гласника Српске“ Милошу Лукићу које Тужилаштво терети за „непоштовање одлука Кристијана Шмита“.
Додај коментар