- Данас славимо нашу државност, уз неизмјерну захвалност свим херојима који су учествовали у одбрани Републике Српске, а нарочито онима који су остали на вјечној стражи. 26 048 јунака је за вјечност освјетлало образ Војске Републике Српске
- У прошлости, након славних побједа извојеваних на ратиштима, српски народ је често губио у миру. Наш поносни и херојски народ је слободу поклањао свим балканским народима жртвујући себе, па је онда од истих тих народа исту ту слободу морао да брани. И увијек би је изнова и изнова одбранио, јер Срби и слобода су заувијек везани
- Тамо гдје су Срби остали без своје државе, они су и нестали, они су побијени, протјерани и асимиловани скоро у потпуности. Зато ми данас, из наше крајишке љепотице, из наше Бања Луке, заједно и здушно поручујемо свима – одлучни смо да останемо и опстанемо овдје, своји на своме!
- Упркос свим историјским грешакама и подјелама у прошлом вијеку, тај вијек је српски народ ипак започео и завршио великим, епским побједама – пробојем Солунског фронта и стварањем и одбраном Републике Српске! Стварањем Републике Српске започиње ера мудријег, саборнијег, планског и дугорочнијег вођења српске политике
- Судски поступак је раздјелница ко је ЗА, а ко ПРОТИВ српског опстанка, он је раздјелница између наших пријатеља и оних других. По окончању поступка биће познато хоће ли опстати Дејтонски споразум и све што је њиме основано и дефинисано, а тиме и БиХ
ОДЛУЧНИ смо да останемо и опстанемо, своји на своме, истакао је изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран.
Обраћање Карана преносимо у цјелости:
Уважени предсједниче Владе Републике Српске, предсједниче Народне скупштине, српски члану Предсједништва БиХ, поштовани потпредсједниче Владе Републике Србије, посланици и министри из Српске и Србије, уважени гости, поштовани учесници дефилеа, јунаци и синови и кћери јунака, драги и нарочито уважени грађани,
Имам изузетну част да вас поздравим у име предсједника Републике Српске господина Милорада Додика! Предсједник Додик због опоравка данас није са нама, али сви ми добро знамо да је предсједник срцем уз нас, као што је већ деценијама свим срцем уз Републику Српску. И ми смо уз нашег предсједника!
Вођени чојством, јунаштвом и вјечном тежњом за правдом данас смо окупљени у част Републике Српске, у част дана када је основана и проглашена! Данас славимо нашу државност, уз неизмјерну захвалност свим херојима који су учествовали у одбрани Републике Српске, а нарочито онима који су остали на вјечној стражи. 26 048 јунака је за вјечност освјетлало образ Војске Републике Српске, Министарства унутрашњих послова, Српске Војске Крајине, Милиције Републике Српске Крајине и других јединица којима су припадали. Слава им и хвала!
У прошлости, након славних побједа извојеваних на ратиштима, српски народ је често губио у миру. Наш поносни и херојски народ је слободу поклањао свим балканским народима жртвујући себе, па је онда од истих тих народа исту ту слободу морао да брани. И увијек би је изнова и изнова одбранио, јер Срби и слобода су заувијек везани. Једно без другог не могу.
Наш народ има богату слободарску традицију. Увијек смо били на правој страни историје и нисмо садили тикве са ким се не саде, него смо увијек били на страни добра, а против отоманских освајача, фашизма, нацизма, усташтва, политичког и радикалног ислама и свих других освајача и агресора током вјекова. И врло добро знамо да народ који нема своју државу, да тај народ полако нестаје. Тамо гдје су Срби остали без своје државе, они су и нестали, они су побијени, протјерани и асимиловани скоро у потпуности. Зато ми данас, из наше крајишке љепотице, из наше Бања Луке, заједно и здушно поручујемо свима – одлучни смо да останемо и опстанемо овдје, своји на своме!
Упркос свим историјским грешакама и подјелама у прошлом вијеку, тај вијек је српски народ ипак започео и завршио великим, епским побједама – пробојем Солунског фронта и стварањем и одбраном Републике Српске! Стварањем Републике Српске започиње ера мудријег, саборнијег, планског и дугорочнијег вођења српске политике. Управо о томе свједочи чињеница да је у последњих 30 година српски народ три пута плебисцитарно и јасно поручивао: не дамо Републику Српску, она је наша земља, она је наш идентитет, она је наша држава!
Ми волимо Републику Српску, али ми никоме не желимо ништа лоше. Вољети своје не значи мрзити туђе. Ми се овим водимо одувијек, а неки други би могли да упамте ову реченицу.
У духу нашег народа је и демократија, жеља и способност да чујемо, саслушамо и уважимо свачије мишљење. Као народ са великим демократским капацитетом, успјешно смо организовали три плебисцита, а они су симбол слободе и највјеродостојнији израз демократије.
1991. године на нашем првом народном плебисциту смо јасно изразили колективну вољу народа и поручили гдје, како и с ким ћемо живјети. На основу тог општенародног плебисцита настала је и Република Српска која је у периоду од 1992. до 1995. године била држава у пуном капацитету. Република Српска је учествовала у свим мировним преговорима, те је унијела своју територију и државност у новостворену државну заједницу поставши страна и потписница Дејтонског споразума, који је и данас једини могући оквир за заједнички живот. Ми никада нисмо били задовољни тиме, али смо схватили историјски тренутак, чекајући прави!
Република Српска данас стамено стоји између хаоса и реда чувајући дејтонску уставну структуру државне заједнице која може опстати само уз потпуно поштовање и досљедно примјењивање Дејтонског споразума онаквог какав је потписан. Уколико се не вратимо на слово Дејтонског Устава, долазимо до тренутка када треба прогласити да је Дејтонски споразум пропао и да га је срушила Клинтон-Бајденова Америка.
Напади на Дејтон никада нису стали, шта више, напади су плански почели одмах након потписивања мировног споразума, те су постали подмуклији и безочнији, па смо 25. септембра 2016. године на другом српском плебисциту, на референдуму свједочили побједи воље народа, који је осујетио сва оспоравања и јасно рекао да хоће 9. јануар да прославља као Дан Републике Српске!
Браћо и сестре Срби, уважени грађани, историја српског народа обилује саборовањем као посебним видом одлучивања у различитим историјским искушењима. Историја памти саборе нашег народа, када су српски народ окупљали цар Душан, кнез Лазар, краљ Твртко, али и потоње саборе вожда Карађорђа и књаза Милоша. Сваки сабор је имао за циљ очување бића и идентитета народа, а превасходно његов опстанак и спас од уништења, и сваки је заправо и спасио српско биће до дана данашњег. Народ који има овакву традицију саборовања и овакву прошлост, не смије се плашити за своју будућност.
Свесрпски сабор одржан у Београду прошле године можемо посматрати као наш трећи плебицит, јер смо на Сабору усвојили најснажнији документ савремене српске историје – Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа! Усвајањем Свесрпске декларације ми смо своју државност подигли на ниво државности свих Срба. У Декларацији су беспријекорно дефинисани и наведени национални и државни циљеви српског народа. Историја ће упамтити Свесрпски сабор, а имаће историја штошта још да памти јер ће се Свесрпски сабор одржавати сваке двије године у циљу заштите права српског народа. Ефекти трећег српског плебисцита ће бити видљиви у годинама, па и деценијама пред нама!
У Свесрпској декларацији јасно смо рекли да је 9. јануар вјечни дан Републике Српске, а да је 15. фебруар – Сретење Дан државности свих Срба. Сретење, као празник свих Срба широм свијета, државни је празник и Републике Српске, који ћемо прославити ове године заједно са Србијом. Сретење је завјет да се и у будућности братски срећемо и живимо исту идеју и исте идеале, у циљу заштите српског националног и политичког бића.
Ми имамо морално, национално, али и уставно и међународно верификовано право да будемо повезани са Србијом, јер је то у складу са Дејтонским споразумом, а имамо право на то и мимо њега.
Увјерен сам да ће поменути плебисцити добити значај већ постојећих историјских одлука, те да ће бити кључни у обликовању наше будућности. Три српска плебисцита била су одговор и реакција на силу, неправду, неуставни Суд и Тужилаштво, Уставни суд и којекакве непозване и незнане представнике који су неправним, деспотским и политичким насиљем над Републиком Српском покушали много, али који су успјели само себе унизити.
Ми се већ 30 година залажемо за мир, суживот, Дејтонски споразум, суверенитет и слободу. Срушили су Дејтонски споразум, а нас лажно окривљују!
Драги грађани Републике Српске,
Наша грчевита борба за уставност и законитост данас доживљава свој врхунац када се суочавамо са пресуђивањем институцији предсједника Републике. Никада немојте изгубити из вида да су Република Српска и њен предсједник Милорад Додик на оптуженичкој клупи само и искључиво због поштовања Устава и цјелокупног Дејтонског споразума! Процес против предсједника Републике представља завршни чин организоване дугогодишње борбе против Републике Српске и Дејтонског споразума.
Овај судски поступак је раздјелница ко је ЗА, а ко ПРОТИВ српског опстанка, он је раздјелница између наших пријатеља и оних других. По окончању поступка биће познато хоће ли опстати Дејтонски споразум и све што је њиме основано и дефинисано, а тиме и БиХ.
Меша Селимовић је записао да „човјек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем“. Ми и јесмо слободни данас јер не пристајемо на угњетавање, не пристајемо на наметања, не пристајемо на окупацију!
Ми смо слободни јер данас живимо у нашој Републици Српској! Мудрошћу и храброшћу је стварана, крвљу је брањена, и прескупо је плаћена да би било ко од свих нас овдје присутних смио да је изда. Издао би тиме свих 26 048 јунака који су бранили наше кућне прагове. Издали би тиме и претке и потомке, јер част и брука живе довијека. Издали би тиме и 8 994 страдала српска цивила.
Запамтите добро, плебисцити остају наше вјечно оружје. Не тјерајте нас на нови плебисцит јер ћемо вам поново јасно и недвосмислено рећи да је Република Српска за вјечност рођена!
Хвала вам свима што истински градимо народно јединство у част Републике Српске.
Живио 9. јануар Дан Републике Српске! Живио 15. фебруар – Сретење, Дан Републике Србије и Републике Српске!
Додај коментар