- Први и можда преломни догађај, који ће већ у јануару предодредити даљи ток догађаја не само у РС него и у БиХ, а можда и шире, барем регионално, биће завршетак процеса и пресуда предсједнику Српске, са циљем да га склоне са највише функције. Скупштина РС ће је, наравно, одабцити као вишеструко нерегуларну, али шта ће се дешавати послије тога?
- У врху Републике без сумње постоји разрађен сценариј за „дан послије“, који је сигурно усаглашен са матицом, али и са моћним пријатељима. То је сценарио: „Државна тајна“
- Наравно, то неће много узбудити ОХР и ПИК јер су смјењивали и друге, а и данас Муслимани бирају хрватског представника у врху БиХ, али времена су се промијенила и Срби више нису сами против свих. А и кад јесу били сами, као почетком ’92, знали су да направе мањи ентитет и, поново изазвани, могли би да га прошире код Брчког, на трећини неумске ривијере, у Горажду. Додик би де факто остао предсједник и „због превара и лажи, још милији и дражи“. То је сценарио: „Од изворног Дејтона, преко новог договора до плишаног развода“
- ТВ Фејс је ономад, да утјеши нацију, довела неког загребачког муслимана, Суљу Табаковића, бившег правника у Сабору, који је причао како ће, пресудом Округа Јужни Њујорк, Хрватској одузети 30 одмаралишта на Јадрану и луке у Плочама, Сплиту, Ријеци, Шибенику, које су у цјелини или дијелом власништво БиХ. Елем, ако буде подјеле БиХ, биће и подјеле плахе нафаке гузоваче: са каматама на милијарде евра. „Правоснажно, извршно, наплативо!“, кликће залудјели правнички фанатик, водитељ Сенад се са невјерицом кикоће, а раја подврискује. То је сценариј: „Будали је море до кољена“
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
У НОВОЈ години биће нешто заиста ново или мање-више све по старом!? Плануће Трећи свјетски рат са упаљачем у Ирану, или ће бити склопљен мир у Украјини и на Блиском истоку? Биће унитарна БиХ или ће се Српска од ње ослободити?
Прије више од пола вијека ’68-аши су говорили „мисли глобално – ради локално“. У Меклуановом глобалном селу то му га дође на исто, али …
– Први и можда преломни догађај који ће већ у јануару предодредити даљи ток догађаја не само у РС него и у БиХ, а можда и шире, барем регионално, биће завршетак процеса и пресуда предсједнику Српске, са циљем да га склоне са највише функције. Скупштина РС ће је, наравно, одбацити као вишеструко нерегуларну, али шта ће се дешавати послије тога?
У врху Републике без сумње постоји разрађен сценариј за „дан послије“, који је сигурно усаглашен са матицом, али и са моћним пријатељима.
Сценарио: „Државна тајна“.
– Реално гледајући, то ће изазвати збијање у редовима власти, СНСД-а и коалиције, али и патриотске опозиције, те, што је најважније, народа у Српској. Јединство у одбрани, не само Додика персонално него и права да бирају свога предсједника, биће појачано бошњачким ликовањем и тријумфализмом.
Наравно, то неће много узбудити ОХР и ПИК јер су смјењивали и друге, а и данас Муслимани бирају хрватског представника у врху БиХ, али времена су се промијенила и Срби више нису сами против свих. А и кад јесу били сами, као почетком ’92, знали су да направе мањи ентитет и, поново изазвани, могли би да га прошире код Брчког, на трећини неумске ривијере, у Горажду. Додик би де факто остао предсједник и „због превара и лажи, још милији и дражи“.
Сценарио: „Од изворног Дејтона, преко новог договора до плишаног развода“.
– Пресуда би, упркос контрамјерама, уздрмала Републику и самопоуздање народа у Српској, те изазвала разочарање у матицу и мајчицу, те велике и мале пријатеље у свијету. Попустиле би унутрашње коалиционе споне, непатриотски дио опозиције добио би шансу деценије, било би и скривених претендената на наслијеђе и у властитим редовима.
У таквој дешператној атмосфери лако би прошао круцијални закон о јавној имовини, којим би била пренешена на заједничке органе, а оспоравање би завршило на Уставном суду, гдје у неприкривеном дилу одлучују странци и Бошњаци. Српска не би формално нестала, али би се чак и празна љуштура која би од ње остала, тешко и дуго стабилизовала.
Ријеч је очито о најмрачнијем али не и о најнереалнијем сценарију: „Џаба смо 30 година кречили!“
По четвртом сценарију, евроатлантисти, забављени о свом јаду, могли би да, умјесто „повратка недовршеним пословима у Босни“ друго полувријеме грађанског рата препусте муслиманима, не само Бошњацима него и муџахеднима, вехабијама, мигрантима, повратницима из ИСИЛ-а у Ираку и Сирији. Слали би им расходовано оружје прве генерације из Украјине којим не знају да рукују и без одговора на контру РВ и ПВО из Хрватске и Србије, чији официри су умјели „из праћке“ да руше невидљиве млазњаке из САД. Био би то суштински и резултатски рат исламофобног протестантско-католичког Запада до посљедњег муслимана у Европи као потенцијалног исламског терористе.
Сценарио: „Реприза ’92. плус“.
– Вијести из ужег и широг окружења данас се код нас прате са једнаком зебњом као и раст цијена на оближњој пијаци. О ратовима у Украјини и на Блиском истоку, по кафанама се расправља са једнаком страшћу као о мечу Звезда-Партизан или о студентским протестима.
Када Путин пошаље „Орешник“ и убрза на фронту, дигну главу доминантни русофили, а мала мањина замукне. И они који су се смијали Кустуричином филмском јунаку: „Више волим руско говно него америчку торту!“, открили су да је торта била још веће. Елем, треба још мало издржати док браћа не стигну на делту, а онда ће и амабасадор САД пристојно да се понаша и не мијеша, и њемачки туриста зими на Јахорину, љети у Неум.
Сценарио: „Од несврстаности до неутралности у мултиполарност“.
– Српски скептици пак сматрају да ама баш ништа не зависи ни од Срба, ни од друга два народа, од РС и ФБиХ. Русима се НАТО под фирмом Украјине увукао у трбух у Курску, спец. операција споро напредује, нејасан јој је домет, повукли су се из Сирије, синоћ је „Зеленски пред капитулацијом“, јутрос „има најбројнију армију у Европи“… Американци се, опет, повлаче из Украјине. Израелци и Турци су их заглавили на Блиском истоку. Инфериорни су у оружју судњег дана у односу на водеће Русе. Заостају економски у односу на Кинезе.
Манипулишу савезницима (Украјина, ЕУ и НАТО), а изнутра су разапети између Бајденове дубоке државе и Трампове администрације која још није ни засјела. Питање је колико су и једни и други од којих зависи будућност БиХ спремни да принципијелно сарађују или да се надмећу, али не само дипломатски. Ваља мировати, не изазивати, не реаговати на провокације.
Сценарио: „Чекати да прође и ’25.“
– Неће се промијенити ништа нарочито – ни глобално ни локално. Уочи првог предсједничког мандата Трамп се, истина, отворено дивио државничком дару Владимира Путина и истицао да би све проблеме са Русијом лако и брзо рјешио. То ће га коштати оптужби да је побиједио уз помоћ руских хакера. Бајден је, међутим, током цијелог манадата, посебно у финишу, предано радио на томе да трајније онемогући било какав компромис. Преваре са два Минска и Истанбулом уништиле су колективном Западу преговарачки кредибилитет, и руска страна ће, умјесто потписа и папирних гранција, признати само ново фактичко стање. Ићи ће све то за нас исувише споро и балансираће се између Украјине и Блиског истока.
Сценарио: „Вријеме поскупљује“.
– Уколико ниједна страна не жели да отвори и фронт на Балкану, биће обострано за то да одрже status quo, посебно у БиХ, што конкретно значи да ће поступак против Додика бити одложен на неодређено и предмет изгубљен међу списима. Марфи свакако одлази, насљеднику ће бити речено да не таласа, а Шмиту да се угледа на Инцка, који је 12 година све до задњег дана био корисно непримјетан. Додику, Човићу и тројки то би омогућило да рутински до даљег отаљавају немогућу државу.
Сценарио: Антагонистичка коегзистенција.
– По српском предвиђању, све глобалне промјене иду ентитету у прилог. Путин „мјесечно“ засједне са Додиком, честита му Дан Републике, навија за њега на изборима, жели му успјешан опоравак од операције, Лавров и Захарова потврђују „Русија чврсто стоји уз Србе“. Милер шаље гас и нафту, па за Српску нема зиме. А ево ти га је сад и нови амерички предсједник, иако Русији, а и Српској, са непријатељске стране, испао наш чово у Бјелој кући.
Откако га је Миле још 2016. јавно изабрао за свог фаворита, а Тимоти Лес изјавио да је Српска пропустила да се осамостали током његовог првог манадата, рачуна се да би било фер да узврати, да по Гренелу поручи Сарајеву да се ману сметењака Шмита и суђења предсједнику Српске. Мућак правосуђе Трампа је прогањало као руског агента, а Додика као малог Руса. Ту је и Орбан, Додиков пријатељ и Трампов најомиљенији Европљанин. Пошто је преживјела Бајдена, Српској може бити само боље.
Сценарио: „Никем није љепше нег је нам, само да је тако сваки дан“
– Најзад, још бољу Нову годину, Српска може препознати у очима бошњачких комшија. Они све што је боље за Српску и Србе доживљавају као погубно по себе и по БиХ. И обратно. Пораз Бајдена/Харисове, у које су полагали велике наде да ће наметнути унитарну државу, доживјели су дубоко трауматично. Откада им је Сервер сервирао да ће Трамп подијелити БиХ, још нису дошли себи.
Пред ТВ камерама се редају експерти за међународне односе, попут Мире Лазовића, Србина и бошњачког зета, који је ушао у посљедње комунистичко руководство СР БиХ на мјесто резервисано за радника из непосредне производње да објасни: „САД ни са Трампом неће промијенити стратегију према Башчаршији“.
Сценариј: „Не бери бриге!“
– ТВ Фејс је ономад, да утјеши нацију, довела неког загребачког муслимана, Суљу Табаковића, бившег правника у Сабору, који је причао како ће, пресудом Округа Јужни Њујорк, Хрватској одузети 30 одмаралишта на Јадрану и луке у Плочама, Сплиту, Ријеци, Шибенику, које су у цјелини или дијелом власништво БиХ. Елем, ако буде подјеле БиХ, биће и подјеле плахе нафаке гузоваче: са каматама на милијарде евра. „Правоснажно, извршно, наплативо!“, кликће залудјели правнички фанатик, водитељ Сенад се са невјерицом кикоће, а раја подврискује.
Сценариј: „Будали је море до кољена“.
Додај коментар