Ћеранић: Геополитичка карта свијета се дефинитивно мијења – треба издржати

• Протекла седмица подсјећала је на полијетање свемирског брода, многи су дане одбројавали са стрепњом шта би још одлазећа америчка администрација могла смислити, односно урадити како би додатно помрсила рачуне Русима, Кинезима али и Србима. И није да се нису потрудили
• Нове санкције Русији, али и Србији у виду санкционисања Нафтне индустрије Србије (НИС) и свих привредних субјеката повезаних са њом, створиле су проблеме и Босни и Херцеговини с обзиром да НИС у БиХ има три компаније (НИС Петрол Бањалука, Г-Петрол Сарајево и Јадран-Нафтагас Бањалука) које посједују 42 Газпром и НИС Петрол бензинске станице широм земље. Под њиховом управом су и рафинерије у Броду и Модричи, као и нафтна компанија Оптима група. НИС у БиХ запошљава око 500 радника
• Санкције су – можда посљедњег дана за увођење санкција – уведене и против 13 појединаца и једној компанији у Републици Српској. Једнима се спочитава повезаност са предсједником Додиком, другима организовање обиљежавања Дана Републике. Вишедеценијско америчко позивање на људска права, слободу говора и медија, такође нам дјелује трагикомично. Али, шта да се ради…
• Чекамо Трампа. Чекају га и у Москви, Пекингу, европским престоницама. Једни са надом, други са зебњом

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

У ПОНЕДЈЕЉАК, 20. јануара, није само Јовандан, дан када је „половина Срба на слави, а друга половина иде на славу“. То је ове године дан великог ишчекивања, односно инаугурације новог (старог) америчког предсједника Доналда Трампа.

Протекла седмица подсјећала је на полијетање свемирског брода, многи су дане одбројавали са стрепњом шта би још одлазећа америчка администрација могла смислити, односно урадити како би додатно помрсила рачуне Русима, Кинезима али и Србима. И није да се нису потрудили.

Нове санкције Русији, али и Србији у виду санкционисања Нафтне индустрије Србије (НИС) и свих привредних субјеката повезаних са њом, створиле су проблеме и Босни и Херцеговини с обзиром да НИС у БиХ има три компаније (НИС Петрол Бањалука, Г-Петрол Сарајево и Јадран-Нафтагас Бањалука) које посједују 42 Газпром и НИС Петрол бензинске станице широм земље. Под њиховом управом су и рафинерије у Броду и Модричи, као и нафтна компанија Оптима група.

НИС у БиХ запошљава око 500 радника. Како ће се банке односити према поменутим компанијама, да ли ће бити могуће њихово пословање, или ће услиједити затварање компанија, отпуштање радника? Колико породица ће остати без прихода, колико ће негативних ефеката да се осјети у привреди, питања су која не занимају оне који су одлуку донијели?

Посљедице ће осјетити и Хрватска јер хрватски нафтовод ЈАНАФ има потписан уговор о снабдјевању Србије са 10 милиона тона на двије године. Образложење за увођење санкција гласи да се пословањем НИС-а финансира рат у Украјини што је просто трагикомично.

Санкције су у петак, можда посљедњег дана за увођење санкција, уведене и против 13 појединаца и једној компанији у Републици Српској. Једнима се спочитава повезаност са предсједником Додиком, другима организовање обиљежавања Дана Републике.

Вишедеценијско америчко позивање на људска права, слободу говора и медија, такође нам дјелује трагикомично. Али, шта да се ради.

Чекамо Трампа. Чекају га и у Москви, Пекингу, европским престоницама. Једни са надом, други са зебњом.

Трамп је већ послао низ сигнала, што директно што преко посредника, да се жури да оконча сукоб у Украјини. Како-тако. То Зеленског и клику која га подржава нимало не радује.

Дакако да је Трампу важнија безбједност Израела и, уопште, ситуација на Блиском Истоку, од Зеленског и цијеле Украјине, и да простор за „дил“ са Путином постоји. Опет, руске трупе свакодневно напредују и као да им се и не жури да запосједну што више територије већ да што темељније крцкају противничку војску.

Демилитаризација, денацификација – циљеви су од којих Руси као да нису одустали.

Све су прилике да ће бављење Украјином Трамп препустити ЕУ, војно нејакој у односу на Русију. Он је поставио нове циљеве, и то јавно: Гренланд и Панамски канал, што је вјероватно само почетак новог америчког спољнополитичког курса.

Границе ће помјерити и Израел. На уштрб Сирије вјероватно ће се ширити и Турска. Можда је највећа непознаница судбина намијењена Курдима, односно Рожави, квазидржавној творевини Курда на тлу Сирије.

Кина, односно амерички однос са Кином, биће прича за себе. Растући економски џин граби напријед и поред свих ограничења, царина и санкција које му уводи Западни свијет.

Фабрике електричних аутомобила кинеских произвођача на европском тлу ничу као печурке. У Кини се електрични аутомобили већ продају по цијени од 10 000 евра с тенденцијом даљег обарања цијена. Наравно да у Европи коштају скупље због бројних царинских и других намета.

И друге кинеске робе, све квалитетније и јефтиније, запљускују европско тржиште. Производи се наручују преко апликација попут Тему и стижу бродовима у року од мјесец дана.

Када се заврши мрежа брзих пруга којима се крећу возови брзином од 200 и више километара на час, роба ће од кинеских лука до европских престоница стизати за три до четири дана, што би Кину могло учинити водећом свјетском трговинском силом.

Трамп, односно нова америчка администрација окреће нови лист у односима са континентима, појединим земљама и политичким лидерима. Од лидера ЕУ политички најдаље и најбоље је видио премијер Мађарске, Виктор Орбан.

Око Орбана су се и раније окупљали српски лидери Вучић и Додик. Шта ће бити са ЕУ, шта са тзв. Западним Балканом – хоће ли уопште постојати у политичком капацитету на који смо навикли?

Шта ће се дешавати са мигрантима? Хоће ли бити враћени из европских земаља у „ослобођену“ Сирију?

Из САД у Мексико и Латинску Америку вјероватно хоће. Све је спремно за нови почетак.

Геополитичка карта свијета се дефинитивно мијења. Требало је издржати. Дочекати овај Јовандан.