- Данис БЕЋИРОВИЋ, бошњачки члан Предсједништва БиХ у поздравној поруци научном скупу: „Декларација је опасан великодржавни програмски документ, пријетња не само миру у региону већ територијалном интегритету и суверенитету Босне и Херцеговине“
- Ћамил ДУРАКОВИЋ, подпредсједник Српске, научно говорио о „цјеловитој и јединственој БиХ какву заговора већина Босанаца и Херцеговаца“. Али, како кад ни сам Ћамил није ни Босанац ни Херцеговац, него Бошњак?
- Озбиљнији приступ имао је Шаћир ФИЛАНДРА: „Успостављањем хомогеног, стандардизираног и јединственог етничког колективитета, тј. српског друштва са јединственом инвестицијском, енергетском, сигурносном и културном политиком, успоставља се нова друштвена реалност која у погодном тренутку може да прерасте у државну. Може, али и не мора“
- Шаћир пише истину о Декларцији Сабора, али… домишља шта би евентуално могло да буде, а не примјећује да територијалне претензије актуелно и акутно, већ постоје – бошњачке на Српску као „привремено окупирану територију“. И ако тако наставе, Српска не само може него и мора да оде у Србију, без и помисли да понесе и педаљ бошњачког фртаља
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
БОШЊАЧКИ научници су ономад од јутра до у касно поподне анализирали Декларацију Свесрпског сабора.
Могао је то да буде разлог за српско радовање што су комшије озбиљно схватиле овај стратешки национални документ, како би се са Србима боље разумјели и лакше споразумјели. Али, опет се испоставило: „Увијек је све зло Босни долазило из Београда.“
„Декларација је опасан великодржавни програмски документ, пријетња не само миру у региону већ територијалном интегритету и суверенитету Босне и Херцеговине“, нагласио је Данис Бећировић, бошњачки члан Предсједништва БиХ у поздравној поруци научном скупу.
Скуп под пуним насловом „Инструментализација и политизација националних права: Декларација Свесрпског сабора“, одржан је у згради Ректората Сарајевског универзитета, али у организацији директора Института за ратне злочине Муамера Џанановића.
Тако је већ поруком бошњачког државника и именом фирме организатора, још у старту закључено да је Свесрпски сабор са Декларацијом поратни ратни злочин. Штавише дио 30-годишњег злочиначког континуитета од 1992. до 2024.
Можда чак најновији од 13 или 14 геноцида које су Срби извршили над муслиманима.
Не карикирам, један од учесника је заиста рекао: „Први геноцид над Бошњацима у 21. вијеку“.
У намању руку нешто попут Начертанија и Меморандума.
На страну питања колико држава под протекторатом и диктаторским „бонским овлаштењима“ може да буде суверена и колико иста може да буде јединствена када више од пола њеног становништва на двије трећине њене територије себе политички и емоционално-психолошки колективнно идентификује са сународницима у сусједним државама.
Конкетно питање за Бећировића и Џанановића гласи: ко треба да ријеши проблем суверентета и интегритета БиХ? Да ли народи у БиХ?
Али, како да га ријеше Срби и Хрвати у БиХ који га не осјећају као проблем, него су им, напротив, ближи и дражи загранични сународници у матицама него другонационални земљаци у завичају?
А како опет Бошњаци, које једине мори, да то ријеше без Срба и Хрвата?
Није ваљда да заиста мисле да је Србија дужна да им то ријеши?
Рамиз Салкић, посланик, нема дилеме: „Треба зауздати Србију!“
Ал’ не каже зашто, како и ко треба да заузда Србију.
Још Милошевић је признао границу на Дрини, Вучић је безброј пута поновио да поштује сувереитет и територијални интегритет БиХ. Бошњаке секира што он увијек дода да исто тако поштује Републику Српску у складу се Дејтонским споразумом и Уставом БиХ.
Рамиз је писмен, па може да прочита да у тим документима заиста баш тако пише. Не ради се о зауздавању Србије, него Српске, што Бошњаци 30 година нису успјели ни уз помоћ колективног Запада. Најмање ће уз помоћ лажног в.п., одлазећег амбасадора, и судинице Сеније.
Још један учесник, Ћамил Дураковић, подпредсједник Српске, научно је говорио о „цјеловитој и јединственој БиХ какву заговора већина Босанаца и Херцеговаца“.
Како, када ни сам Ћамил није ни Босанац ни Херцеговац, него Бошњак?
За цјеловиту и јединствену јесу готово сви Бошњаци, али исто тако готово сви Срби и Хрвати – нису. Ни Турци нису успјели да поисламе све хришћане, ни Калај није Србе превео у Босанце, ни Павелић да их све протјера, побије и покатоличи, ни Микулић није успио са заједништвом и суживотом, а Алија је тек побунио Србе и натјерао их да створе Републику Српску, њему хвала за 9. јануар.
Када успију да приволе већину Срба и Хрвата у БиХ за јединствену суверену, онда им неће бити проблем ни Србија ни Хрватска. Но како раде – више их одбијајају него што их придобијају.
Сеад Турчало, декан ФПН, размишља геополитички: „Иако се у Декларацији Свесрпског сабора нигдје не спомиње ’српски свет’, ради се у ствари о концепту ’руског света’ … Концепту који је на дјелу у кључним земљама свијета, чему се треба супротставити конкретним закључцима и мјерама“.
У праву је Сеад, заиста постоји руски свет, постоји и српски свет, иако га Срби тако не зову, али није јасно што га то толико срди.
Ако постоји западни свет и исламски свет итд., зашто му једино сметају руски и српски, а може и заједно словенско-православни?
У праву је и када констатује да се тај „наопаки’ концепт „примјењује у кључним земљама у свијету“, али када закључује да се томе треба супротставити, дјелује као да је пао с Марса, и то наглавачке.
Вјерујем да када чују конкретне закључке и мјере ове 34-члане башчаршијске улеме, има да се тресу гаће Путину, Си Ђинпингу, Модију, али и Трампу, који управо гради „амерички свет“ са Канадом, Панамом, Гренландом…, јер више није читав амерички.
И Муамер Џанановић, директор Института за истраживање ратних злочина, наравно искључиво српских а никако муслиманских, укључио се сјајном пикантеријом: „Овај научни скуп намјерно смо заказали баш за 9. јануар да бисмо указали на директну везу између проглашења Републике Српске и Декларације Свесрпског сабора!“
Алал ти ћуфте Муамере што си објаснио ову симболику, јер је иначе нико не би схватио.
Што јес’ – јес’, бошњачки научници су се својски потрудили да истраже шта им опаки Срби спремају, додуше више квантитетом од 34 унисоне анализе.
Цитираћемо са више извода једину озбиљнију расправу под насловом „Српски свет“ (сајт Радио Сарајева), чији аутор дозвољава да Декларација Сабора, није намјерна, или бар не директно, да дохака Босни и Бошњацима.
Шаћир Филандра: „Да ли се у оваквој политици ради о помијерању акцента с територија на становништво, што би значило да се постојеће међудржавне границе ипак признају, или је „српски свет“ само алат у задобијању крајњих територијалних циљева, још је отворено питање. Геополитички контекст Западног Балкана је тренутно такав да је и помисао на недемократско помјерање граница међународно признатих држава крајње непопуларна и практично без рата неизводива радња, што не иде на руку промицатељима великонационалних пројекта, али је идентитетско уједначавање и политичко хомогенизирање, у овом случају српског народа, који живи у различитим политичким заједницама, изводиво и изводи се.“
Јесте, Шаћире, баш тако, изводиво је и изводи се. Нема више босанских Срба и Србијанаца, него све сами, једни те исти, Срби.
Заједно обиљежавају значајне датуме из националне прошлости, одржавају се састанци двију влада, усклађују школски програми, планирају пројекти хидроцентрала и аеродрома, па иста национална химна и застава итд. То је напросто природни друштвени феномен, који није посљедица конкретне политике и политичара.
Зато не треба да се чуде што је тако са Радованом и Милетом, као и са Слобом и Ацом. И тако би било и да нема специјалних и паралених веза Српска-Србија, које је легализовао Дејтон
„У таквој клими границе између Србије, Црне Горе и дијела босанскохерцеговачког ентитета Републике Српске настоје се учинити порозним и невидљивим, будући се цијелим народом практички, мада не и официјелно, влада из једног центра.“
И шта ћемо онда?
По изворном Дејтону, Српска има не само ентитетску војску него и надлежност за спољне границе на својој територији. Безмало читава граница БиХ према Србији била је под контролом Српске. То су, пред камерама глобалних медија и пред свједоцима (Клинтон, Ширак, Кол…) потписали Изетбеговић и Силајџић.
Не бих рекао да се „српским светом влада из једног центра“, тачније је рећи – координира се. Слично је, зна Шаћир, и на граници са Хрватском. Бошњаци такву државу зову фри шоп, економија би је подржала као бесцаринску зону.
„Успостављањем хомогеног, стандардизираног и јединственог етничког колективитета, тј. српског друштва са јединственом инвестицијском, енергетском, сигурносном и културном политиком, успоставља се нова друштвена реалност која у погодном тренутку може да прерасте у државну. Може, али и не мора.“
Шаћир пише истину о Декларцији Сабора, али га брине да се из тога не изроди нешто друго. Шта?
Територијалне претензије Србије на фртаљ бошњачке Босну.
Дакле, он домишља шта би евентуално могло да буде, а не примјећује да територијалне претензије актуелно и акутно, већ постоје – бошњачке на Српску као „привремено окупирану територију“. И ако тако наставе, Српска не само може него и мора да оде у Србију, без и помисли да понесе и педаљ бошњачког фртаља.
Трамп очито нема намјеру да се „враћа недовршеним пословима у Босни“, а Сервер је Бошњаке упозорио да бога моле да се не врати јер ће подијелити Босну.
Бошњацима је задњи час за трезвен и равноправан дијалог са комшијама о будућности Босне.
За оно што су трагично пропустили почетком 90-их.
Додај коментар