Павић: Алијини следбеници опет су спремни буду инструмент дестабилизације не само БиХ

• Трампова победа је већ била аларм за узбуну. А све очигледније отопљавање односа на релацији Вашингтон-Москва, односно Бела кућа-Кремљ, упалило је све могуће црвене лампице у коридорима глобалистичке моћи. А три суверенистичке глобалне силе биће превелик залогај за контролу
• Украјина је требало да послужи као подлога за дуготрајни сукоб између Русије и колективног Запада, с циљем трајног слабљења Русије, после чега би на ред дошле Централна и Јужна Азија, а затим, или паралелно, и Кина. Трампов долазак доводи тај пројекат у смртну опасност
• Тренутна ситуација у БиХ је доведена близу тачке усијања том истом, горе-поменутом невидљивом руком. Криминализација државног врха Републике Српске и недавни покушај ”хапшења” Милорада Додика у Источном Сарајеву јесу у функцији не само провокације већ и припреме терена за много озбиљнију акцију дестабилизације читавог нашег простора
• Недавна изјава председника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића да постоје планови да председник Српске буде ликвидиран приликом покушаја хапшења уопште није без основа – напротив. Не само да постоје валидне информације о таквим плановима, већ се зна и да међународне снаге на територији Брчко Дистрикта увежбавају пресретање аутомобилске колоне у којој би се нашао Додик

Пише: Александар ПАВИЋ

НЕДАВНИ терористички напад на индијске туристе у Кашмиру прети да изазове озбиљан сукоб између две многољудне државе које поседују нуклеарно наоружање – Индије и Пакистана.

Што је најгоре – то је очигледно и циљ оних који стоје иза напада. А свести одговорност на неку локалну терористичку групу је у најмању руку наивно.

Познато је да западне службе већ деценијама стоје иза многих важних терористичких група широм света. Права невидљива рука повезана са нападом у Кашмиру је рука глобалистичке дубоке државе која се бори против прерасподеле глобалне моћи и стабилизације новог мултиполарног поретка.

Трампова победа је већ била аларм за узбуну. А све очигледније отопљавање односа на релацији Вашингтон-Москва, односно Бела кућа-Кремљ, упалило је све могуће црвене лампице у коридорима глобалистичке моћи. Јер, велики договор Москве и Вашингтона би ударио у саму срж глобализма, поготово ако би се том великом договору прикључио и Пекинг. Три суверенистичке глобалне силе су превелик залогај за контролу.

Да би се спречила консолидација великог двојног а можда и тројног договора, а самим тим и консолидација контроле над евроазијском, а затим и америчком копненом масом кроз поделу интересних сфера – неопходно је отворити нова жаришта или реактивирати постојећа.

Украјина је требало између осталог да послужи као подлога за дуготрајни сукоб између Русије и колективног Запада, с циљем трајног слабљења Русије, после чега би на ред дошле Централна и Јужна Азија, а затим, или паралелно, и Кина. Трампов долазак доводи тај пројекат у смртну опасност.

Израелско-амерички напад на Иран би имао сличну функцију увлачења Русије и Кине у под минимум посреднички сукоб против САД и њихових вазала. Међутим, Трамп за сада одолева притисцима да буде увучен у ту потенцијалну катастрофу.

Отварање новог индијско-пакистанског сукоба би допринело дестабилизацији не само јужне Азије већ и читавог евроазијског простора. Кина не би могла да остане по страни у случају угрожености опстанка Пакистана, који је за њу од огромне економско-стратешке важности, а у том случају би се Индија осетила додатно угроженом с обзиром на њен традиционални ривалитет са Кином.

На крају, не треба заборавити ни наше просторе. Тренутна ситуација у БиХ је доведена близу тачке усијања том истом, горе-поменутом невидљивом руком. Криминализација државног врха Републике Српске и недавни покушај ”хапшења” Милорада Додика у Источном Сарајеву јесу у функцији не само провокације већ и припреме терена за много озбиљнију акцију дестабилизације читавог нашег простора.

Недавна изјава председника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића да постоје планови да председник Српске буде ликвидиран приликом покушаја хапшења уопште није без основа – напротив. Не само да постоје валидне информације о таквим плановима, већ се зна и да међународне снаге на територији Брчко Дистрикта увежбавају пресретање аутомобилске колоне у којој би се нашао Милорад Додик.

У контексту последица терористичког напада у Кашмиру, пакистански министар спољних послова Каваџа Асиф је у интервјуу за РТ на енглеском приметио да његова земља већ деценијама служи као оаза западних служби за обуку и индоктринацију исламистичких екстремиста. Из тога се може извући јасна алузија на то да иза напада у Кашмиру такође стоје западне, а посебно британске службе.

Према Асифу, увођење појма џихада – за који тврди да је измишљен на Западу – у Пакистан током Хладног рата ради сузбијања СССР-а у Авганистану, ”променило је вредносни систем земље и довело до садашњег стања”.

Занимљиво је да је слично говорио и тадашњи начелник генералштаба пакистанске војске, Камар Џавед Баџва, на Минхенској безбедносној конференцији 2018. године:

Џихад је дефинитивно коришћен за радикализацију доста великих делова популације. Међутим, та појава није новијег датума, нити је започела после 11. септембра. Тог франкенштајна је заправо створио либерални слободни свет, уз вољну, али кратковиду сарадњу наше стране после совјетске инвазије на Авганистан 1979. године… Уз делатну интелектуалну помоћ слободног света, један западни универзитет је направио наставни план за медресе, чијим посредством је џихад сервиран младим умовима у концентрисаним дозама, без контекста или објашњења.

Ово веома подсећа на ситуацију у БиХ где је, од почетка 1990-их, колективни Запад отворено фаворизовао исламског фундаменталисту Алију Изетбеговића, све са његовим ставом да је спреман да жртвује мир зарад суверенитета БиХ. Био је делимично успешан – успео је да изазове рат али није успео – нити ће – да од БиХ направи суверену и самосталну државу.

Опасно је што Алијини следбеници управљају садашњим Сарајевом и спремни су, уз помоћ експонената рањене западне глобалистичке звери, да поново буду инструмент дестабилизације не само БиХ него и ширег простора око ње.

Промене светског поретка увек са собом носе ризике и опасности. Неки су резултат природних историјских потреса. А други, још опаснији, су они који су вештачки изазвани. Поготово у нуклеарно и биолабораторијско доба.