- Путин, Моди, Си Ђинпинг имају истог непријатеља као и Трамп – глобализам. То Трамп никако да разуме
- Могу ли САД да признају право на постојање Републике Српске? Очито је да не могу. Јер, не признају сувереност ни Русије, ни Кине, ни Индије, па тиме, зашто би САД признале постојање малене Републике Српске. То важи и за Србију, Црну Гору, за све
- Иако су САД прве биле поражене од стране глобализма. Трамп је у једном моменту помислио да је његова победа довољна да све преокрене. А није. У питању су процеси, на које сам Трамп не може да утиче, а и не разуме ствари
- У Републици Српској постоји некакво блесаво уверење да се са САД може постићи договор, или, што је још занимљивије, да се са европском тројком рата – Британијом, Француском, Немачком, тј. са Европском унијом – такође може постићи некакав суверени договор. Какве ли испразне илузије!
- Појединци из опозиције и из власти у Српској, утркују ко ће се више сусретати са британским амбасадором. Ако Трамп не схавата шта му се дешава, зашто би неки приучени Станивуковић, Милићевић, Вукановић или З. Тегелтија уопште то разумели? Зато је важна Додикова посета Москви. Јер, мултиполарност је променила смерове и правце комуникација – оне по први пут у последњих пет векова воде на Исток, где се налазе све три цивилизације изван Запада
Пише: Срђан ПЕРИШИЋ
ОДРЖАНИ самит ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу) свакако је светски догађај број један у 2025. години, догађај који је засенио и недавни самит Трамп-Путин у Енкориџу (Аљаска).
Зашто и шта се догодило?
Самитом ШОС-а утврђена је мултиполарност која почива на три светске силе: Русији, Кини и Индији. Коначно можемо да кажемо да су у питању три независна пола у свету која су потпуно суверена, а сувереност управо значи независност од Запада. И још нешто, ради се о три цивилизације изван цивилизације Запада. То је мултиполарност.
Ова мултиполарност није изграђена одједном, већ је настајала полако. Упоредо са опадањем моћи САД и целог Запада, расла је моћ Русије, Кине и Индије.
Сва поента је у томе да се мултиполарност стварала ван Запада, без обзира што је Запад у једном моменту помислио да контролише ове три силе, учинило му се да су оне сасвим позападњачене.
Негде у времену Обаме, а поготово Бајдена, Запад је схватио да се изграђује мултиполарни свет те су га категорички одбацили, тј. покушали су да сачувају униполарни поредак – поредак Запада и његово ширење на цео свет у облику глобализације.
Одједном се појавио Трамп који је и победио на политици против глобализма, и за поредак великих сила, без наметања Запада целом свету. Сходно томе, сви смо очекивали да се Трамп некако уклопио у идеју и праксу мултиполарности, покушавајући да сачува улогу САД („Учинити Америку поново великом“), истовремено одустајући од глобалистичких планова. Али, то се није догодило.
Трамп је почео да прети БРИКС-у (геоекономском формату обједињавања изван Запада) – а то значи да прети не само Индији, Кини и Русији, већ и Бразилу, исламском свету, дакле свима, да поставља ултиматуме Русији са различитим роковима, да бомбардује Иран, да намеће санкције и царине свима. Наравно, кап која је прелила чашу било је увођење царине од 50% Индији због куповине руске нафте.
Трамп се нашао у грозничавој ситуацији – између глобалиста и мултиполарности, те је не само из дана у дан, него из часа у час, мењао и политику и реторику.
Поред тога, оно што је са Путином договорио на Аљасци, Трамп није успео да наметне расцепљеном Западу, без обзира што је њихове вође постројио на оним столичицама у Белој кући. Они су разводњавали договор Трампа и Путина бедним улизивањем председнику САД, што је егоисти какав је Трамп сасвим пријало.
Резултат свега је да је дошло до учвршћивања свих веза у самом ШОС-у, индијски премијер Моди није посетио Кину шест година, а сада је дошао на самит ШОС-а, састао се са Си Ђинпингом. Испоставило се да Трамп, ударајући на мултиполарни свет (ШОС, БРИКС), у ствари доприноси његовом све тешњем формирању.
Цео свет је на самиту ШОС-а видео да Путин, Си Ђинпинг и Моди демонстрирају бриљантно умеће у изградњи новог светског поретка – без САД. За то време Трамп је ћутао.
Многи су помислили да је умро.
Дакле, самит ШОС-а је надмашио онај на Аљасци, због тога што Трамп није победио своје глобалисте, како оне у свом кабинету, тако и оне европске на столичицама.
Трамп у својој конфузији не може да разуме је и то да мултиполарном свету Русије, Кине и Индије није непријатељ Америка, већ да је то управо глобализам.
Путин, Моди, Си Ђинпинг имају истог непријатеља као и Трамп – то је глобализам. То Трамп никако да разуме.
Глобалистички униполарни свет је главна претња која погађа сваку од ових земаља. Они имају заједничког непријатеља који жели да уништи сваку од њих, да поништи цивилизацијски суверенитет свих земаља БРИКС-а и ШОС-а, свих цивилизација изван Запада.
Земље Запада су одавно поражене од стране глобализма. Оне су биле прве које су пострадале.
То такође треба да знамо.
Зато се питамо – ко данас у свету признаје право на субјектност (постојање) другог, а то значи да признаје и право постојања Републике Српске?
Данас су то све три цивилизације изван Запада: Русија, Кина и Индија. Нико други.
Зашто?
Зато што управо те три цивилизације признају једна другу, и тиме признају сваки други субјективитет. Запад ради све супротно, жели да наметне све своје парадигме Русији, Кини, Индији, и свима осталима.
Ово значи да руско православно хришћанство не би требало да постоји, да хиндуизам не би требало да постоји, да конфучијанизам не би требало да постоји. Треба да постоји само једна, либерална идеологија са подидеологијом ЛГБТ, миграција, са идеологијом лажних људских права.
Са Блекроком, Рио Тинтом и осталим глобалним корпорацијама са седиштем на Западу, које би требало економски и политички да управљају нашим животима.
Да ли САД могу да признају право на постојање Републике Српске?
Очито је да не могу. Јер, не признају сувереност ни Русије, ни Кине, ни Индије, па тиме, зашто би САД признале постојање малене Републике Српске. То важи и за Србију, Црну Гору, за све.
Уосталом, САД су прве биле поражене од стране глобализма. Трамп је у једном моменту помислио да је његова победа довољна да све преокрене. Није. У питању су процеси, на које сам Трамп не може да утиче, а и не разуме ствари.
Е, сад, зашто све ово истичемо, иако је начелно познато. Зато што у Републици Српској постоји некакво блесаво уверење да се са САД може постићи договор, или, што је још занимљивије, да се са европском тројком рата – Британијом, Француском, Немачком, тј. са Европском унијом – такође може постићи некакав суверени договор.
Какве ли испразне илузије!
Зато се појединци из опозиције и из власти у Српској, видимо ове године, утркују ко ће се више сусретати са британским амбасадором.
Уосталом, ако Трамп не схавата шта му се дешава, зашто би неки приучени Станивуковић, Милићевић, Вукановић или З. Тегелтија уопште то разумели?
Због тога је важна ова најновија посета Председника Републике Српске Милорада Додика Москви. Јер, мултиполарност је променила смерове и правце комуникација – оне по први пут у последњих пет векова воде на Исток, где се налазе све три цивилизације изван Запада.
И Срби су ту.
Додај коментар