- Кирк је био један од најважнијих активиста Републиканске странке, идол Трамповог сина Барона, лични пријатељ потпредсједника Џеј Ди Венса, човјек који је договорио савез са Бобијем Кенедијем Млађим… И све се то некако сазнало тек сада, јер је за живота био скроман и предан свом раду
- „Републиканци су сада Срби деведесетих“, рекао је послије шестојануарских нереда 2021. године Дарен Бити, тада дисидент а данас високорангирани званичник Стејт департмента. Другим ријечима, неправедно оклеветани и прогоњени у сопственој земљи – као што је и био случај са Републиканцима под Бајденом
- Ако Трамп и његова екипа не буду довољно и мудри и одлучни, лако би се могло се десити да им у неко скорије вријеме затреба савјет Радована Караџића или Ратка Младића
- То се све дешава тамо далеко, рећи ће неко. Наш је проблем што Америка у ствари није далеко; што ово зло које је мучки убило нашег „Кирковића“ већ деценијама убија срца и душе код нас, са обје обале Дрине. Никада се тог зла нећемо ријешити ако не буде побијеђено тамо, на извору. И зато – није свеједно
Пише: Небојша МАЛИЋ
АМЕРИКА је за длаку избјегла грађански рат у јулу 2024, када је атентаторов метак само окрзнуо ухо Доналда Трампа на скупу у Батлеру. Реакција на тај атентат је Трампа довела до побједе на изборима, док су САД добиле другу шансу за искупљење.
У више наврата сам рекао да Трамп и ми имамо заједничке непријатеље: не само америчку „дубоку државу“ и њен империјалистички естаблишмент, већ и „воук“ секту која је с њом у спрези.
Један од припадника те секте, конкретно култиста трансџендеризма, 10. септембра је прешао црвену линију цивилизованог друштва и пуцао у Чарлија Кирка. За разлику од Трамповог атентатора, није промашио.
Кирк је био један од најважнијих активиста Републиканске странке, идол Трамповог сина Барона, лични пријатељ потпредсједника Џеј Ди Венса, човјек који је договорио савез са Бобијем Кенедијем Млађим… И све се то некако сазнало тек сада, јер је за живота био скроман и предан свом раду.
Источно од Дрине, многи иначе опсједнути опскурним америчким персонама, ни за шта од овога не знају. Непријатно им је кад чују да је Кирк ишао по факултетима и расправљао се са (махом „воук“) студентима да им покаже колико у ствари мало знају. А још кад им кажете да је одрастао међу Србима у Чикагу („знаш ти добро који“) и као средњошколац играо у „Илиноис Белим орловима“, већ дижу нос и мрште се.
У ствари, имају исту реакцију као активисти Демократске странке 2022. године, када је Кирк признао да воли Србе и да још има дрес са именом „Шева Кирковић“.
Они су му тада замјерили да је расиста (!), јер се похвално изражава о екипи у којој није било црнаца, а која се притом „зове исто као српски ескадрони смрти“. За њих су сви Срби злочинци, а све „бијело“ непожељно, па и орлови са српског грба.
Звучи ли познато?
Домаће аналоге таквих Американаца боли и што је председник РС Милорад Додик изјавио да је Кирк „био искрени пријатељ српског народа и заговорник заједничких вриједности слободе и вјере које нас повезују“. Као, шта ми сад тамо неком Американцу палимо свијеће, а нисмо палили за ово или оно.
Какве има везе што је Чарли био почасни Србин, није био њима по вољи.
Некима је чак и пожељно да ово убиство Америку гурне на „аутостраду пакла и страдања“, јер су нам злотвори па нека се побију међусобно. Тим ставом и тим ријечима у ствари навијају за оне Американце који су нам стварно зло чинили, а против оних који имају шансу да их спријече.
Ако ћемо да будемо поштени, Трамп је за ових осам мјесеци урадио само пола посла, затварањем УСАИД-а, завртањем пара „Гласу Америке“ и чисткама у Стејт департменту.
Све је то било у функцији борбе против својих домаћих непријатеља, али и наших, јер се ради о истим људима. Сљедећи корак би, дабоме, био исправљање погрешних и злонамјерних потеза које су они деценијама вукли преко наших леђа.
Неки српски државници већ предано раде да се то и деси, а други недовољно. Без Кирка, који је могао да нам буде важан савезник, све ће ићи много теже.
За то вријеме, симпатизери „воук“ идеологије и њихови објективни савезници се труде да све остане по старом. На примјер, почетком мјесеца је америчка новинарка Лара Логан интервјуисала председника Додика. Послије тога је отишла на окупирано Коосово и Метохију и остала запањена љепотом и духовношћу Православља у Високим Дечанима. Али, први одговор на њену најаву интервјуа на друштвеним мрежама је био неки „наш“ паметњаковић који ју је оптужио да се продала за паре „корумпираном политичару“ и неће да „изађе са безбједног мјеста“.
Ону исту Лару Логан, коју је напаствовала руља египатских демонстраната на тргу Тахрир у Каиру 2011, па је једва извукла живу главу? Шта је ово, него служење непријатељу?
Зло које је данас поново довело Америку на праг грађанског рата исто је оно које већ деценијама ради на затирању Срба, јер му сметају Православље, породица, родољубље, слободарство и независност. Оно признаје само воукизам, ЛГБТ, самомржњу, кметство и самопорицање.
Свака Српска му је неприхватљива, свака Србија превелика, а једини добри Срби – они бивши.
Сљедбеници тог зла вјерују да је сасвим нормално и пожељно да убију човјека који само хоће да разговара, и то пред женом и дјецом, јер је наводно рекао нешто што их вријеђа. А и о томе лажу, као што су ономад лагали о Србима.
„Републиканци су сада Срби деведесетих“, рекао је послије шестојануарских нереда 2021. године Дарен Бити, тада дисидент а данас високорангирани званичник Стејт департмента. Другим ријечима, неправедно оклеветани и прогоњени у сопственој земљи – као што је и био случај са Републиканцима под Бајденом. Ако Трамп и његова екипа не буду довољно и мудри и одлучни, лако би се могло се десити да им затреба савјет Радована Караџића или Ратка Младића у неко скорије вријеме.
То се све дешава тамо далеко, рећи ће неко. Наш је проблем што Америка у ствари није далеко; што ово зло које је мучки убило нашег „Кирковића“ већ деценијама убија срца и душе код нас, са обје обале Дрине.
Прво отворено, а потом тихо и подмукло.
Никада се тог зла нећемо ријешити ако не буде побијеђено тамо, на извору. И зато – није свеједно.
Додај коментар