- У демократским друштвима референдум је светиња. Он је директан, крајњи и неупитни израз суверености народа. Референдум не тражи дозволу, не чека сагласност, он полази од истине да власт припада народу
- Они који референдум доживљавају као пријетњу, навео је професор Каран у изјави за Срну, морају знати да је пријетња по БиХ њихова бахатост, њихова сила, ароганција, њихово игнорисање Устава БиХ, Републике Српске и воље народа
- Данас, 2025. године, Република Српска поново излази на референдум јер никоме не дозвољава да одлучује умјесто ње. Народ зна да су главни узрочници проблема у БиХ нелегални Кристијан Шмит, неуставни Суд и Тужилаштво БиХ и ЦИК БиХ чија су дјеловања антидејтонска и увреда за правни поредак
ПРОФЕСОР уставног права Синиша Каран истакао је да је референдум демократски штит, а не оружје, јер народна воља не смије да се игнорише нити подређује туђим интересима, арогантним наметањима и уцјенама.
– У демократским друштвима референдум је светиња. Он је директан, крајњи и неупитни израз суверености народа. Референдум не тражи дозволу, не чека сагласност, он полази од истине да власт припада народу – рекао је Каран.
Он је појаснио да референдум није позив на разградњу БиХ, већ јасна порука српског народа да ће покушаји стварања унитарне БиХ наићи на политички и институционални зид.
Они који референдум доживљавају као пријетњу, навео је професор Каран у изјави за Срну, морају знати да је пријетња по БиХ њихова бахатост, њихова сила, ароганција, њихово игнорисање Устава БиХ, Републике Српске и воље народа.
– Девет година је прошло од како је народ Републике Српске гласно поручио да је 9. јануар Дан Републике и да нам тај датум нико не може одузети. Референдум из 2016. није био ексцес, већ први корак на нашем путу у којем народ непосредно диктира своју вољу институцијама – рекао је Каран.
Он је навео да, како прије девет година тако и данас, референдумом се боримо против покушаја дијела међународне заједнице, злонамјерних непозваних дипломата и политичког Сарајева да оспоре и умање уставну аутономију Републике Српске.
– Данас, 2025. године, Република Српска поново излази на референдум јер никоме не дозвољава да одлучује умјесто ње. Народ зна да су главни узрочници проблема у БиХ нелегални Кристијан Шмит, неуставни Суд и Тужилаштво БиХ и ЦИК БиХ чија су дјеловања антидејтонска и увреда за правни поредак – указао је професор Каран у изјави за Срну.
Он је подсјетио да Република Српска од настанка државне заједнице БиХ брани њен Устав јер јасно препознаје да је Устав БиХ међународни уговор, а не колонијална повеља.
Устав БиХ, поручио је он, није поклон из Сарајева, него резултат договора на међународном нивоу и гаранција је баланса између два ентитета и три конститутивна народа.
Данас, нагласио је Каран, 30 година након Дејтонског мировног споразума, низом насилно пренесених надлежности створена је антидејтонска БиХ са неуставним правосудним институцијама које имају за циљ да одбране неуставо и створе унитарну БиХ.
Према његовим ријечима, одлука народа кроз изборе и референдуме је коначна и она представља и заштиту и гаранцију да Република Српска неће нестати.
Каран је појаснио да се Република Српска против антидејтонског бори народном вољом.
– Одлука Републике Српске да распише референдум за 25. октобар ове године је одговор на систематски покушај разградње договореног уставног поретка. То је легалан, легитиман и уставан чин. Али, више од свега, то је политичка декларација народа који се не одриче свог и који одбија понижења! – нагласио је Каран.
Он је појаснио да Република Српска не одговара међународним туторима, већ народу који ју је и стварао, и тај народ је одлучио да јасно каже НЕ непријатељима Српске и српског народа.
– На девету годишњицу референдума из 2016. и уочи новог, јасно поручујемо да ми не питамо за сагласност политичко Сарајево, разне међународне мешетаре и унитаристе, ми тражимо мишљење властитог народа. То је једина дозвола која нам треба. Не постоји сила, суд, амбасада или лажни високи представник који може да стане између Републике Српске и њеног народа. Народ кад једном одлучи, више се не враћа назад – закључио је професор уставног права Синиша Каран.
(Срна)
Додај коментар