- А у БиХ, тачније у Републици Српској, било је важно да се што брже саботира могући јединствени одговор политичких актера против нелегалног уклањања актуелног председника Српске од стране немачког грађанина Шмита који се лажно представља као високи представник. И то је, да би ударац био још ефектнији, учињено преко странке која је, заједно са војском и народом, стварала Републику Српску
- Против јединственог отпора свих политичких актера у Српској, без обзира на све политичке разлике и личне нетрпељивости – не би могли ни Сарајево, ни Брисел, ни Лондон, ни Берлин, ни Париз. Међутим, СДС-ова журба да искористи јединствену прилику – макар и овакву – да коначно учествује на председничким изборима – макар и оваквим – на којим противкандидат не би био Милорад Додик, срушила је сваку могућност јединственог отпора
- Република Српска је настала – управо политичким напорима оца-оснивача СДС-а – у изразито неповољним по српски народ геополитичким условима једнополарног света у последњој деценији 20. века. Зашто су они који тај исти СДС сада воде, када је некад јединствени западни антисрпски фронт знатно слабији, а када су српски пријатељи и савезници у успону, решили да поклекну?
Пише: Александар ПАВИЋ
ЗАБРАЊЕНЕ опозиционе партије… Цензура опозиционих гласила и мрежа… Хапшења опозиционих првака и/или вишегодишње истраге и пресуде против њих… Затварање опозиционих телевизијских станица… Опструкција гласања у опозиционим срединама у земљи и иностранству… Забрана ”неподобних” страних посматрача на изборима – укључујући и писца ових редова… Трогодишње ванредно стање… Сатанизација противника перманентног рата против Русије…
Добродошли у Молдавију, поносну земљу кандидата за чланство у Борељевој ”башти”, односно ”најуспешнијем мировном пројекту у историји” – Европској унији.
Западни колонијални управници који су наметали законе, сменили на десетине демократски изабраних представника народа, укључујући и члана председништва државе, забранили вршење јавних функција онима који им се супротставе а неке чак и послали у затвор… Уставни суд у којем већ три деценије три од девет места заузимају странци… Наметање вербалног деликта… Немачки држављанин нелегално постављен на место колонијалног управника који смењује демократски изабраног председника једног од конститутивних народа и гура земљу у још дубљу институционалну кризу…
Све ово уз пуну подршку европских сила…
Добродошли у БиХ, још једну поносну земљу кандидата за ЕУ чланство.
А ко се не радује ЕУ чланству, тај мора да или ради за Кремљ или је опасан криминалац. Што се у ”респектабилним” ЕУ и НАТО круговима третира као суштински иста ствар. Са одговарајућим последицама.
ЕУ бирократија се више и не труди да превише објашњава, јер би се онда запетљала у сопственим контрадикторностима и двоструким стандардима. Уместо тога, постоји етикетирање – за шта су се некада Европљани са висине ругали Американцима: про-ЕУ – добар; про-Рус – лош; неутралан – зао. И на основу тога се доносе одлуке о санкцијама, забранама, затворским казнама, остракизму…
Тако отприлике изгледа тренутно стање ”владавине права” у ЕУ. Подобни су изнад закона, а неподобни изван закона.
Међутим, колико год да је ЕУ декадентна, она је још увек довољно снажна да борба против ње захтева максималну концентрацију и, оно најважније – јединство.
У Молдавији је зато тамошњој про-ЕУ власти на челу са Мајом Санду било важно да што темељније разбије уједињени опозициони фронт – већ поменутим забранама, истрагама, пресудама и затворским казнама.
У БиХ, тачније у Републици Српској, било је важно да се што брже саботира могући јединствени одговор политичких актера против нелегалног уклањања актуелног председника Српске од стране немачког грађанина Шмита који се лажно представља као високи представник.
И то је, да би ударац био још ефектнији, учињено преко странке која је, заједно са војском и народом, стварала Републику Српску.
У слози свих политичких актера у отпору свргавању демократски изабраног председника Српске од стране политичког Сарајева и његових ЕУ покровитеља, односно у бојкоту ЦИК-ових нелегитимних превремених председничких избора заказаних за 23.11.2025 – лежао је кључ успешног отпора даљој колонијалној управи у БиХ.
Једноставно, против јединственог отпора свих политичких актера у Српској, без обзира на све политичке разлике и личне нетрпељивости – не би могли ни Сарајево, ни Брисел, ни Лондон, ни Берлин, ни Париз.
Међутим, СДС-ова журба да искористи јединствену прилику – макар и овакву – да коначно учествује на председничким изборима – макар и оваквим – на којим противкандидат не би био Милорад Додик, срушила је сваку могућност јединственог отпора.
Наравно, не треба сметнути са ума ни чињеницу да је председник СДС-а – заједно са осталим опозиционим првацима – присуствовао састанку са министром спољних послова Велике Британије организованом у британској резиденцији у Сарајеву почетком маја ове године. Засигурно нису причали само о времену или сарајевском смогу.
Где се две рибице у океану свађају, односно где год се сеје неслога – обавезно прво потражите неког Енглеза. Или више њих… Што нимало не оправдава оне који су се ту нашли.
То што се експресном кандидатуром СДС-овог председничког кандидата оживљава већ скоро потпуно урушени легитимитет Шмита и фактички даје добровољни пристанак на статус лојалног колонијалног субјекта, изгледа да није занимало оне који су ову одлуку тако полетно донели. Међутим, није проблем само у томе што на такав статус пристају у своје име, већ што гурају и остатак Српске у тај муљ, односно што је задржавају у њему.
Република Српска је настала – управо политичким напорима оца-оснивача СДС-а – у изразито неповољним по српски народ геополитичким условима једнополарног света у последњој деценији 20. века. Дато је, између осталог, и одлучно, херојско НЕ Венс-Овеновом плану у мају 1993. године, упркос томе што је остатак света стао иза њега – и Република Српска као јединствена територија је сачувана. Зашто су они који тај исти СДС сада воде, када је некад јединствени западни антисрпски фронт знатно слабији, а када су српски пријатељи и савезници у успону, решили да поклекну?
Мада треба дозволити и следећу могућност – да они уопште не сматрају да су поклекли, већ да су се једноставно определили за друштво којем желе да припадају.
Додај коментар