- Живимо у периоду брзих и кардиналних промјена. Не можемо да предвидимо будућност, па треба да будемо спремни на све. Ако желе да тестирају нашу одбрамбену способност – нека пробају!
- Русија је била спремна да сарађује са западним партнерима, али они нису били спремни да одустану од стереотипа. Колапс хегемоније био је само питање времена. Моћ САД и њихових савезника је крајем 20. века достигла врхунац, али немогуће је управљати цијелим свијетом
- Наша историја је показала да је слабост недопустива. Москва је никада неће испољити, нека то имају на уму они којима смета то што Русија постоји. Одговор Русије на милитаризацију Европе биће увјерљив
- Они који су подстицали и наоружавали Украјину, деценијама је окретали против Русије и Руса, њима је било свеједно и за Москву, али и за интересе и Украјине и њеног народа. Украјинци су за њих потрошна роба
РУСКИ предсједник Владимир Путин упозорио је на пленарној сједници 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба „Валдај“, који се одржава у Сочију од 29. септембра до 2. октобра, да у садашњој ситуацији у свијету треба бити спреман на све и да је „улог изузетно висок“.
Овогодишња тема је „Полицентрични свијет: Водич за кориснике“, а руски лидер је још рекао:
– Међународна арена је постала демократичнија, велики број земаља утиче на процес. Потребно је тражити тачке подударања интереса. Живимо у периоду брзих и кардиналних промјена. Не можемо да предвидимо будућност, па треба да будемо спремни на све. Одговорност свакога у таквом периоду историје је изузетно велика.
– Никоме од нас није дато да може да предвиди будућност. Али то нас не ослобађа обавезе да будемо спремни на све што може да се деси. Практично, као што вријеме и показује, треба бити спреман на све.
– Бивши амерички предсједник Бил Клинтон ми је рекао да је чланство Русије у НАТО интересантна могућност, али је потом изјавио да је тако нешто немогуће реализовати.
– Послије распада СССР-а, Москва се надала да ће сарадња бити успостављена. Русија је два пута изјавила о спремности да се придружи НАТО-у и оба пута је одбијена.
– Русија је била спремна да сарађује са западним партнерима, али они нису били спремни да одустану од стереотипа.
– Колапс хегемоније био је само питање времена. Сва рјешења у свијету могућа су само на основу споразума који одговарају свима или већини, у супротном, она су неодржива.
– Руководства западних земаља обмањују сопствено становништво, претварају демократске процедуре у фарсу. Примјер је Румунија.
– Моћ САД и њихових савезника је крајем 20. века достигла врхунац, али немогуће је управљати цијелим свијетом.
– Запад је сматрао да има право да другима држи лекције а друге земље су за мале награде биле спремне да то подрже. Земље које су, пак, биле против хегемоније САД, наилазиле су на неразумевање и пријетње.
– Неке земље које су се томе супротстављале су почели да преваспитавају. То није довело ни до чега доброг.
– Противници Русије учинили су све да на међународном плану изолују Русију. Русија је рекордер по броју уведених санкција. Али, противници Москве нису остварили своје циљеве.
– Русија се не може истиснути из међународне заједнице јер је потребна свијету. Без Москве нема баланса у свијету – стратешког, економског, културног.
– Неки ипак покушавају да Москви нанесу стратешки пораз, али и најтврдоглавији схватају да је то немогуће. Разговори европских политичара о рату Русије против ЕУ су бесмислице.
– Европски политичари су или веома некомпетентни ако вјерују у могућност напада Москве на земље НАТО, или намјерно лажу своје грађане. Русија никада не иницира ратни сукоб.
– Самообмана је опасна ствар, зато Русија не би требало да игнорише шта се дешава. Потребно је пратити милитаризацију Запада. Њемачка планира да поново учини своју војску најмоћнијом у Европи. И ми једноставно не можемо да занемаримо то што се догађа, немамо право то да урадимо због сопствене безбједности.
– Понављам, због наше одбране и безбједности. Зато помно пратимо милитаризацију у Европи која се одвија све бржим темпом. Ако желе да тестирају нашу одбрамбену способност – нека пробају,
– Наша историја је показала да је слабост недопустива. Москва је никада неће испољити, нека то имају на уму они којима смета то што Русија постоји. Одговор Русије на милитаризацију Европе биће увјерљив.
– За друге државе украјински сукоб је карта у глобалној игри, повод и начин да се ријеше сопствени геополитички задаци, прошири сопствени утицај, заради новац на рату.
– Конфликт за сада нисмо успјели да прекинемо, а кривица за то је на Европи која стално покушава да га још више распали. Али, добра воља ће ипак побиједити. Промјене се дешавају чак и јавном мњењу Украјине.
– Да се сукоб у Украјини рјешавао по принципима мултиполарног свијета, колективно рјешење би било далеко уравнотеженије.Украјинска трагедија је бол и за Русе и за Украјинце.
– Да се НАТО није приближио границама Русије, сукоб у Украјини је могао бити избјегнут. Одговорност за то што пожар у Украјини још није заустављен првенствено лежи на Европи.
– Они који су подстицали и наоружавали Украјину, деценијама је окретали против Русије и Руса, њима је било свеједно и за Москву, али и за интересе и Украјине и њеног народа. Украјинци су за њих потрошна роба. Резултати таквог авантуристичког приступа су очигледни.
– Слажем се са Трампом да је уз неку другу америчку администрацију било могуће избјећи сукоб у Украјини.
– Русија је захвална свим државама „светске већине“ које су се искрено заложиле за мирно рјешење сукоба у Украјини. Ове ријечи упућујем земаљама БРИКС-а, ШОС, Сјеверне Кореје, Србије, Мађарске, Словачке, као и партнерима из арапског свијета.
– Нажалост, нисмо успјели да постигнемо прекид непријатељства. Одговорност за то је превасходно на ЕУ, која подстиче сукоб.
– Уједињене нације су једна од важних тековина побједе у Другом свјетском рату. Неки тврде да је систем УН у кризи и да је надживео своју корист. Заиста, организација има много проблема, али нема ништа боље од ње. Проблем није у УН – њен потенцијал је огроман – проблем је у томе како га земље користе.
Додај коментар