- ЕУ-комесарка Марта Кос најавила финасијску подршку Европске уније од седам милиона евра за медије и организације цивилног друштва у БиХ. Ово значи да је ЕУ преузела америчке механизме, односно да ће након гашења УСАИД-а и ускраћивања финансијске подршке медијима као што су Глас Америке и Радио Слободна Европа, Брисел „пазити на демпократију“ у БиХ, односно на цијелом Западном Балкану
- Како би сузбио „малигни руски утицај“ али и утицај Кине, Брисел настоји да у потпуности освоји политички и медијски простор Западног Балкана… Порука је: не желимо вас, али не желимо ни Русију ни Кину у свом дворишту
- Само, и бриселских седам милиона евра „појешће скакавци“ јер су везе српског и руског народа искрене, вишевјековне и дубоке. Иста вјера, сличан језик, много заједничких историјских и културних тачака су нераскидиве споне
- И ријечи руског предсједника Путина на форуму Валдај у Сочију говоре да се прилике у БиХ у Москви помно прате, а мјешање странаца у унутрашње прилике у БиХ осуђује и не заборавља
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
МАРТА Кос, ЕУ комесар за проширење, иначе некадашња шампионка у пливању, новинарка и бивша амбасадорка Словеније у Немачкој и Швајцарској, боравила је у БиХ.
Дала је интервју Радио Слободна Европа и том приликом говорила о потреби усвајања реформске агенде (посрећило јој се, агенда је по њеном повратку у Брисел усвојена), нагласила је и да не намјерава разговарати с Милорадом Додиком, да је посјетила Брус изнад Сарајева, и шта све власт у БиХ треба да учини у наредном периоду.
Оно што издвајамо је – госпођа Кос је најавила финасијску подршку Европске уније од седам милиона евра за медије и организације цивилног друштва у Босни и Херцеговини јер, како је истакла, независни медији и цивилно друштво су темељ демократије, а њихово „ућуткивање“ слаби друштво и отвара простор аутократији.

Шта то значи?
То да је ЕУ преузела америчке механизме, односно да ће након гашења УСАИД-а и ускраћивања финансијске подршке медијима као што су Глас Америке и Радио Слободна Европа, Брисел „пазити на демократију“ у БиХ, односно на цијелом Западном Балкану.
По ко зна који пут подсјећамо да је Западни Балкан политички појам којим се означавају земље централног Балкана које нису у ЕУ. Суштински, намијењена им је улога „сиве зоне“ коју ЕУ не жели, већ инсистира да се Србија, БиХ, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Албанија међусобно економски увежу и као колектив сарађују са ЕУ.
О томе да ЕУ нема намјеру појединачно примати поменуте земље као равноправне чланице најбоље свједочи Берлински процес.
Порука из Брисела укратко значи: не желимо вас, али не желимо ни Русију ни Кину у свом дворишту.
Како би сузбио „малигни руски утицај“ али и утицај Кине, Брисел настоји да у потпуности освоји политички и медијски простор Западног Балкана.
Којим медијима и невладиним организацијама ће бити усмјерена немала средства од седам милиона евра?
То се не ради транспарентно те можемо на основу уређивачке политике медија да претпоставимо. У Србији је објелодањено ко коме даје новац како би били сачувани „темељи демократије“, односно медији једне истине. У БиХ се то неће догодити.
Зато ће се и даље тражити руски агенти и руски утицај. У Србији хајка већ траје.
Хапсе се држављани Србије на основу оптужби о дестабилизацији неколико европских држава иза чега, наводно, стоји Русија. Обука Молдаваца за изазивање нереда је тема која се мјесецима провлачи кроз стимулисане медије.
Обука се, по тим тврдњама, обављала и у Републици Српској, иако ни један доказ јавности није предочен, али „прича се“.
Управљање утисцима и јесте једна од карактеристика постистине. Једнима је дозвољено да малтене јавно купују утицај у медијима, а друга страна се перманентно оптужује да шири „малигни утицај“.
Зато је прва литургија у Српско-руском храму у Бањалуци служена 21. септембра велики догађај – показала је искрена осјећања српског народа. Завршетак радова на Храму се жељно очекује, а радови нису могли проћи без перипетија. На примјер лим, увезен из Русије, имао је третман војног материјала, што је усложнило процедуру царињења.
Српско-руски храм имаће и пратеће објекте у виду библиотеке и културног центра, што указује да Русија Српску неће напустити.
У којој мјери ће медији у БиХ у које Брисел планира, по најави Марте Кос, упумпати седам милиона евра спроводити преумљивање јавности – остаје да видимо. Наравно да ће Република Српска бити највећа мета. Утицаће се на јавно мњење, пласирати полуистине и потпуне дезинформације у циљу промјене власти и стварања кооперативне владе.
Али, све масовнији протести у Британији, Француској и европским престоницама указују да отпор европских народа против преумљења јача и да ће партије које заговарају националне политике имати све снажнију подршку на предстојећим изборима. Паралелно с тим милитаризација коју спроводе владајући је проказана и постало је јасно чему води.
Тако ће и бриселских седам милиона евра „појести скакавци“ јер су везе српског и руског народа искрене, вишевјековне и дубоке. Иста вјера, сличан језик, много заједничких историјских и културних тачака су нераскидиве споне.
Коначно, и ријечи руског предсједника Путина на форуму Валдај у Сочију говоре да се прилике у БиХ у Москви помно прате, а мјешање странаца у унутрашње прилике у БиХ осуђује и не заборавља.
Додај коментар