Поновно преузимање иницијативе за Српску је питање опстанка

• Мађен ЦИЦОВИЋ: Вјерујем да ћемо и наредне редовне изборе, 2026. године, дочекати политички спремни и успјети да без утицаја странаца изаберемо сво ју власт у својој Републици Српској и своје представнике у заједничким институцијама БиХ. Тако и само тако ћемо моћи да наставимо нашу борбу за слово Дејтона, за коначно и заувијек враћање Републици Српској одузетих надлежности, тј. враћање БиХ на “фабричко подешавање“
• Миломир СТЕПИЋ: Поновно преузимање иницијативе мора, с једне стране, бити усмерено на оштро, бескомпромисно и потпуно његово дезавуисање и „атрофирање“ функције „високог представника“. Упоредо, неопходно је по сваку цену и до краја обесмислити институцију Уставног суда БиХ, који без српских представника а са учешћем странаца, има улогу пуког инструмента муслиманског/бошњачког унитаризма
• Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Док су му Марфи, Шмит, Суд Бих притезали свилен гајтан у тамном вилајету, Додик је интернационализовао проблем, Цвијановић се одазвала позиву Ландауа у Вашингтон, а он по ко зна који пут отишао у Москву
• Александар РАКОВИЋ: Нема повлачења, добро је да је на ову наметнуту одлуку о изборима власт у Српској реаговала тако да ће владајућа коалиција изаћи на те изборе и покушати да побиједи, јер ја сам увјерен да имају бољег кандидата и да ће побиједити
• Предраг ЋЕРАНИЋ: Протекторат, односно неоколонијализам којем је изложена Република Српска, за циљ има парализу њених институција и даљи пренос надлежности са Српске на ниво заједничких органа. Одговор Српске мора бити јачање институција и даље развијање односа са земљама које су се показале као доказани пријатељи
• Александар ПАВИЋ: Недостатак јединства треба надомести још чвршћом и луциднијом политиком одбране од нових Шмитових узурпација и подривања уставног поретка Српске, и још већом решеношћу у борби за коначну деколонизацију – ако не БиХ, а онда бар Републике Српске
• Душан ПРОРОКОВИЋ: Заједно са европским крилом НАТО, ЕУ је отпочела процес милитаризације Старог континента, па у том контексту треба посматрати и њене активности (артикулисане преко Кристијана Шмита) у БиХ
• Слободан РЕЉИЋ: Догађаји који драматизују и убрзавају глобалне геополитичке промене удаљавају САД од Западног Балкана. Стејт Депратмент не шаље амбасадора у Београд девет, а у Сарајеви 7 и по месеци, иако је амерички амбасадор реално изнад Високог представника у Сарајеву. Ту ЕУ види своју шансу, а то прети да украјинизује БиХ и увуче у распадање све суседне државе
• Небојша МАЛИЋ: Вријеме је да се пређе у напад. Пошто политичко Сарајево и његови спонзори не маре за Дејтонски устав и крше га како им падне на памет, онда он ни Српску више не треба да ограничава. И ту је сад само небо граница, а идеја предсједника Додика о руско-америчкој комисији за Балкан одличан је корак у том смјеру

ПРИТИСЦИ на Републику Српску трају у континуитету 30 година, а одузимање мандата предсједнику Републике и наметање избора – врхунац је тог насиља, речено је у Београду на трибини „Шта је одговор Српске на агресију протектората“.

Трибину, на којој су учествовали угледни професори, стручњаци и аналитичари, организовали су информативно-политички портали „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.

– Врхунац правног насиља над српским народом и државом је смјена Предсједника Републике Српске и наметање изборâ на којим би, нагласио је у уводној ријечи директор Представништва РС Млађен Цицовић, требало изабрати нашег предсједника по ниховој вољи?! Одговор томе би био у јединству и саборности српских политичких партија. Нажалост, то се није десило, тако да сада одлука власти да изађе на изборе јесте покушај да сачува Републику Српску и да спречи да нам протектори наметну свог предјседника. Тако ћемо и наредне редовне изборе, 2026. године, дочекати политички спремни и успјети да без утицаја странаца изаберемо своју власт у својој Републици Српској и своје представнике у заједничким институцијама БиХ.

– Тако и само тако ћемо моћи – подвукао је Цицовић – да наставимо нашу борбу за слово Дејтона, за коначно и заувијек враћање Републици Српској одузетих надлежности, тј. враћање БиХ на “фабричко подешавање“. Прави одговор протекторима је побједа на наметнутим изборима.

Поновно преузимање иницијативе за Српску је питање опстанка, уз бескомпроимисно непризнавање Шмита, укидање ОХР-а и обесмишљавање институције Уставног суда БиХ, који има улогу пуког инструмента бошњачког унитаризма, оцијенио је Миломир Степић.

У наставку је упозорио: „Република Српска се нашла у позицији да „изгуби темпо“ који је имала и који је симболизовала идеја раздруживања, те да повлачи изнуђене потезе. Поновно преузимање иницијативе мора, с једне стране, бити усмерено не – као до сада – на мање-више „нежно“ релативизовање позиције лица које се представља као Високи представник, већ на оштро, бескомпромисно и потпуно његово дезавуисање и „атрофирање“ функције. Упоредо, с друге стране, неопходно је по сваку цену и до краја обесмислити институцију Уставног суда БиХ, који без српских представника а са учешћем странаца, има улогу пуког инструмента муслиманског/бошњачког унитаризма.

– У томе би, сматра Степић, Република Српска ресудну помоћ требало да има у координисаном деловању са Србијом и наклоњеним страним факторима, а да искористи тридесетогодишњицу Дејтонско-париског споразума како би на међународном плану афирмисала своју приврженост његовим изворним принципима и одлукама.

– Док су му Марфи, Шмит, Суд Бих притезали свилен гајтан у тамном вилајету, Додик је интернационализовао проблем, Цвијановић се одазвала позиву Ландауа у Вашингтон, а он по ко зна који пут отишао у Москву – истакао је политиколог Ненад Кецмановић.

Указао је: „Предсједник републике ако није истовремено и на челу доминантне странке, а поготово ако га бирају посланици у скупштини, има више репрезентативну улогу. Слиједећи ову логику, повлачењем Додика са позиције предсједника Републике неће се ништа битно промијенити“.

– Нема повлачења, добро је да је на ову наметнуту одлуку о изборима власт у Републици Српској реаговала тако да ће владајућа коалиција изаћи на те изборе и покушати да побиједи, јер ја сам увјерен да имају бољег кандидата и да ће побиједити – истакао је на трибини историчар Александар Раковић.

Додао је: „Након одлуке Суда БиХ и расписивања председничких избора од стране политичког Сарајева, Република Српска се сусрела са опасним покушајем да јој се наметне институционални дуализам и инсталација нелегитимног председника кога би бирали опозиција и СДА. Ипак, одлуком СНСД да изађе на те изборе, избегнут је институционални дуализам, с два председника. Како год да се текућа политичка криза разреши на председничким изборима, потребно је на време промишљати како даље и на који начин избећи слично наметање у будућности.

Политиколог Александар Павић истакао је важност побједе кандидата владајуће коалице на изборима и наставио:

– Журба СДС-а да истакне кандидат на нелегитимним превременим председничким изборима које је заказала ЦИК БиХ натерала је и водећу владајућу странку СНСД да истакне свог кандидата, ради спречавања могућности двовлашћа који би Сарајево и спољни фактор искористили за дестабилизацију Републике Српске. Нажалост, потез СДС-а је онемогућио јединство у борби против колонијалне управе у БиХ и немачког држављанина Шмита који се лажно представља као високи представник. Стога ће бити потребно да се недостатак јединства надомести још чвршћом и луциднијом политиком одбране од нових Шмитових узурпација и подривања уставног поретка Српске, и још већом решеношћу у борби за коначну деколонизацију – ако не БиХ, а онда бар Републике Српске.

– Јасно је, увјерен је Павић, да ће се политичка сцена Српске још јасније делити на оне који су противници колонијалне управе и они који се на њу ослањају. У суштини тога ће бити идеолошка борба која се све јасније дефинише унутар држава широм света – глобалисти против антиглобалиста, униполаристи против мултиполариста, компрадори против суеверениста. Од тогако победи зависиће и судбина Републике Српске и српског народа и државности уопште.

Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци додао је да треба радити на јачању веза у области културе, образовања и уопште духовног садржаја са земљама које су се показале као истински пријатељи Српске. Прије свега са Русијом.

Протекторат, односно неоколонијализам којем је изложена Република Српска, истакао је Ћеранић, за циљ има парализу њених институција и даљи пренос надлежности са Српске на ниво заједничких органа. За очекивати је да на удару буде образовање, потом и полиција, кроз прилагодљиве форме. Интеграција у БиХ је можда најприкладнији термин којим би се могла назначити настојања политичког Сарајева, потпомогнута Канцеларијом ОХР и западних амбасада.

Одговор Српске – процијенио је Ћеранић – мора бити јачање институција и даље развијање односа са земљама које су се показале као доказани пријатељи.

Слободан Рељић је сагледвањима на трибини придодао:

– Догађаји који драматизују и убрзавају глобалне геополитичке промене удаљавају САД од Западног Балкана који је устројен по логици потребе Америке кад је била једина светске суперсиле. Стејт Депратмент не шаље амбасадора у Београд девет, а у Сарајеви 7 и по месеци, иако је амерички амбасадор реално изнад Високог представника у Сарајеву, а и у Београду је његова улога увелико превазилазила дипломатску.

Ту ЕУ, која је испала из свих важних светских догађања, види своју шансу. То прети, сматра Рељић, да украјинизује БиХ и увуче у распадање све суседне државе, јер ЕУ никад није имала капацитет да решава тако сложене односе, а данас не може да решава ни своје проблеме.

– Након победе Доналда Трампа на председничким изборима и проблематизације питања даљег америчког учешћа у украјинском рату, ЕУ се – указао је Душан Пророковић – нашла у новим околностима. Са једне стране, рат у Украјини посматра се као егзистенцијални, што значи да нема пристајања на било какве компромисе. Са друге стране, ЕУ нема капацитете да у том рату победи без отворене и безрезервне подшке САД. Овакве околности чине постојећу кризу ЕУ још дубљом и узрокују радикалне реакције.

– Заједно са европским крилом НАТО, ЕУ је отпочела процес милитаризације Старог континента, па у том контексту треба посматрати и њене активности (артикулисане преко Кристијана Шмита) у БиХ. Криза ЕУ, коју Брисел покушава релативизовати радикалним мерама одражава се на стабилност свих европских држава, а крајњи исход овог процес крајње је неизвестан.

– Када је реч о Босни и Херцеговини приметно је да се ослањањем на механизме ОХР и уз позивање на очување легалности и заштиту уставног поретка грубо крше дејтонски принципи и нарушава досадашња пракса, што може изазвати – упозорио је Пророковић – несагледиве последице. Неизвесност остваривања декларисаних циљева у егзистенцијалном рату ствара нервозу, утиче на ирационалне одлуке и доприноси широј дестабилизацији ионако ровите и рањиве Босне и Херцеговине. Услед свега, Република Српска налази се пред бројним изазовима који могу лако прерасти у претње.

Сада када је Бања Лука признала моћ сарајевског ЦИК-а да расписује изборе у Српској, одлуком да се на њих изађе, налазимо се – оцијенио је Небојша Малић – у ситуацији да de facto признајемо пресуду неуставног суда, за непоштовање самозваног Нијемца. Умјесто анализе како је до тога дошло, вријеме је за америчке трикове: јер док сви други губе вријеме расправом зашто нешто не може, они одлуче шта хоће и онда гледају како може.

– Стратегија и тактика одбране нису дале резултате. Вријеме је – упозорио је Малић – да се пређе у напад. Пошто политичко Сарајево и његови спонзори не маре за Дејтонски устав и крше га како им падне на памет, онда он ни Српску више не треба да ограничава. И ту је сад само небо граница, а идеја предсједника Додика о руско-америчкој комисији за Балкан одличан је корак у том смјеру.