Кина тренутно управља са 119 прекоморских лука, инвестирала у још 10

• Према мапи коју је саставила агенција Rerum Novarum, луке које контролише Кина распоређене су у 12 бродарских подручја широм света. Конкретно, Кина само у Азији контролише 37 лука. Још две се налазе у Северном мору, три у Аустралији, три на Црном мору, четири у Индији и пет у Карибима. Постоји чак и кинеска лука на Мадагаскару
• Један од најупечатљивијих примера је лука Пиреј у Грчкој, коју је кинеска компанија COSCO (China Ocean Shipping Company) купила 2016. године. Након опсежних инвестиција, лука је постала једна од највећих у Европи, постајући важно чвориште за кинеску робу која се креће ка унутрашњости
• Кина намерава да изгради војне објекте у неколико лука: Гвадар (Пакистан), Чонгђин (Северна Кореја), Посорге (Еквадор) и другима, а све које контролише имају обавезу да примају и њене војне бродове

Извор: Факти

ДОК Запад пажљиво прати тензије око Тајвана, Кина тихо, али стално јача свој поморски утицај. Не само изградњом моћне ратне морнарице, већ и стварањем глобалне мреже лука.

Кина је, у суштини, већ поморска суперсила.

Тренутно управља са 119 прекоморских лука и инвестирала је у још 10, али их засад не користи.

Ова импресивна инфраструктура под собом има 71 билатерални споразум Пекинга о поморству са 66 земаља, а обезбеђује Кини јединствен стратешки положај.

У суштини, Кина је током последњих десет година удвостручила број лука које поседује: 2014. године било их је само 44.

Те луке се налазе на свим континентима и океанима, а већина се налази дуж стратешки најважнијих морских рута.

The Diplomat наглашава да је Кина почела да активно улаже у „глобалне луке“ чак и пре него што је председник Си Ђинпинг званично најавио покретање иницијативе „Појас и пут“.

Луке су њена капија за глобалну трговину, а контрола над њима омогућава јој да утиче на логистику, смањи трошкове транспорта и обезбеди непрекидно снабдевање робом.

Међутим, ова економска логика крије дубљи стратешки циљ.

Према мапи коју је саставила агенција Rerum Novarum, луке које контролише Кина распоређене су у 12 бродарских подручја широм света. Конкретно, Кина само у Азији контролише 37 лука. Још две се налазе у Северном мору, три у Аустралији, три на Црном мору, четири у Индији и пет у Карибима.

Постоји чак и кинеска лука на Мадагаскару.

Један од најупечатљивијих примера је лука Пиреј у Грчкој, коју је кинеска компанија COSCO (China Ocean Shipping Company) купила 2016. године. Након опсежних инвестиција, лука је постала једна од највећих у Европи, постајући важно чвориште за кинеску робу која се креће ка унутрашњости.

Кина поседује луке не само директно већ и индиректно, као мањински акционар у компанијама за управљање.

Луке нису у власништву само кинеске владе, већ и великих државних компанија (компанија за житарице и нафту) и представника хуаћаоа (кинеских бизнисмена у иностранству и чланова дијаспоре).

Сматра се да мањински удео не пружа одлучујући утицај, али постоји важна нијанса: у оба случаја, било да се ради о потпуном власништву или мањинском уделу, лука је обавезна да прима и кинеске војне бродове.

Ово на Западу изазива озбиљну забринутост јерсе неке од тих лука налазе у земљама НАТО-а.

The Diplomat и The Washington Post оцењују да је то и потенцијална прилика за Пекинг да пројектује своју војну моћ у стратешки важним регионима, прикупља обавештајне податке и, ако је потребно, користећи луке као базе подршке за своје поморске операције.

Према Rerum Novarum, Кина намерава да изгради војне објекте у неколико лука: Гвадар (Пакистан), Чонгђин (Северна Кореја), Посорге (Еквадор) и другима.

Сама Кина има 18 лука способних за пријем ратних бродова. Међутим, тај број би могао да се повећа у наредним годинама.

Кина инвестирала само у једну луку у Русији – Зарубино. Међутим, та лука је стратешки важна, јер Кини пружа приступ Јапанском мору и смањује трошкове транспорта за трговину са земљама Азијско-пацифичког региона.