- Република Српска и дејтонска БиХ почивају на четири стуба: народној вољи, међународној верификацији, економској самосталности и снази институција, те три принципа функционалне федералне државе: паритету, консензусу и подјели надлежности
- Дејтонски мировни споразум је дио међународног права, чиме је и сам положај Српске постао дио међународног правног поретка. То је њена правна и политичка сигурност
- Српске је мало мање од државе а много више од територијалне аутономије. Теза да је дејтонски Устав разлог неуспјешне државе, маска је иза које се крије политика бошњачке елите срачуната на апсолутну доминацију и својатање БиХ
- Српска води битку за очување изворног Дејтона. Та борба је суштински правни и уставни отпор покушајима унитаризације. То није одбрана прошлости, већ заштита основа једне функционалне, стабилне и правно уређене БиХ
МИРОВНИ преговори у Дејтону су један од историјских момената у којем је по ко зна који пут доказана политичка зрелост српског народа, истакао је професор уставног права Синиша Каран.
Поводом годишњице отпочињања мировних преговора о БиХ у Дејтону, Каран је изјавио за Срну да је то период у којем је политичка воља и државничка мудрост преточена у Дејтонски споразум, који је донио мир, стабилност и јасан уставни поредак.
– Република Српска и дејтонска БиХ почивају на четири стуба: народној вољи, међународној верификацији, економској самосталности и снази институција, те три принципа функционалне федералне државе: паритету, консензусу и подјели надлежности – нагласио је Каран.
Он је навео да је први од четири стуба народна воља и подсјетио да је Република Српска настала као израз аутохтоне народне воље, а демократски легитимитет институција је њен најјачи штит.
– Други стуб је међународна верификација. Дејтонски мировни споразум је међународни уговор који је дио међународног права, чиме је и сам положај Српске постао дио међународног правног поретка. То је њена правна и политичка сигурност.
Економска самосталност је трећи стуб Републике Српске, а без самосталне економије нема институционалне суверености. Зато је економски развој најконкретнији облик очувања Дејтона – појаснио је професор уставног права.
Према његовим ријечима, четврти стуб је снага институција, јер су институције чврсти носачи уставног поретка.
– Устав Републике Српске и Устав БиХ, који су усаглашени, и институције нису апстрактне категорије. Они су живи механизми који штите уставни поредак и гарант су опстанка и стабилности – рекао је Каран.
Додао је за Срну да су три принципа функционалне федералне државе – паритет, равноправност ентитета и народа у заједничким органима БиХ и у процесима одлучивања, консензус – механизам заштите конститутивности, дакле без сагласности нема одлучивања, и подјела надлежности – јасно дефинисане и неотуђиве без сагласности ентитета.
– Подјела надлежности и претпоставка надлежности у корист ентитета доказ су и да је БиХ, будући да је један ентитет уређен унитарно а други федерално, заправо асиметрична федерација са елементима конфедерације – навео је Каран.
Он је подсјетио да је Дејтонски споразум потписан оног часа када су зараћене стране пристале на компромис и када је свака од ове три стране остварила минимум свих захтјева.
– Мировним споразумом је установљена асиметрична конфедерално-федерална сложена држава, високоаутономних, на етницитету базираних ентитета и са централним институцијама ограниченог, али довољног међународноправног капацитета. Дакле, БиХ је састављена од двије државотворне јединице. Њу су прихватила сва три народа и овјерила међународна заједница – нагласио је Каран.
Према његовим ријечима, Дејтонски споразум ником није одговарао у потпуности, али сви су пристали на њега јер је испуњавао минимум захтјева све три стране.
– Република Српска је остварила минимум својих настојања у сложености новоформиране државе у којој добија етно-територијално представљање и конститутивност народа и равноправност Републике Српске, као ентитета, који је мало мање од државе а много више од територијалне аутономије – рекао је Каран.
Теза да је дејтонски Устав разлог неуспјешне државе, указао је он, маска је иза које се крије превасходно политика бошњачке политичке елите за апсолутном доминацијом и својатањем БиХ који би кроз негацију Дејтона да „ријеше“ положај Срба у БиХ.
Он је констатовао да Република Српска, од самог потписивања, досљедно брани Дејтонски споразум и своју уставну позицију, равноправност и демократски поредак, као и свој историјски и државотворни континуитет.
– Упорно, институционално и у складу са уставноправним начелима Српска води битку за очување изворног Дејтона. Та борба није пука политичка реторика нити реакција на дневнополитичке изазове, већ тридесетогодишњи суштински правни и уставни отпор покушајима унитаризације – појаснио је Каран.
Он је истакао да одбрана Дејтонског мировног споразума и његових анекса не представља одбрану прошлости, већ заштиту основа једне функционалне, стабилне и правно уређене БиХ.
– Управо су четири стуба и три принципа темељ стабилности Републике Српске и БиХ, а не, како унитаристи настоје приказати, препреке развоју. Дакле, четири плус три је формула за опстанак дејтонске БиХ – закључио је професор уставног права Синиша Каран.
Додај коментар