- Брисел жели „преговарача“ преко кога ће се сервирати захтеви свим нивоима власти у БиХ, па тако и Републици Српској. Због тога тог „преговарача“ је погрешно називати тим именом
- Наравно, Српска има интерес да свог Србина постави на ту позицију. Зато што наметање закона из „правне стечевине ЕУ“ крије преношење надлежности са Српске на ниво БиХ, дакле – иза те „стечевине“ стоји унитаризација БиХ
- ЕУ до сада то није ни крила. Брисел је свих ових година конципирао учлањење БиХ у ЕУ на такав начин да се под изговором „ефикасније БиХ“ развласти Српска. Дакле, преко „правне стечевине ЕУ“ се управо припрема измена државног уређења БиХ
- Стога је Српска заинтересована да управо преко позиције „преговарача“ укочи и блокира нову методологију преноса надлежности. Наравно, са друге стране то знају и настоје да на ту позицију преко Представничког дома ПС БиХ инсталирају свог Србина
- Иза проблема са „преговарачем“ крије се још једно суштинско питање – желе ли Срби и Српска да ратују за интересе Берлина, Лондона и Париза – и то у моменту смене епоха када одлази хегемонски поредак Запада, и управо те ЕУ?
Пише: Срђан ПЕРИШИЋ
ВЕЋ неко време у Босни и Херцеговини траје сага о избору „главног преговарача БиХ са ЕУ“. Само су наметнути избори за Председника Републике Српске на кратко утишали ту причу, али се она, ево опет захуктава.
Кажу да је главни преговарач својеврсна „контакт тачка“ између БиХ и ЕУ. Након његовог именовања могу почети састанци на којима ће бити објашњени детаљи „правне стечевине ЕУ“ и начини како та стечевина да се примени у БиХ.
Битка за „главног преговарача БиХ са ЕУ“ се води око тога да ли ће бити Србин из Српске и – ко ће га предложити. Парламентарна скупштина БиХ, тачније њен Представнички дом је већ одредио себе да он предложи „преговарача“, не би ли тако спречио да то уради Савјет министара, у коме седе и министри из Српске – јер се Представнички дом, у коме постоји већина против Српске, боји да тог Србина случајно не одреде управо Срби.
Међутим, у овој саги се заборавља кључна ствар, а то је да ли уопште има преговарања о учлањењу једне земље у ЕУ? Да ли земље које се учлањују у ЕУ износе пред Бриселом своје политичке, правне, економске и вредносне интересе? Да ли је то преговарање обостран процес или је процес једностран?
Да ли тај „преговарач“ стварно нешто преговара?
Хајде да не забијамо главу у песак. Данас не постоје никакви преговори о учлањењу једне земље у ЕУ. Ради се о једностраном процесу смером Брисел – земља кандидат, у овом случају БиХ, који подразумева наметање политичких, економских и свих других закона ЕУ, из такозване „правне стечевине ЕУ“.
Брисел то и не крије и веома је заинтересован ко ће вршити ту улогу.
Наиме, тог „преговарача“ Брисел и назива „контакт тачком“ преко које ће се закони ЕУ наметати у БиХ, ондносно, та „контакт тачка“ мора да представља целу БиХ у том наметању.
Брисел жели „преговарача“ преко кога ће се сервирати захтеви свим нивоима власти у БиХ, па тако и Републици Српској. Због тога тог „преговарача“ је погрешно називати тим именом.
Нема никаквих преговора. Ради се о диктату ЕУ према БиХ.
Наравно, Српска има интерес да свог Србина постави на ту позицију. Зашто? Зато што наметање закона из „правне стечевине ЕУ“ крије преношење надлежности са Српске на ниво БиХ, дакле, иза те „стечевине“ стоји унитаризација БиХ.
ЕУ до сада то није ни крила. Брисел је свих ових година конципирао учлањење БиХ у ЕУ на такав начин да се под изговором „ефикасније БиХ“ развласти Српска. Дакле, преко „правне стечевине ЕУ“ се управо припрема измена државног уређења БиХ.
С тим у вези, Српска је заинтересована да управо преко позиције „преговарача“ укочи и блокира нову методологију преноса надлежности. Наравно, са друге стране то знају и настоје да на ту позицију инсталирају свог Србина – који ће тако носити понизно име „контакт тачке“.
Због тога се у сву причу убацио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ – јер у њему делује друга коалиција. Практично на нивоу БиХ постоје две коалиције на власти, једна у Савјету министара (где је СНСД), и друга у Представничком дому (без СНСД).
Управо та коалиција настоји да се понаша као извршна власт па настоји да изабере „преговарача“ који ће бити по вољи Брисела и бошњачке политике. Да напоменемо, ту коалицију је формирао Шмит са бившим амбасадором САД Марфијем, како би истерали СНСД из власти на нивоу БиХ. Међутим, то се није у потпуности догодило, али је тако Ппредставнички дом самовољно преузео извршне функције власти – чиме се у свој тој саги око „преговарача“ створио још један опасан преседан: наметање нелегалних одлука од стране Шмитове коалиције у Представничком дому.
Сви знамо да иза Кристијана Шмита и његових удара на политику Српске стоји ЕУ, односно, европска тројка: Берлин, Париз и Лондон. Зато и овде постављамо питање – ако ЕУ жели да унитаризује БиХ, да ли Српска уопште жели чланство БиХ у ЕУ?
То је суштинско питање, поготово у контексту данашњих односа у свету. Ако је ЕУ пре 30 година била атрактивна, да ли је она то данас?
Управо је геополитика разоткрила прави карактер ЕУ – а то је да не смемо да развдвајамо ЕУ од НАТО-а.
Свих ових година ЕУ је била предворје за НАТО. Обе организације су глобалистичке творевине. Данас је то још више изражено. То се види у овом рату који се води у Европи, тако да је данас ЕУ војно крило НАТО. Како? Главна страна сукоба у Украјини је управо ЕУ, за њих је тај рат „егзистенцијални рат“, што рече премијер Пољске Туск.
Да ли Срби и Српска желе учлањење у такву ЕУ, и да тако постану страна у рату против Русије?
То Срби у својој историји никада нису били. С тим у вези, видимо, да се иза тог питања „преговарача“ на крају крије још једно суштинско питање – желе ли Срби и Српска да ратују за интересе Берлина, Лондона и Париза – и то у моменту смене епоха када одлази хегемонски поредак Запада, и управо те ЕУ.
Додај коментар