Ћеранић: Ни Ешдаун није смио да Скупштини Српске поставља ултиматиме, а „Правда за Давида“ – већ два

• Првим се од посланика тражи да се „на посебној сједници изгласају смјене и моментално удаљавање из јавних институција“ 12 носилаца јавних функција (тужиоци, функционери МУП-а, директори РТРС и новинске агенције Срна), које, узгред, Народна скупштина не именује. Други ултиматум је да НС „овласти вршиоца дужности републичког тужилаштва и нареди формирање новог тужилачког тима“ чији задатак би био да преузме „даљу истрагу у случају кривичног дјела „Тешко убиство“ над Давидом Драгичевићем“
• Наглашено је да ће се у противном „сви народни посланици који заузму другачији став“ сматрати „истима попут ових са списка“, па ће се „борба проширити и на њих“. Уједно, 12-ци са списка за одстрел поручено је да „почну мислити од чега ће живјети“. Тако се група „Правда за Давида“, формирана након проналаска тијела трагично преминулог Давида Драгичевића, од првобитне намјере да се код надлежних инсистира на расвјетљавању свих околности Давидове смрти, отиснула у сасвим друге воде
• Поруке које се чују са Трга Крајине стварају атмосферу линча. Давор Драгичевић константно оптужује врх МУП и Окружно тужилаштво, проглашава их саучесницима у убиству и прописује казну (45 година затвора)
• Све чешће су и отворене пријетње, а најпознатија је да „неће бити избора“, односно да октобарски избори у Српској неће бити одржани уколико не буду уважени захтјеви Давора Драгичевића. Пријетње су и персоналне, па се појединим носиоцима јавних функција поручује да ће Давор „лично доћи по њих“

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НИ У периоду потпуне доминације ОХР-а над политичким приликама у БиХ, односно у вријеме када је БиХ суверено владао Високи представник Педи Ешдаун, није се догодило да Народна скупштина Српске добије ултиматум.

Високи представник је знао мијењати и наметати законе, али ултимативно захтијевати од Народне скупштине било шта – дотле није ишао.

Ултиматум народним посланицима упутила је „Правда за Давида“, група која се декларише као Заједница савјесних грађана.

У непотписаном „документу“ који је објавио портал Бука, иначе финансиран донацијама америчких фондација NED и USAID, наведена су, како је наглашено, два ултиматума.

Првим се од народних посланика тражи да се „на посебној сједници изгласају смјене и моментално удаљавање из јавних институција“ више лица, односно 12 носилаца јавних функција (тужиоци, функционери МУП-а, директори РТРС и новинске агенције Срна), које, узгред, Народна скупштина не именује.

Други ултиматум је да Народна скупштина „овласти вршиоца дужности републичког тужилаштва и нареди формирање новог тужилачког тима“ а чији задатак би био да преузме „даљу истрагу у случају кривичног дјела „Тешко убиство“ над Давидом Драгичевићем“.

Наглашено је да ће се у противном „сви народни посланици који заузму другачији став“ сматрати „истима попут ових са списка“, па ће се „борба проширити и на њих“. Уједно, дванаесторици са списка за одстрел поручено је да „почну мислити од чега ће живјети“.

Тако се група „Правда за Давида“, формирана након проналаска тијела трагично преминулог Давида Драгичевића, од првобитне намјере да се код надлежних инсистира на расвјетљавању свих околности Давидове смрти, отиснула у сасвим друге воде.

Поменути „ултиматум“ упућен је уочи сједнице Народне скупштине на којој ће бити разматран Извјештај Анкетног одбора формираног Одлуком Народне скупштине с циљем сагледавања свих релевантних чињеница у вези са случајем страдања Давида Драгичевића.

Извјештај Анкетног одбора у суштини је збирка транскрипата разговора које су чланови поменутог одбора водили са Тужиоцима и функционерима МУП-а, а Закључци, који се наводе на крају, из њих ни у ком случају не произилазе, већ су одраз политичке платформе с које дјелује група „Правда за Давида“.

Поменута група је у формалном смислу прилично недефинисана.

Извјесно је да је чине присталице које се свакодневно окупљају на бањалучком Тргу Крајине, а чији број варира од неколико десетина до неколико стотина, па до више хиљада, колико их је било на најбројнијем окупљању од 19. априла.

На друштвеним мрежама не може се ни приближно установити бројност групе с обзиром на бројне манипулације.

Поруке које се чују са Трга су више него интересантне, али је непобитно да стварају атмосферу линча. Давор Драгичевић константно оптужује врх Министарства унутрашњих послова и Окружно тужилаштво, проглашава их саучесницима у убиству (спрега МУП-а и тужилаштва) и прописује казну („казна за саучесништво у убиству  је већа од казне за убиство и износи 45 година затвора“).

Константно се тражи „правда и истина“, а у погледу истине Драгичевић не оставља пуно простора за дискурс: „Истина је оно што је у мојој глави“. А и та „истина“ је промјењива категорија.

Драгичевић је за „убиство“ оптуживао више потпуно различитих актера. Листу „саучесника“ Драгичевић проширује и она пријети сваком ко о ономе што он износи другачије мисли. Сада су изгледа на ред дошли народни посланици, јер ће се ако не испоштују дате ултиматуме „борба проширити и на њих“.

Можда је најупечатљивија порука припадницима МУП-а: „Убијате 26 година“, односно од стварања Министарства унутрашњих послова Српске.

Нема објекта МУП-а а да се пред њим не налази споменик подигнут у спомен припадницима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату. Имена младића чији су животи прекинути у двадесетим и тридесетим годинама налазе се на споменицима испред сваке полицијске станице од Новог Града до Требиња. Да ли су и они убице или саучесници у убиству?

У чему је уопште смисао борбе групе  „Правде за Давида“? Да изврши притисак на институције да раде свој посао? Он је наглашен до мјере да је постао оптерећење за сваког тужиоца и припадника МУП-а.

Са Трга Крајине се све чешће упућују отворене пријетње, а најпознатија је она да „неће бити избора“, односно да октобарски избори у Српској неће бити одржани уколико не буду уважени захтјеви Давора Драгичевића. Пријетње су и персоналне, па се појединим носиоцима јавних функција поручује да ће Давор „лично доћи по њих“.

Шта рећи за поруке на друштвеним мрежама?

Доминирају оптужбе, пријетње, клетве, а онима што другачије мисле псује се и „мајка четничка“. Констатације о Републици Српској као геноцидној творевини су такође присутне.

Све је отишло предалеко.

Драгичевић је недавно упутио извињење свом сину Давиду: „Четрдесет дана нисам стигао да ти одем на гроб и упалим свијећу, извини сине.“ Зато је на окупљањима на Тргу Крајине свакодневно присутан.

На њима се често изводе перформанси, баш по упуству отпораша Срђе Поповића. Тако у књизи „Ненасилна борба“ дословце стоји да се не треба правдати ни бранити због оптужби.

„Када противник припаднике покрета назове издајицама, не оспоравајте такав навод – негирање оптужбе само би јој дало легитимитет приказујући вас као некога ко мора да се брани.“

Оптужбе треба исмијати, поручује лидер Канваса.

Зато се од дјеце тражило да различитим бојама цртају по Тргу Крајине, како би биле исмијане све чешће констатације о „обојеној револуцији“. Основна порука је да се откаже послушност властима, односно оспори легитимност институција, јер се тако руше „стубови подршке“.

Препознатљив слоган, лого, пјесма – све је отпорашким приручницима прописано, а постоји и код „Правде за Давида“.

Предсједник Додик је већ најавио да његова странка и већина у Народној скупштини неће подржати извјештај Анкетног одбора, што значи да „ултиматуми“ неће бити ни разматрани.

Наредни, „велики митинг“ Драгичевић најављуе за свој рођендан, 7. јула. Треба одржати тензије, не дозволити да ослабе због прилива миграната, свјетског првенства у фудбалу, долазећег љета и других „ометача“…